Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović podneo je ostavku. Kaže iz ličnih razloga. Istina ili ne. Tek ovih dana u Srbiji protiv njega traje javni izliv mržnje u mozgove Srba. Pošto je proglašen izdajnikom i špijunom na fejsbuk stranici „Srbija naša zemlja”, usledilo je stotine uvredljivih komentara, pretnji i zahteva da se protera iz Srbije.
„Bolje se pakuj sotonsko kopile, da te mi ne spakujemo. Poturico bićeš proteran iz Srbije. Da je to govno kod pravog naroda već bi bio proteran iz zemlje, ovde može da kenja ko hoće. Muslimani ne postoje, Nedim Sejdinović je veleizdajnik naroda iz koga potiče. Sikter bre…” prosipaju mržnju „rasni” Srbi, po ugledu na svog predsednika Aleksandra Vučića. Njemu je ovaj turcizam omiljen u ksenofobičnim recitacijama pred narodom. Nedim Sejdinović samim imenom i prezimenom izaziva kod ovih Srba „od zla oca i gore matere” diskriminacijski facijalni grč i besni pogled. Džabe onaj sufiks „vić” u prezimenu. Oni drže da njegov „rodovnik” nije pravoslavni. Po njima vojvođanska zemlja i nebo nisu tlo i vazduh po kojem može da hoda i diše ovaj „balija”, „musliman”, a možda i „mudžahedin” prerušen u novinara.
Vojvođanskom ravnicom jezde na metlama fašistoidne veštice i paraju ono prepoznatljivo tkanje iz pesama Branka Radičevića, po kome je ovaj je ovaj žitni „Misir” dom za sve. Mrzotina posejana u glavama Sejdinovićevih progonitelja nije od danas. Zalud su bila upozorenja Nezavisnog društva novinara Vojvodine tužiocima da ih procesuiraju po slovu Zakona koji kaže da je širenje rasne i druge diskriminacije krivično delo. Njima se, izgleda, smrzlo g…o u turu od straha pred egomanijakom i ratnim huškačem, kako je Vučića nazvao Aleksandar Vidić, jedan od protestanata koji hodaju Srbijom. Njima nasuprot, Vučićevi poslušnici postrojavaju njegovu vojsku. Srbija danas liči na opasno bure baruta. Samo se čeka kresivo. Opozicioni lideri, rekli bi, skupljeni sa konca i konopca, levi sa desnima, namerni da ruše režim vladavine jednog čoveka, najavljuju za 13. april masovno okupljanje građana pred Predsedništvom. Pitanje je da li će okupiti „kritičnu živu silu”. Ako se pred zdanjem u Andrićevim vencu u centru Beograda skupi desetine hiljada nezadovoljnika Vučićevom vladavinom, eto možda kresiva koje će potpaliti vatru građanskog rata.
Srpski predsednik okovan je, posebno, mržnjom prema žurnalistima. Danas biti novinar kritičan prema režimu ravno je samoubistvu. Nedim Sejdinović, glavni urednik portala www.autonomija.info iza koga stoji NDNV, serijom tekstova i komentara brani pravo na kritičko mišljenje i demokratiju. Na udaru su i drugi: NIN, Danas, Vreme, Peščanik, Beta… Ali zvati se Nedim Sejdinović, biti rođen u Tuzli, biti srpski i bosanskohercegovački novinar, opasnost je za goli život. Danas kad širom Srbije njeni zvaničnici i mediji podsećaju na NATO bombardovanje u kome je bilo i nevinih civilnih žrtava i razaranja ljudskih naseobina koje nisu bile legitimna meta napadača, Autonomija, elektronsko glasilo NDNV doskorašnjeg predsednika Sejdinovića kuražno je podsetilo na brutalno ubijanje albanskih civila od pre dvadeset godina. Dokumentovano podacima Fonda za humanitarno pravo Srbije i Kosova. E to je „izdajstvo”. To je „špijunaža”. To je podstrek fašistoidnoj gomili da krene na Nedima Sejdinovića. U početku beše reč. A onda…
Naslovna fotografija: N1