Ekologizuj me „pametnom klupom”

Pančevo je proslavilo Svetski dan žaštite životne sredine jednim zaista veličanstvenim događajem. Rešavanje minornih problema, kakav je, recimo, aerozagađenje, nije ni spomenuto

Nenad Živković
Objavljeno 06.06.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

I eto, tako su građani slobodnog, a ekološki devastiranog grada Pančeva, a i njihovi legitimni izabrani predstavnici u Institucijama Sistema, dočekali/obeležili/proslavili (i već zaboravili) 5. jun, Svetski dan žaštite životne sredine. Skromnom svečanošću na platou ispred zgrade Gradske uprave deo grupe dilentanata koja trenutno upravlja gradom nekada važnim u jugoslovenskim razmerama, pustila je u rad „pametnu klupu” i time još jednom pokazala nepokolebljivu odlučnost naše lokalne samouprave da nastavi proces evropskih integracija i samouveravanje u mantru da smo deo sveta, jer, eto, slavimo Svetski dan. Tako je na rečima, na njima smo uvek bili jaki.

Toga dana je, dakle, na inicijativu većnice za ekologiju, izvesne Katarine Banjai (bez ikakvih podataka o dosadašnjem radu i refencama u ovoj oblasti, osim što je članica Biblioteke) gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine, u saradnji sa Telekomom, instalirao „pametnu klupu” na platou ispred zgrade Gradske uprave, na lepim lozničkim behaton kockama. Solarni panel na nadstrešnici sakuplja neiscrpnu sunčevu energiju, ona se pretvara u jednosmernu električnu, pa građani mogu da preko čak tri USB ulaza napajaju mobilne telefone i druge gedžete, mogu da besplatno koriste internet (čekirano, radi), a kao poseban kuriozitet treba spomenuti dekorativnu led rasvetu, koja baš i nije led, svetle tri flourescentne cevi u dve nijanse žućkastog. I tako je Grad Pančevo učinio dobar gest, a mediji od toga napravili vest, i pokazao da je posvećen energetskoj efikasnosti i promovisanju kulture korišćenja energije iz neškodljivih izvora, što bi bilo pažnje vredno kada bi jučerašnji događaj bio tek jedan simbolički trenutak, tek jedan usputni detalj, kulminacija čitavog niza ozbiljnih ekoloških akcija koje bi znatno podigle nivo kvaliteta života Pančevaca i stanovnika okolnih sela.

Sva IT čuda sveta

I dok te realne akcije izostaju, naša lokalna vlast se ponaša kao da je rešila sve ekološke, komunalne, socijalne i sve druge probleme, pa nam samo smart benč nedostaje da nam život ulepša, baš kao što nam je tamiška obala uređena i funkcionalna, pa nam samo katamaran fali da reku plitkim gazom oplemeni. Možda se oni i osećaju kao da su bogom dani i toliko sposobni da meritorno upravljaju gradom, ali mi, građani, u svojoj maloj svakodnevici, to ne osećamo. Mi vidimo da se sve beznačajniji događajčići proglašavaju za „projekte” koji zahtevaju natčovečanske napore administracije, zastrašujući angažman gradskih resursa i podrazumevaju ogromne troškove budžeta, a da ih promovišu uvek neka smrknuta i mrzovoljna lica sa usnama spuštenim na dole. Oni su uspeli da tokom nekoliko poslednjih godina dobave solarne panele i vetrogenerator ispred ulaza u Uslužni centar (jedna od šest „hvataljki vetra” vam ne radi skoro dve godine, ali šta vas briga), dva kineska elektromobila i jednog kangua na struju i četiri bicikla sa akumulatorom koje je grad septembra 2013. godine dobio od provincija Emilija-Romanja i Ravena; od prošlog septembra imamo spektakularni biciklofon, punjač za mobilni telefon koji se aktivira okretanjem pedala trenažnog bicikla, i sada, „pametnu klupu”. To sa klupom je sasvim OK, ali trebalo bi da imamo 300 takvih u gradu i da od njihovog postavljanja ne pravimo komeNdiju.

Većnica Katarina B. u društvu novinara puni svoj mobilni telefon
Foto: www.zeleniminuti.rs

Pančevci, dakle, imaju na raspolaganju sva ta IT čuda, a i dalje nemaju osnovno ljudsko pravo na zdravu životnu sredinu: prošle nedelje je „Azotara” opet pretvorila Pančevo u dušegupku, kada nam grad nekoliko dana tokom leta bukvalno zaudara na svinjski izmet, koji vetar, navodno, nanosi sa PKB-ovih farmi u ritu, to nam dođe kao aromatično osveženje. O paradoksima u razvrstavanju i tretmanu komunalnog otpada i režimu korišćenja gradskih deponija može se napisati bar magistarski rad, kako se tretira animalni otpad, na šta liči obala i ko sve nekažnjeno zagađuje Tamiš ne ume da kaže ni Katarina B. a kamoli da spreči da se stotine miliona kubnih metara otpadnih voda izliva u Dunav. Posebna je priča to koliko lokalna samouprava nije uradila ništa na energetskoj efikasnosti javnih objekata, recimo da počne od škola u Ulici braće Jovanović… ali zato imamo energetski efikasnu „pametnu klupu”.

Bez izbora najlepše terase

Ova godina je, srećom, prošla bez onih višednevnih proslava Svetskog dana žaštite životne sredine, karakterističnih za Prvog guvernerovanja Srđana Mikovića, kada je birana najleša terasa, organizovani okrugli stolovi na kojima su tehnokrate iz južne zone uveravali javnost „da smo svi na istoj strani” i da „ne vide u čemu je problem sa novim pogonom Karbamid 2, kad svaki čovek u sebi ima ureu”, proglašavan najbolji školski pismeni zadatak o temi, otprilike, „Ekologija je stigla u naš grad”, a deca učestvovala u nekom improvizovanom karnevalu obučena u dimnjake fabrika iz kojih viri zelena trava.

Jun 1998. godine: Ekološki maskenbal je stigao u naš grad

Takve manifestacije „širenja ekološke svesti” ne samo da su pomerale fokus sa stvarnih problema, nego su se na jedan vrlo ciničan način podsmevale svim užasima koje su Pančevci preživeli i svim žrtvama koje smo podneli. Ali, institucionalno gledano, i sve kasnije ekipe nisu pomerile stvari sa mrtve i totalno mrtvosane tačke – u vreme Boleta Adžića sredstva prikupljena naplaćivanjem tzv. ekološke takse trošena su na komunalne projekte (nadvožnjak na Jabučkom putu), Borka Kruška je otkrila ekologiju tek kada je postala gradonačelnica, pa se bavila cisternama punim sadržaja beogradske kanalizacije, doduše postavila je i sistem za monitoring aerozagađenja, višestrukog povratnika na mestu gradskog većnika zaduženog za ekologiju Vladimira Delje jedva da se iko više i seća, a čovek je do prošle godine figurirao na toj funkciji reda radi. Sa svoje strane, zaćutale su i plaćene tehnokrate iz južne zone – em im korporativna pravila više ne dozvoljavaju da pričaju na svim mestima na koja su pozvani, em, još gore od toga, nema više ko šta da ih pita… Ekološki pokret u jednom od najzagađenijih gradova u Evropi ne postoji, i to je samo jedna od neverovatnih činjenica naše žalosne zbilje.
U stvarno slobodnom Pančevu jučerašnji dan bio bi obeležen sasvim drugačije: simbolički – minutom ćutanja i komemoracijom svim žrtvama višedecenijskog hemijskog rata protiv civilnog stanovništva, tokom koje bismo se setili svih nedužno izgubljenih života; ili bi bio otkriven Spomenik Košavi, ili muzički instrument na vetar; praktično – otvaranjem Toksikološkog centra ili, bar, za početak, nove zgrade Zavoda za javno zdravlje; neki svom poslu posvećen lekar ili pomenuta ustanova objavili bi rezultate istraživanja uticaja hemijske industrije na zdravstveno stanje stanovništva; futuristički – grupa stručnjaka raznih disciplina bi razgovarala o ekonomskoj perspektivi Pančeva – za koje privredne delatnosti imamo uporedne prednosti u odnosu na druge, od čega ćemo živeti kada jednog dana, u ne tako dalekoj budućnosti, južnu zonu skinemo sa napona i isečemo je u staro gvožđe. A mi se palimo na „pametnu klupu”, čije postavljanje u Holandiji ne bi bila vest, nego rutinski poslić komunalnog preduzeća…

Deo diletantske družine rešava ozbiljan ekološki problem
Foto: www.pancevo.rs

Ostavi komentar

  • (not be published)