Bitkoin – lekcija o opasnostima neregulisanog tržišta

Nikola Stojaković
Objavljeno 19.07.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 6 mins

Kada je 2009. objavljena prva kriptovaluta na svetu mnogi su predviđali krah ekonomije kakvu smo poznavali do tada i nestanak tradicionalnog novca. Vest o bitkoinu primljena je na različite načine. Jedni su smatrali da se radi o prevari jer im nije bilo jasno kako to „novac nastaje ni iz čega”, drugi su videli potencijal u novoj tehnologiji i pohrlili da kupe što jače mašine, dok su oni malo realističniji smatrali da se radi o prolaznom trendu. Ono što je retko ko mogao da predvidi u to vreme bio je uticaj koji će bitkoin imati na celokupno društvo zbog svoje popularnosti.

Priča počinje novembra 2008. godine kada je osoba ili grupa osoba pod pseudonimom Satoši Nakamoto objavila dokument pod nazivom „Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System” u kome se objašnjava način funkcionisanja bitkoina. U januaru 2009. godine Nakamoto je implementirao softver i objavio njegov kod na sajtu SourceForge. Istog meseca nastala je i bitkoin mreža kada je izrudario prvi blok, tzv. blok geneze. Prvi primaoci bitkoina bili su Hal Fini, Vei Dai, kreator bitkoinovog pretka b-money, i Nik Sabo, kreator bitkoinovog pretka bit gold koji nikada nije implementiran ali je poslužio kao baza za rad na bitkoinu. Procenjuje se da je Nakamoto ubrzo izrudario oko milion bitkoina. On se nakon toga potpuno povukao iz projekta predajući ključ za uzbunu kao i repozitorijum Bitcoin Core koda Gavinu Andersenu koji je osnovao Bitkoin fondaciju.

Tri stvari čine bitkoin korisnim kao valutom: teško ga je zaraditi, postoji ograničen broj bitkoina u opticaju i lako je potvrditi njegovu validnost. Ipak, po mišljenju većine ekonomista on ne ispunjava sve uslove da bi se koristio kao klasičan novac. Problem koji muči bitkoin je isti onaj problem koji muči sva neregulisana tržišta – postepeno postaje alatka najmoćnijih na tržištu. Potencijal rudarenja bitkoina viđen je u Kini, centru svetske proizvodnje, gde su se ubrzo pojavili rudarski karteli. Stvar je prilično jasna, oni koji mogu da pronađu jeftiniji izvor struje i pojave se ranije u igri moći će da rudare s manjim troškovima i imaće veći deo kolača. Pogledamo li grafikon kretanja vrednosti bitkoina u 2017. godini videćemo da je njegova vrednost 18. novembra te godine iznosila 7.502 dolara. Već 18. decembra vrednost je skočila za skoro dva i po puta i iznosila je 18.737 dolara. Njegova vrednost u trenutku pisanja ovog teksta iznosi 6.582 dolara. Ne treba nam ništa više da bismo shvatili zbog čega bitkoin ne može da zameni tradicionalne valute.

S obzirom na to da nam je za rudarenje bitkoina potrebna električna energija, a električna energija ne nastaje sama od sebe već ju je potrebno nekako stvoriti, ovakav način zarađivanja ima štetne efekte i po životnu sredinu. Jedan od načina na koji je moguće rešiti ovaj problem je korišćenje proof of stake sistema (dokaz o ulogu) umesto široko rasprostranjenog proof of work (dokaz o radu). Da bismo razumeli razliku između ova dva sistema potrebno je da razumemo sam proces rudarenja. Rudarenje možemo posmatrati kao pokušaj mašine da reši određenu matematičku zagonetku, tačnije, pronađe kombinaciju slova i brojeva koji odgovaraju šablonu uspostavljenom od strane mreže u tom trenutku. Što se više korisnika priključuje mreži to je teže da se nasumično dođe do kombinacije koja odgovara ovom šablonu. Mašina sa većom sposobnošću procesuiranja informacija će u kraćem vremenskom periodu moći da isproba veliki broj kombinacija i time ostvariti u prednosti u odnosu na slabiju. Ovo je takozvani proof of work sistem. Kod proof of stake sistema, izbor za kreatora novog bloka je deterministički, pa zavisi od njegove trenutne količine koina odnosno uloga. U proof of stake sistemu nema nagrada za izrudareni blok već rudar uzima provizije od transakcija (upisivanje u blockchain koji predstavlja bazu svih ikada izvršenih transakcija). Pošto upisivanje u blockchain zahteva angažovanost čitave mreže, uzima se provizija kako bi se mreža održala.

Zbog svoje popularnosti bitkoin je doveo do stvaranja na hiljade različitih kriptovaluta od kojih su mnoge korišćene za prevaru tako što im je vrednost naglo povećavana kako bi se više kupovale. Budući da nije moguće saznati identitet korisnika koji učestvuje u transakciji, krivci se mogu izvući bez ikakvih problema. Ipak, nije sve tako crno. Kriptovalute su pomogle da se blockchain popularizuje, a tehnologije poput Ethereum-a su doprinele afirmaciji decentralizovanih aplikacija. Ono što je takođe sigurno je da kriptovalute nisu uspele da ispune vlažne snove libertarijanaca i tzv. anarhokapitalista. One su zapravo po ko zna koji put dokazale do kakve distopije se dolazi kada su vlasnicima krupnog kapitala odrešene ruke.

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)