nije slučajno
to što između dva i četiri
(ili tri i pet)
čkiljiš kroz polumrak
i nadaš se ponovnom snu
a nije ni vrućina
niti zapah aero-zagađenja
samo neki alarm
za prestanak vazdušne opasnosti
za koji centar za uzbunjivanje ne zna čiji je
tačno minut
sa šutom u pleksus
i onda – moždana vrzmanja
za koga nisi glasao
ili si, još gore, glasao
kome si šta rekao
šta si napisao
da li si nešto izostavio
da li si se nekom zamerio
i da li je neka slovna
promakla tvom vanserijskom
nezavisnom novinarstvu
bensedin i dalje samo na recept
ne pokušavaj
