Urbanistički haos je veći u papirima nego u fizičkom svetu

Da je u Srbiji država odavno nestala, da ovde ne postoji vladavina prava, to je opštepoznata činjenica, ali da je pravna dimenzija urbanističkog haosa u Pančevu dosegla neslućene razmere, to se golim okom ne vidi, za razliku od urbanističkog haosa koga prepoznajemo svuda oko sebe

Objavljeno 10.08.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 11 mins

Odsustvo bilo kakve vizije urbanističke budućnosti Pančeva, a postojanje intenzivne i lukrativne nasumične gradnje (gradski zvaničnici i botovi po društvenim mrežama tu pojavu nazivaju naglim urbanističkim razvojem Pančeva), uzrokuju bukvalno svakodnevni pad kvaliteta života, sa čijim se karikaturalnim primerima susrećemo na ulicama našeg grada. Neka nam kao merivi pokazatelji posluže narušena silueta grada, saobraćajne gužve, nedostatak parking mesta, nepostojanje biciklističkih staza, ispucali trotoari, raskopavanje pa zakopavanje zbog provlačenja instalacija, divlje deponije na svakom koraku, seča zdravih stabala, uzurpacija javnog prostora, neobeležena i neobezbeđena gradilišta, nastavite niz… (plus katastrofalne posledice tzv. javno-privatnih partnerstava). Jednom rečju, tragične rezultate urbanističko-investitorskog terorizma (pod pokroviteljstvom gradske vlasti, jer da nije tako sav ovaj raspad ne bi bio moguć), intuitivno osećamo u duši i na koži svakog trenutka…

Čemu pribegavaju, čime se služe pripadnici tog investitorsko-gradoupraviteljskog kartela, ti akteri sprege biznisa i (lokalne, ali i republičke) vlasti (i drugih državnih službi i struktura), kako bi na brzinu, uz što manje troška, a uz što veće naprezanje javnih resursa, ostvarili što veće zarade na pomahnitalom tržištu nekretnina? Pa, modeli i metode su razni. Čak i površnim uvidom u javno dostupne podatke, mogu se konstatovati neverovatne pojave: u našem gradu postoje objekti koji su u odmakloj fazi izgradnje, a da nemaju ni lokacijske uslove, ni (validnu, ni nikakvu) građevinsku dozvolu; postoje useljeni objekti, u kojima su svi stanovi i lokali prodati, a da sama zgrada i vlasništvo po etažama nisu upisani u Katastar; prekrajanje, spajanje parcela, izgradnja jednog objekta na više parcela, ili više objekata na jednoj na parceli nisu protivzakoniti, ali svedoče o domišljatosti ovdašnjih preduzetnika u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa; posebno su zanimljivi slučajevi promene namene zemljišta, kada ono od zemljišta na kojoj su se nalazili objekti ili poslovni prostor neke male propale firme odjedanput, uz uredno plaćanje takse od nekoliko stotina dinara, postanu pogodni za gradnju, sa pokrićem u dokumentima; ili kada se obavi preparcelacija javne površine da bi bio izgrađen ulaz u podzemnu garažu; ima slučajeva da rekonstrukcija i dogradnja prizemnog objekta preraste u izgradnju višespratnice; sve do onih skoro banalnih slučajeva dupliranih kućnih brojeva ili nepostojanja i naprasne promene kućnog broja… Pa dalje, nedoumice koje se odnose na useljene objekte: da li su do poslednjeg detalja urađeni prema projektu; gde još uvek postoje projektom predviđene i instalirane, i u zapisniku spomenute, (pa posle odlaska komisije uklonjene) čuvene klackalica-garaže; gde se pojavi sprat više ili čitav objekat u zadnjem dvorištu; gde je zelena površina betonirana da bi postala parking; na krovovima kojih zgrada su napravljene bašte… drugim rečima kako su radile komisije za tehnički prijem, na osnovu kakve dokumentacije je objektima izdavana upotrebna dozvola i kakav je njihov trenutni status?

Pojavljuje se, dakle, ogroman broj pitanja na koja bi odgovorni, po opisu svog posla i u skladu sa principima funkcionisanja pravne države morali da daju suvisle odgovore. A odgovorni su svi koji u tom lancu urbanističkog i svakog drugog uništavanja grada učestvuju – gradonačelnik Aleksandar Stevanović (jer ne sme da ne zna, tim pre što je uslovno rečeno u sukobu interesa, otac mu je investitor); Skupština Grada predvođena naprednjačkom većinom i večitim predsednikom Tigranom Kišom (jer donosi urbanističke planove); Gradska uprava po komandnoj odgovornosti; Sekretarijat za urbanizam i sekretarka Jasminka Pavlović (jer izdaje dozvole); JP „Urbanizam” i direktor Slave Bojadžievski (jer kreira planove); Komisija za planove na čijem je čelu agilni Jovan Stanković (jer odobrava urbanističe projekte, mada bi članovi ovog tela svoju ulogu sveli na to da „konstatuju da li su UP u skladu sa urbanističkim planovima i zakonima”); Gradske inspekcije, posebno građevinska i za radne odnose, dakle Boban Đurđev (jer treba da svakodnevno kontrolišu stanje na terenu). Odgovorni su i neformalni centri moći na čiju inicijativu i uz čiju saglasnost se ovaj raspad urbanizma u Pančevu događa (jer znamo ono o parama i burgiji), ali o čijim aktivnostima za sada ne postoje dokazi kojima bi se moglo javno operisati, baš kao ni o zakulisnim radnjama, burazerskim dogovorima, tokovima novca, koje neminovno prethode i kreiraju ovakve poslovne poteze. Treba se nadati i očekivati da će javnost o svemu tome saznati više kada, nakon promene vlasti i otpočinjanja sudskih procesa, budu progovorili svedoci-saradnici, a nekorumpirani službenici nadležnih državnih organa budu detaljno proučili dokumentaciju.

U međuvremenu, čitaoci i volonteri i saradnici naše Redakcija popisali su 15 gradilišta na kojima nije istaknuta, inače zakonom propisana, gradilišna tabla (videti ovde). Nakon objave ove galerije fotografija prošlog ponedeljka, tokom nedelje su postavljene table na objektima u Maksima Gorkog 94 i Lava Tolstoja 52a-54a, i jedna uslovna (bez datuma prijave radova, u Tanaska Rajića 46), ali se pojavilo novo neobeleženo gradilište u Miloša Trebinjca 70 (na fotografiji).

U istom tom međuvremenu (3. avgusta) nastavljaju se medijske manipulacije o ovoj temi: gradonačelnik Aleksandar Stevanović nije, u izjavi dopisniku RTS-a iz Pančeva Goranu Jovičiću, propustio priliku da grubo obmane (vanpančevačku) javnost, dakle onu koja nije upoznata sa situacijom u našem dvorištu. On je ne trepnuvši, izjavio da je „na jednoj ili dve lokacije dozvoljeno prizemlje, šest spratova i potkrovlje, na ostalim mestima je uglavnom prizemlje, dva sprata i potkrovlje ili prizemlje tri sprata i potkrovlje” (ceo prilog pogledajte ovde). Istina, u koju se može svako uveriti šetnjom kroz razrovane ulice jeste da je najčešća spratnost novopodignutih višespratnica P+4+Ps (povučeni sprat) ili mansarda, a da tek tu i tamo, sporadično, izraste neka zgradica na P+2 ili P+2+Pk (potkrovlje).

Šta dakle, preostaje građanima, kako da sačuvaju sada već ozbiljno ranjen grad od dalje najezde investitora koja nekontrolisano uništava gradski ambijent, uključujući kulturnu i graditeljsku baštinu? Jedan od načina suprotstavljanja ovoj destrukciji jeste samoorganizovanje, povezivanje, organizovanje nenasilnih akcija građanske neposlušnosti, kojima prethodi temeljno informisanje.

Baze otvorenih podataka o placevima i građevinama

Sva zainteresovani građani mogu da se vrlo lako, posle nekoliko klikova obaveste o pravnom stanju urbanizma u gradu pretraživanjem baza javnih, otvorenih podataka koje internet servisi nude. Postoji sajt na kome se čuvaju geoprostorni podaci, mape sa granicama parcela i njihovim brojevima (https://a3.geosrbija.rs/), a podaci o vlasništvu svakog objekta po brojevima parcela katastarskih opština nalaze se na https://katastar.rgz.gov.rs/eKatastarPublic/PublicAccess.aspx. Vrlo zanimljive informacije nudi https://ceop.apr.gov.rs/ceopweb/sr-cyrl/home, na osnovu kojih se može analizirati trenutni status svakog legalnog (i tamo gde nedostaju dokumenta, nelegalnog) objekta u celoj Srbiji, uključujući, naravno, i naš grad.

Ono s čime građani još raspolažu jeste konstantno pozivanje na poštovanje zakona, na afirmisanje vladavine prava i na građenje nezavisnosti i integriteta institucija u koje su izgubili poverenje, jer ne rade svoj posao i ne ostvaruju svoju misiju. Te institucije (sve gore pobrojane, plus Sistem 48, Komunalna milicija, oba tužilaštva, Odeljenje za privredni kriminal Policijske uprave…) treba stalno podsećati šta im je u opisu posla i zbog čega su osnovane – da brane javni interes i opšte dobro, a ne interese investitora.

Premisa svih premisa, nulta premisa odbrane grada je – gajiti nežna osećanja prema svojoj sredini, voleti Pančevo. Ljubav prema gradu je njegova najčvršća odbrana. Izostanak tog odnosa, nepostojanje tih osećanja omogućavaju ovakvo bezdušno mirnodopsko razaranje Pančeva, nezabeleženo u njegovoj vekovima dugoj istoriji. Da najveći broj Pančevaca voli svoj grad, ne bi nikom na pamet palo da skine ciglu iz ograde Evangeličke crkve, na primer, a ne da sruši Tehnički centar, Slavinu ili stotine banatskih kuća i da na njihovom mestu izgradi stilski neprepoznatljive kutije za stanovanje.

Pitaće nas potomci „Šta uradiste od grada?” Šta ćemo im odgovoriti?

One Comment to: Urbanistički haos je veći u papirima nego u fizičkom svetu

  1. ŠPAGET VESTERNI

    16 avgusta, 2021

    Za šaku dolara, 1964, Za dolar više, 1965, Dobar, Loš, Zao, 1966. Ovoj Trilogiji može se pridodati film Bilo jednom na Divljem Zapadu iz 1968.
    Clint Eastwood/Sergio Leone – Every shot fired in Chronological order
    https://www.youtube.com/watch?v=Kgpgx5ksKuc
    Špaget vesterni u Pančevu prikazivani su u biskopima Vojvodina i Zvezda u terminima od 16, 18 i 20 h, ako se ne računa bioskop u Vojlovici i po domovima kulture. U Zvezdi, ne sećam se tačno, projekcije su išle pola sata ranije ili kasnije. Apolo je spašen i renoviran, ne i biskop Zvezda. Vojvodina je prirodno konzervirana (tumačiti po nahođenju). Filmovi su prikazivani par godina kasnije od premjera, s kraja šezdesetih i početkom sedamdesetih.
    Serđo Leone
    https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-56926612
    Za Dolar Više s prevodom, 2:12:45
    https://www.youtube.com/watch?v=Bwty6tARX6Y

    Ultimate Cut (Ennio Morricone)

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)