Duh palanke i fašizacija društva

Tribina pod ovim nazivom održana je 9. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma, u Sinhro hubu. Učesnici su govorili o tome kako palanački duh utiče na stvaranje i širenje fašizma kao stanja duha

Objavljeno 10.11.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 7 mins

U ovom javnom razgovoru učestvovali su govornici koji su ovu temu istakli kao važnu, kako u istorijskom, tako i u savremenom političko-društvenom kontekstu. Imajući u vidu da je iza nas niz izuzetno teških godina na globalnom a naročito na lokalnom nivou, na tribini se, između ostalog, govorilo o tome šta se (ni)je promenilo tokom tog vremena i zašto je sve važnije govoriti o temi fašizma i fašizacije društva.

Reditelj Goran Marković osvrnuo se na sadržaj knjige Radomira Konstantinovića iz 1969. godine Filosofija palanke, koristeći je kao paralelu pomoću koje se može razumeti situacija u kojoj se kao društvo danas nalazimo. Istakao je Konstantinovićevu neverovatnu analitičnost da vidi kuda se krećemo.

Marković je rekao: „Osuđeni smo na zatvorene krugove jer smo osuđeni na palanku kao duh, kao što opisuje Konstantinović u svojoj knjizi, a ne kao fizički prostor. U tom stanju ljudi se osećaju svojevoljno zatvoreni. Unutar palanačkog kruga ne postoji priznavanje sveta oko sebe, ne priznaju se promene, napredak, drugačije viđenje sveta. Palanka je zatvoreni sistem i iz svog benignog stanja prelazi u političko stanje koje, na kraju, prelazi u fašizam.”

„Za fašizam je važna mržnja. Frojd ističe narcizam malih razlika kao osnovu šovinizma. A kako se rađa šovinizam? Tako što imamo problem, i prepoznamo isti model u nekome ko je sličan nama, i njega proglasimo krivcem za sve. Pošto nismo u stanju da analiziramo sopstveni svet, nalazimo dvojnika i njega optužimo za sve. To je slučaj recimo sa Srbima i Hrvatima. Ta mržnja je nužno potrebna u okviru jedne palanke jer podiže barikadu oko nje. Da bismo održali duh palanke moramo biti u opsadi, moramo imati krvne neprijatelje” – rekao je naš proslavljeni reditelj.

Pančevački novinar Nenad Živković, u ulozi moderatora razgovora, skrenuo je pažnju na incident koji se odigrao neposredno pre početka tribine. Naime, policija je privela dve aktivistkinje, Aidu Ćorović i Jelenu Jaćimović jer su jajima gađale mural Ratka Mladića u Njegoševoj ulici u Beogradu. Apsurdnost situacije je u tome što je napadu na aktivistkinje prethodila najava Inicijative mladih za ljudska prava da će mural prekrečiti, ali ih je Ministarstvo unutrašnjih poslova u tome sprečilo tako što nije dozvolilo okupljanje. Mural sa likom osuđenog haškog zatvorenika Ratka Mladića već nekoliko dana čuva policija od građana koji su pokušali da ga prekreče crvenom bojom.

Živković je, osvrnuvši se na pomenuti incident, postavio pitanje da li se sada nalazimo u trenutku kada se zločini prihvataju kao nešto normalno, a osuđuju se oni koji osuđuju zločine.

Na pitanje je odgovorila istoričarka Olga Manojlović Pintar rečima da je Jugoslavija, koja je imala jasno definisani istorijski diskurs, i koja je nestala u seriji ratova, uslovila način interpretacije prošlosti. „Današnja politička elita slika je onih koji su ratove započeli, koji su ih vodili, i od njih na kraju profitirali. Niko od njih u našoj javnosti nije reprezentovan kao negativni ‘drugi’ od kog se treba distancirati. To je problem našeg društva”, smatra dr Manojlović Pintar i dodaje: „Ovde vlada strah. Osim jaja i crvene boje niko nije pokušao da ukloni mural Ratka Mladića. To objašnjava strah u ljudima. Ne žele da budu osuđeni jer su iskazali svoj bes. Naprotiv, drugi deo društva nema problem da taj mural postoji. Mi imamo društvo koje je zločin proglasilo pravilnom borbom za svoj narod”.

Janja Beč Neumann, sociološkinja i istraživačica genocida, u svom izlaganju napravila je poređenja između fašističke Nemačke i Srbije. „Svaki fašizam traži žrtvu – žrtveno jagnje. Ranije, u Nemačkoj, to su bili Jevreji. Ovde kod nas postoji target grupa, a to su slabi i nemoćni. Ovde fašizam ima žestoke oblike jer je već utreniran tokom ratova devedesetih. Ljudi koji su učestvovali u genocidu zovu se arhitektama genocida. Osmišljavali su i manipulisali su ljudima strahom i mržnjom – ti ljudi su u ovoj državi na vlasti”, istakla je Beč Nojman.

Sociološkinja je napravila poređenje između demokratskog i fašističkog uma. Demokratski um je takav da događaje oko sebe vidi u kompleksnosti i ne simplifikuje ih; preuzima odgovornost i u stanju je da vidi da je donešena pogrešna odluka; ima sposobnost „voljenja života”. Fašistički um je rigidan i simplifikuje, ne preuzima odgovornost za počinjeno jer ne priznaje pravo na grešku i u biti je nekrofilan – gaji ljubav prema smrti i obožava mučeništvo.

Na pitanje voditelja kako se neki istorijski događaji koriste za dnevno-političke manipulacije odgovorio je istoričar Srđan Milošević: „Fašizacija je i u uspostavljanju toga da je moguć samo jedan interprtetavni okvir, ili da je moguć samo jedan identitet. Nacionalna mitska interpretacija prošlosti i budućnosti kod nas se zasniva na srednjem veku, što nije nelegitimno. Ali, kada je svaka druga interpretacija nelegitimna, onda govorimo o duhu palanke i fašizaciji”.

Događaj su organizovali Pokret Novi optimizam i Građanske inicijative.

Snimak tribine možete videti ovde.

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)