Nameštanje javnih nabavki na vršački način

Duško Perin
Objavljeno 27.10.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 8 mins

Cilj javnih nabavki je da se novac troši namenski, u najkraćem roku, po unapred definisanim pravilima i uslovima u konkursnim dokumentacijama koje su javno dostupne svim ponuđačima. Uslovi ne smeju biti prilagođeni nijednom ponuđaču, već se sme tražiti samo ono što je stvarno potrebno za realizaciju svake nabavke. Time državni ili opštinski/gradski organi (tj. naručilac) podstiču konkurenciju sa jedne, ali i sa druge strane smanjuju sopstvene troškove iz budžeta koji svi mi, poreski obveznici, punimo svakog meseca. Državni organi su dužni da dobiju najbolju uslugu za što manje novca. U tome i jeste cela poenta javnih nabavki. Isto tako se i sami ponašamo u svakodnevnom životu – domaćinski. Problem sa državom se sastoji u tome što je široko rasprostranjena korupcija, državni monopoli, burazerska poslovanja, pa i oni najniži ljudski porivi – nameštanje nekog posla čisto iz obesti ili pokazivanja moći.

Lično sam pobornik tržišne ekonomije i ne smatram da Gradska uprava Vršca mora da favorizuje vršačke privrednike tokom postupka javnih nabavki, kao što zagovaraju neki od mojih kolega koji su takođe na suprotnoj strani od sadašnje vlasti. Prvo, zato što time zatvaramo Grad za nove tehnologije i načine i modele poslovanja, čime možemo da nanesemo štetu samim privrednicima, ali i zato što je zakonska obaveza onih koji vode Grad da prihvate najnižu ili najbolju ponudu od strane ponuđača.

Baš zbog toga mi je zapalo za oko da se od dolaska na vlast Srpske napredne stranke u Vršac, postupci javnih nabavki sprovode na veoma čudan i sumnjiv način. Naravno da ništa od sumnji ne može da se dokaže, jer pisani tragovi o ovome verovatno ne postoje, ali kao neko ko prati rad lokalne samouprave, mogu da izrazim bar sumnju u to kako se troši novac poreskih obveznika u našem gradu.

Od pre dve godine, na skoro svaki od tendera (javna nabavka) javlja se samo jedan ponuđač. Za sve radove koji se tiču rekonstrukcija trgova, ulica, pa i gradnja bazena, javlja se uvek samo jedna firma iz Loznice (vidti ovde i ovde). Prosto je neverovatno da nijedno drugo preduzeće koje se bavi istom delatnošću ne vidi svoj interes da se javi na tendere koje raspisuje Grad Vršac?! Kako je to moguće?

Odgovor je jednostavan: država je okupirana. Ovde se ne radi ništa da se interesi građana i države podudaraju.

Građevinski radovi, često i nepotrebni, izvode se da se malo našminkaju neki delovi grada, a sve to pod vrlo sumnjivim uslovima, tj. cenama za koje nijedna stručna služba nije dala svoju ocenu. Tako dolazimo do rekonstrukcija trgova i ulica koje nas koštaju koliko i izgradnja par vrtića, ili kao rekonstrukcija skoro cele bolnice u Vršcu.

U izvedbi lozničke firme

Uslovi na tenderima su namerno postavljeni tako da može da ih ispuni samo jedan ponuđač. Recimo: zašto je važno da ponuđač mora biti neko ko je bio likvidan, tj. nije mu račun bio u blokadi zadnje tri ili pet godina? Kakve to veze ima sa tim da li će on da završi posao ili ne, ako već postoje garancije? Zašto bi morao da ispuni uslov da ima određen broj radnika? Zašto je bitno da ponuđač ima promet od 500 miliona dinara ako treba da završi radove od 50 miliona dinara? I slično…

Rekonstrukcija pločnika između Biblioteke i Muzičke škole. Bez table sa informacijama o gradilištu

Ono što je sadašnja vlast često zamerala prethodnoj (kao da ima razlike), a koja je vrlo popularna kod naroda takvog kakav jeste, bile su ugostiteljske usluge odnosno „ždranje po kafanama” ili „jagnjeće brigade”.

Danas, isti oni koji su na krilima tih prozivki osvojili vlast i pričali kako će oni biti bolji od prethodnika (koji su sad inače prišli SNS-u), raspisuju javne nabavke za ugostiteljske usluge, nameštene određenim ugostiteljima iz ko zna kojih razloga. Po ciframa koje su u pitanju, ne vidim nikakav interes ugostitelja, jer oni te cifre zarade za četiri-pet dana u mesecu.

Verovatno je u pitanju sila i moć ljudi na vlasti. Često su naši privrednici, za razliku od stranih, izloženi pritiscima države odnosno inspekcija svih vrsta. Najbolje to osete ugostitelji koji se sa ovim suočavaju svakodnevno. Time država demonstrira svoju moć i njima, ali i građanima koji ih posećuju, jer je to najvidljivije, pošto svi mi volimo da svratimo u omiljenu kafanu, restoran ili pab.

Elem, gospoda koja rade na nabavkama su verovatno od skoro tu, postavljeni po partijskoj liniji i svoj „posao” još nisu usavršili onako kako gazde to od njih očekuju.

Da je to tako, potvrđuje i javna nabavka ugostiteljskih usluga, dostupna javno svima na sajtu opštine.

Tu ćete videti kako se u konkursnoj dokumentaciji tačno „gađaju” određeni ugostiteljski objekti. Uslovi su takvi da samo oni mogu da ispune sve što se traži, počev od broja soba, stolica, stolova, vrste nameštaja, broja sala, pa do jelovnika u kom se čak navode i imena lokala (videti na linku gore pod „konkursna dokumentacija”).

Iako tvrdi da sve ono što dobije „na potpis”, do kraja i temeljno pročita i dva puta proveri, gradonačelnica Dragana Mitrović je pokazala da je totalni diletant za posao koji obavlja, sem ako ne sprovodi interese pojedinaca u redovima sopstvene partije, kao i da joj interes građana i Grada nije baš na prvom mestu.

Zbog toga ćemo kao odgovorni građani podneti i prijave nadležnim organima protiv odgovornih.

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)