Kao nekadašnji direktor OŠ „Dositej Obradović“ u Omoljici, osećam obavezu da se javno oglasim povodom poslednje objave vršioca dužnosti direktora škole, Slobodana Mrđena, u kojoj se na neprimeren i uvredljiv način govori o pripadnicima muslimanske veroispovesti.
Ovakve poruke duboko vređaju duh zajedništva u kojem smo odrastali i u kojem smo decenijama živeli kao komšije, prijatelji i saradnici. To nije sistem vrednosti koji sam negovao u školi, niti onaj koji su generacije pre nas gradile, sistem mira, uzajamnog poštovanja i razumevanja u sredini u kojoj je šarolikost nacija svakodnevica.
Ovo saopštenje pišem i kao potomak stradalnika logora smrti koje je uništavala ista klica mržnje, od Jasenovca do logora Norveške. Ipak, uprkos porodičnim pričama o užasima rata, vaspitan sam da volim i koliko god mogu pomognem svakom čoveku. Jer nečovek nema nacionalnost, on samo pokušava da se sakrije iza nje.
Na fotografiji koju objavljujem nalaze se studenti koji su svojim dolaskom u Omoljicu želeli da podstaknu razgovor i povežu ljude, potpuno otvoreno i iskreno. Među njima je i moj poznanik Inas Hodžić, čovek mira, kulture, poštovanja i dijaloga. Danas korača više od 400 kilometara, od Novog Pazara do Novog Sada, svedočeći svoju ljudskost i boreći se za slobodu na način svojstven mladim i pravdoljubivim ljudima.
Želim da poručim svojim prijateljima i komšijama u Banatskom Brestovcu da ovako jezive poruke vređaju dostojanstvo svakog časnog čoveka i obavezuju na nedvosmisleno ograđivanje od napisanih reči. Znate me i znate da Omoljica i njeni ljudi ne stoje iza takvih reči. Mi znamo šta znači živeti u miru, deliti i dobro i teško, bez obzira na veru ili poreklo.
U našoj školi ima dece i zaposlenih različitih veroispovesti. Svako od njih zaslužuje isto poštovanje, sigurnost i dostojanstvo.
Nažalost, naša škola je danas ranjena i podeljena. Ovo nije prvi put da vršilac dužnosti direktora objavljuje neprimerene sadržaje, ranije su se pojavljivale i njegove poruke u kojima se na uznemirujući način govori o ženama. Takvo ponašanje nije dostojno ni škole, ni obrazovno-vaspitne misije koju ona ima.
Pozivam nadležne institucije da reaguju, a sve nas u prosveti da čuvamo najvažnije vrednosti, a posebno međusobno poštovanje, ljudskost i odgovornost u ovim teškim vremenima.
