Ovih dana neprestano se priča o ukidanju kablovskih kanala u vlasništvu United Media koji su prenošeni na mreži državnog kablovskog operatera. Reći će neki: „pa šta, imaju prava da biraju šta će da prenose”. U tome se donekle slažem da su u pitanju reality programi i neprimeren sadržaj. Međutim, reč je o televizijama na kojima se može videti i čuti druga strana medalje zvana „nikada nam nije bilo bolje”.
Za to vreme u prepodnevnim i večernjim terminima, na „podobnim” TV kanalima šećkaju se gologuze „starlete”, imaju sex pred celokupnim gledalištem, koriste najprimitivniji i najpoganiji rečnik u svakodnevnoj komunikaciji.
Na moju sreću (ili žalost), imam pamćenje duže od zlatne ribice i većine glasačkog tela, pa me sve to podseća na čuvene ’90. i TV Palma. Preko dana emituju „najcrnje” narodnjake, a posle ponoći porno filmovi. Većina stanovništva na prinudnim odmorima, hleba i mleka nema u prodavnicama, ali zato ima igara, doduše bez hleba. Kolektivno ispiranje mozga. Svi mediji gde se mogla čuti neka slobodna reč gašeni su ili im je fantomski „ulazila voda u koaksijalni kabl” i program nije mogao da se emituje.
Situacija nije bolja ni u štampanim medijima. Osim par izuzetaka, sve je tabloidna štampa koji na naslovnicama objavljuju „SKANDALOZNO”, „ŠOKANTNO”, „LOPOV” i opet gore pomenute starlete.
Najtužnija mi je činjenica da su glavni konzumenti tog đubreta, sugrađani koji po godinama mogu da mi budu roditelji. Generacija koja je gradila ovu zemlju, čitala Politiku, sada ispranog mozga spremna da se posvađaju sa najrođenijima zbog „Onog čije se ime ne pominje”. Taj neradnik i huligan koristi svaku situaciju da ubaci još više otrova među ionako zatrovan narod. Toliko godina je na vlasti a samo priča o „prethodnim lopovima koji su ojadili Srbiju”. Koriste se Gebelsovom metodom da „stotinu puta ponovljena laž postaje istina”. Kada ih ono malo preostalih novinara (namerno kažem preostalih jer su ostali propagandisti) uhvate „sa prstima u tegli meda”, ona se plasira nova krizna situacija poput one sada u Crnog Gori, ili onog nespretnog tvita gospođe Vesne Pešić. I sada će to da se vrti dok poput zlatnih ribica ne zaboravimo „Jovanjicu”, „Krušik”, paljenje kuće novinaru iz Grocke, skoro svakodnevne likvidacije po Beogradu.
Na kraju će opet armija zombija da pohrli na glasanje, ponavljajući mantru da nam „nikada u istoriji nije bilo bolje”. Moj savet im je da predhodno pogledaju u svoj novčanik i frižider, i da se sete kada su unucima i deci poklonili nešto lepo a da predhodno nisu „otkukali” kako nemaju para i na kraju podigli kredit.
Ja odbijam da budem zombi. Svakodnevno gledam u novčanik i frižider i od toga me stalno podilazi jeza. Ne želim da se za desetak godina čujem i vidim sa sinom isključivo preko Vibera. Želim da postane dobar, pošten i obrazovan građanin ove zemlje, a supruga i ja već ćemo se nekako snaći.
Aleksandar
Gasiti rijalitije. Gasiti tu bruku i sramotu. asto ukidanje kablovske?