Ispunimo želju Vulin Aleksandru, div-junaku o kome će pevati pesme koje će za 300 godina postati epske i ući u istorijske čitanke, istom tom Vulinu, hrabrom junoši srpske narodne odbrane – hajmo svi u vojsku! Ma ne samo tu, ispunimo mu svaku želju koju sanja kada spava i kada je budan, kada je u transu, raspoložen ili mrzovoljan… jednostavno, svaka njegova želja, koliko god da je glupa (kao ova najnovija), mora se poštovati. Jer, eto tako… tako on zamišlja svoje ministarstvovanje. Budimo dobri podanici sistema i uslišimo Acine molbe da se svi pokupimo, izljubimo sa rodbinom, pa u vojsku! Ko može da napravi ispraćaj, neka samo izvoli, ionako je ova svetkovina od ključnog značaja srpskom domaćinu, zaostalom negde u 1922. godini. Pustimo mlađanog ministra da kompenzuje sve svoje frustracije zbog toga što je davno, dok je sedeo kod Mire na kafi i ratluku, bio odbijen za najčasniji životni poziv svakog mladića u Srbiji – vojsku. Toliko je loš vid imao zbog ta „dva cilindra na levom i jednom na desnom oku” da čak ni mama Mira, pored sve svoje moći nije uspela da ga ugura u neki vrli vojni korpus, ma ni kao intendanta. Vidiš šta ti je ozbiljna vojska – devedesetih godina u vojsku/na ratišta su slati oni bez jednog bubrega, oni sa veštačkim kukom, oni bez jednog oka ili bez pola glave, ali nikako one sa cilindrima na očima ili oni sa ravnim tabanima. „Vratiću ja vama kad tad”, verovatno je tada pomislio tada dugokosi Vulin. I zaista, dok si okom trepnuo, eto njega da komanduje trupama. Dečački snovi se ostvaruju. „Kada može super-ridža iz Vrbasa da predsedava parlamentom, keramičar da komanduje tajnim službama, ako je mogao bivši Jorgovankin šofer da bude ministar odbrane, pa zašto ne bih mogao i ja da se umuvam tu negde, na primer da menjam resor sa šoferom. Nema veze što nemam blage veze sa vojskom, ali glupo je da ne iskoristim ono crno kombat odelo iz perioda brige za KiM”, pomislio je Vulin Aca dok je setno gledao u ormar.
Da, nije ovo prvi put da drug Vulin ima neku tajnu vezu sa military svetom. Sećamo se svi njegovog fijaska kao šefa koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju, od pre nekoliko godina (tako je ispalo u podeli karata/resora, iako ovaj nestašni mladić nema baš neke bliske veze sa ovom teritorijom), pa se obukao u kombat stilu, nosio je crnu vojničku uniformu sa paletom na kojoj je ponosno pisalo „Vulin”. Pre svega, to je svima izgledalo veoma, veoma smešno, a neki bi rekli da je dečko potpuno infantilan. Tom svojom klinačkom imaginacijom blamirao je sve nas pred svetom, dok mu nije capo di tutt’i capi skrenuo pažnju na taj bespotrebni detalj, a njemu su ozbiljni državnici iz ozbiljnih nebanana država skrenuli pažnju da se Vulin mnogo loži. „Slušaj Alek, ovaj tvoj tripuje da je Fidel ili Če, čini mi se da nije propuštao Rambo, komando, ratne ili one neubedljive akcione filmove iz ’80-tih, pa bi sada retroaktivno da se igra, ’ajde vidi šta ćeš s njim”, verovatno je sličan ovom bio razgovor tadašnjeg prvog podpremijera (tzv. PPV) i diplomata iz nekih uređenih zemalja kojima bi da se približimo. Kakvu je poruku sadašnji ministar vojske tada poslao u svet? Da Srbija ima potpunog napaljenog klinca za glavnog koordinatora za KiM, dečkića koji nosi kombat odelo i pokazuje svetu kako je on zajeban. No, ubrzo je crno kombat odelo zamenio nekakvim kaki sakoom, u kojem se, a to se vrlo dobro videlo, i nije osećao baš najbolje. „Uniforma je za mene i ljude mog kova – hrabre, jake, intelektualno superiorne, za nas nije civilno odelo – to je za pičkice”, mislio je naš Vulin, maštajući o mapi sveta na zelenoj čoji, na kojoj su poslagane igračkice vojnika, tenkova, brodova i aviona i o tome kako se on nešto vrlo bitno pita i odlučuje, između dva srka viskija i dva dima iz tompusa.
Ali to nije sve, veli on – u vojsku ima da idu ne samo muške junoše, već i ženskinje, jer i one su ravnopravne sa muškarcima! Misli Vulin ovako: „Aha, hoćete da budete u istoj ravni sa nama, muškarčinama, je li? E, pa onda, drage moje žene srpske, u vojsku da idete! Obavezno! Htele ste da budete na istoj talasnoj dužini sa brkajlijama, pa evo vam onda, tražile ste gledajte!”. Dakle, tako Vulin zamišlja rodnu ravnopravnost – veoma površno i pravolinijski.
Još kad poređa trupe, pa onim gušterčićima prosipa neke prazne priče. Kako li se moćno tada oseća.
Na kraju, da li zaista verujemo da je Aleksandar Vulin pravi ministar odbrane, ili se jednostavno, on samo igra, onako nevino i dečački?
