Meso

Objavljeno 30.04.2022.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 7 mins

Otvorio je oči…

Mrak.

Vlaga i nesnosni smrad.

Prigušeno jecanje.

Nije bio siguran gde se nalazi i zašto. A onda se uz bljesak u glavi vratila stvarnost.

Prošlo je oko pet meseci od onog dana kada je čitav svet slavio „prvi kontakt”, susret sa vanzemaljskom inteligencijom. Visoki, vitki, krupnih pametnih očiju, glatke sjajnonarandžaste kože koja je jedva primetno isparavala, pojavili su se iznenada, kao teleportovani iz neke druge dimenzije. Tokom dvadesetak časova, njihove letelice su se rasporedile i dočekale ranoranioce u svakom većem gradu širom sveta. Odmah su se pokazali kao dobronamerni. Lečili su bolesne, gradili, hranili, podučavali… Niko nije mogao da posumnja da tu ima ičega osim filantropije. Niko se nije zapitao zašto su tu, šta nameravaju sa nama, sa našom planetom. Čime se hrane… Kada je čovečanstvo primetilo da se broj nestalih pod nerazjašnjenim okolnostima drastično povećao, bilo je kasno. Ljudi su već bili njihova redovna hrana, omiljeno meso.

Pokret otpora je ubrzo oformljen. Mali broj onih koji nisu odmah izgubili svu nadu organizovao se i sakupio svo dostupno oružje. Verovali su da bi nešto od zemaljskog naoružanja moglo da deluje i bili su u pravu. Iako tehnički i mentalno svetlosnim godinama ispred Zemljana, biološki nisu bili ništa posebno. Zabeležen je veliki broj slučajeva u kojima su stradali usled manjih eksplozija različitih rezervoara sa naftom ili hemijskih postrojenja. Samo nekoliko meseci je bilo dovoljno da se formira prava mala vojska sa ozbiljnim arsenalom. Ljudi su preduzimali gerilske napade širom sveta i polako učili o slabim tačkama osvajača.

Bio je član Balkanskog odeljka Zemaljskog pokreta otpora i nekoliko dana ranije dobio izviđački zadatak u šumama u podnožju Stare planine. Svoje baze neprijatelj je iz nejasnih razloga smeštao u šumovite predele. Zahvaljujući gustoj magli, iznenadili su njegovu jedinicu i sve ih žive uhvatili pomoću ogromne mreže izrađene od neraskidive žice. U tom trenutku se osetio krajnje poniženo, ulovljen poput sardine. Samo nekoliko trenutaka kasnije bili su ošamućeni udarom struje puštene kroz niti mreže i to je bilo poslednje čega se sećao.

Znao je da je uređaj za praćenje koji je svaki od njegovih saboraca imao ispod kože na potiljku aktivan. Bio je vrlo neprecizan, ali će neko bar približno znati gde se nalaze i poslati pomoć, nadao se. Zbog takvog razmišljanja, situacija u kojoj se nalazio bila je podnošljivija. Desetine uplakanih, oznojenih i uneređenih ljudi u mraku oko njega nisu posedovale njegov optimizam. Neki su se tiho molili, neki tiše ili glasnije plakali, dok je veliki broj njih, bio je siguran, bez glasa i bez nade izgubljeno zurio u tamu.

Osluškivao je… Kada se začulo grebanje metala o metal i škljocanje, jecaji su se pretvorili u panični vrisak. Trenutak kasnije, oslepeo je, ili mu se bar tako činilo. Zaslepljujuća belina je ispunila prostor oko njega i u njegovoj glavi. Ipak, zahvaljujući tome što je do maločas bio u nesvesti, oči su mu se brzo navikle na svetlost. Video je otvorena vrata na tavanici njihove tamnice i kako kroz njih ulazi mehanička ruka koja je ščepala čoveka pored njega. Nemoćno je vrištao dok je nestajao u belini otvora. Vrata su se sa treskom zalupila, ali se vrisak i dalje jasno čuo kroz tamu. Trenutak kasnije, oštar udarac i tišina.

Ova igra se ponovila još tri puta u narednih nekoliko sati, koliko je mogao bez časovnika da proceni. Vreme je prolazilo i on je polako gubio nadu. Možda će on biti sledeći… Nije mogao ništa da učini iznutra, a spolja pomoć nije dolazila. Sa teškim mislima, došao je i blagotvorni san.

Iz snova o mladosti, o vremenu pre, probudila ga je eksplozija. Ovog puta se brzo setio gde se nalazi i odmah shvatio šta se dešava. Konjica je stigla u pomoć! Neljudski krici osvajača mešali su se sa prelepim zvucima aviona i bombi. On i njegovi sapatnici uglas su navijali i aplaudirali spasiocima. Eksplozije su se nizale, a krici bivali sve ređi. Spas je bio blizu. Još jedna eksplozija, pa jos jedna…

Trenutak pre nego što ga je obavilo ništavilo, video je Sunce. Bilo je toliko blizu da ga je mogao dotaći. Ispružio je ruke. Začudio se što uopšte nije onoliko vrelo koliko je očekivao. Bilo je prijatno toplo i osmehnulo mu se. Zakoračio je ka njemu i zaboravio na sve pre toga. Bio je spasen…

Izveštaj komandira eskadrile lovaca je svedočio o uspešnom napadu na leglo vanzemaljaca. Neprijatelj je eliminisan, dok su objekti namenjeni pripremi hrane sravnjeni sa zemljom. Signal koji je avione pokreta otpora doveo do cilja očigledno je dolazio od mrtvih koje su monstrumi ranije prikupili. Misija je uspešno završena. Borba za opstanak čovečanstva se nastavlja.

Živela ljudska vrsta! Do oslobođenja!

Ostavi komentar

  • (not be published)