te noći
sve se obrušilo
na ova dva plućna krila
i slomljene čaše
i neprospavane noći
i gužve u kojima
usamljenost
nikada nije bila
bistrija
sećanja dobijaju
boju mastila
ali ovo nije
film noir
moj krevet postaje
razjapljena čeljust
a nekada je bio
ljuljaška razapeta
između dva stabla
u proleće

PRETHODNI ČLANAK

Izabrao bih taksiste

NAREDNI ČLANAK

Pesma

Ostavi komentar

  • (not be published)