Ulice i trgovi kao žrtve pogrešne politike

Kojim se kriterijumima vodi Komisija za podizanje spomenika i određivanje naziva ulica i trgova Skupštine Grada Pančeva kad se tako olako, na svoju ruku ili na mig bilo kog udruženja građana, usuđuje da preimenuje ulice koje su naziv zasluženo dobile po važnim ličnostima ili događajima iz prošlosti Pančeva i šireg prostora na kome živimo?

Dalibor Mergel
Objavljeno 29.08.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 14 mins

Od tzv. demokratskih promena 2000. godine, pored podvrgavanja građana surovoj tranziciji i reformama čije posledice nastale usled njihovog pogrešnog i mafijaškog sprovođenja trpimo i danas, naši novi vladari rešili su da se pozabave i svakovrsnim revizionističkim rabotama, poput izmena imena ulica i trgova, premeštanja spomenika palim borcima i sl. Tako je i Pančevo na samom početku 21. veka postalo poligon za igrarije novopostavljenih maštovitih, a nekompetentnih i pritom ideološki zaslepljenih političkih komesara zaduženih za preimenovanje naših šorova, sokaka i trgova. Naravno da građani, oni koji su ovde rođeni i/ili žive u ulicama nazvanim po odjednom nepodobnim likovima i dešavanjima iz ne tako daleke istorije Pančeva i Jugoslavije, nisu pitani slažu li se s ovim nebuloznim odlukama. A i zašto bi ikoga zanimalo njihovo mišljenje? Ovde se oduvek znalo da vlast najbolje zna šta je dobro za siroti puk, pa se tom starom balkanskom maksimom vodilo i novo demokratsko i evropejsko rukovodstvo.

Socijalistička vlast nakon završetka Drugog svetskog rata uklonila je nacističke nazive trgova i ulica i zamenila ih imenima važnim za antifašističku borbu. Ni oni nisu bili nepogrešivi i potpuno pravedni prilikom posleratnog ideološkog uniformisanja gradskog prostora. O besmislenosti pojedinih postupaka tadašnje pančevačke vrhuške dovoljno govori prekrštavanje Geteove ulice u Lava Tolstoja, zbog sulude logike po kojoj je ruski pisac poželjniji na uličnoj tabli od nemačkog, iako su obojica umrli davno pre bujanja fašizma u Evropi. Da su oslobodioci i komunisti suvo zlato u odnosu na one koji su ih na čelu grada nasledili devedesetih i posle 2000. godine, pokazaće nastavak teksta. Važno je pre svega naglasiti, pogotovo istorijskim revizionistima kratkog pamćenja, da su Karađorđeva, Cara Dušana, Cara Lazara, Kraljevića Marka, Patrijarha Čarnojevića, Knićaninova i mnoge druge ulice u Pančevu sa očigledno srpskim, pa i monarhističkim predznakom ponovo ponele ta imena nakon dolaska na vlast pojedinima toliko omraženih antifašista.

Naš grad je sedamdesetih i osamdesetih počeo da se širi i dobija nova naselja. Nikla su dva Koteža, Tesla, Strelište, a nešto kasnije i obe Mise, Mladost. Ulice na Tesli dobijale su strogo socijalistička imena, među njima je bilo mnogo revolucionara i narodnih heroja. Strelište, osim ulice nazvane po prekaljenom crnogorskom antifašističkom borcu Veljku Vlahoviću i Ulice Dušana Petrovića Šaneta, imenovane u čast šumadijskog komuniste i visokog državnog rukovodioca SFRJ, ima uglavnom ulične table na kojima se nalaze imena i prezimena pisaca i ličnosti iz kulturnog života Jugoslavije. Među njima se čak zadesio i jedan sportista, tragično preminula legenda jugoslovenske košarke, Radivoje Korać. Na Misi su smeštene ulice koje su ponele imena po regionima naše bivše države, pa su mnogima od njih na talasu sveopšte ksenofobije i nacionalizma nazivi promenjeni još devedesetih godina prošloga veka. Mnogi Pančevci se još uvek sećaju da su tamo između ostalih bile Alpska, Zagorska, Koruška, Međimurska, Slovenačka, pa čak i Hrvatska ulica. Preostale su samo Bosanska, Hercegovačka, Dalmatinska, Slavonska, Velebitska i sve one prozvane po oblastima u kojima je bio i još uvek je prisutan srpski nacionalni element. Prespanska, Ohridska i Makedonska su se ipak zadržale jer sa Makedonijom nismo bili na ratnoj nozi, a makedonska zajednica i tada je bila jedna od najbrojnijih manjinskih grupa u Pančevu.

Ulica Stefana Stratimirovića na Tesli, mesto na kome je nekada bila okačena tabla na kojoj je pisalo Ulica Mateje Blejca

Ono što se s pančevačkim ulicama nije dogodilo ni nesrećnih devedesetih, zbilo se posle 2000. godine, kada je navodno kao društvo trebalo da krenemo uzlaznom, demokratskom i progresivnom putanjom. Umesto toga, već na početku prve decenije 21. veka Lenjin, JNA, Narodni front, izgubili su ulice u centru grada, a Maršal Tito i Boris Kidrič svoje trgove. Umesto njih došle su vojvode iz Prvog svetskog rata, Mišić, Bojović i Putnik, zajedno s kraljem Petrom. Đuru Đakovića tada menja Sveti Sava, a ime Ive Lole Ribara je takođe negde u to vreme bilo skinuto s liste pančevačkih ulica. Zamenio ga je Žarko Fogaraš, poznati pančevački lekar, antifašista i zatočenik logora na Banjici. Zašto se istim principom nije vodilo i prilikom preimenovanja ostalih glavnih ulica u našem gradu, već smo umesto istaknutih Pančevaca na njihovim tablama dobili nekoliko vojskovođa iz Velikog rata? Zbog čega nijedna ulica ili trg u centru varoši ne podseća na antifašističku borbu sem Ulice Žarka Zrenjanina? I on će ubrzo, ako se aktuelne društvene tendencije nastave, zajedno sa socijalistom Dimitrijem Tucovićem čija je bista nedavno uklonjena radi postavljanja fontane na Slaviji, morati da se „seli“ iz Pančeva.

Povratak u prošlost i gaženje po tekovinama antifašizma nastavili su se 2004. godine kada su odbornici pančevačke Skupštine prihvatili gotovo sve predloge Komisije za podizanje spomenika i određivanje naziva ulica i trgova. Ogromna većina ulica u naselju Tesla tada je bez ikakve najave, anketiranja, razgovora, konsultacija s njegovim žiteljima, dobila nova imena. Prvi na meti bio je Paja Marganović. Za one koji ne znaju, on je predratni komunista koji nije ni dočekao Drugi svetski rat, skončao je nakon žestoke torture u zagrebačkoj policiji 1929. godine za vreme Šestojanuarske diktature kralja Aleksandra Karađorđevića. Zajedno sa njim je bilo pritvoreno šestorica njegovih kolega, sekretara SKOJ-a, koji su svi preminuli tokom tamnovanja ili u sukobima sa žandarima. Paja je između ostalog bio i naše banatske gore list, rođen je u Deliblatu. Sve to nije bilo dovoljno da bi se uspomena na njega u vidu široke gradske ulice zadržala ili su oni koji su donosili odluku o tome bili lenji da se informišu o njegovom liku i delu. Dinastija Obrenović tako se „naselila” na Teslu, pa je Marganović zamenjen prvim izdankom ove kraljevske loze, Milošem.

Bista Paje Marganovića ispred starog zdanja Gradske bolnice

Ako je već moralo da dođe do promene, a nije, možda bi bolje rešenje bilo preimenovanje ulice u Bavaništanski put, što je bio njen naziv sve do 1969. Tada bi opet nastao problem zbog numeracije kuća i ostalih objekata jer se nakon raskrsnice kod stajališta voza na Strelištu ulica zove tim istim imenom. Jedino što, pak, još uvek postoji Paji Marganoviću u čast jesu biste kod zgrade Bolnice i u dvorištu Ekonomske škole koja će, sudeći prema najavama njenog rukovodstva na čelu sa direktorom Paraušićem, ubrzo promeniti ime. Najizvesnije je da će biti nazvana po Đorđu Vajfertu, svojevrsnom pančevačkom brendu koga se naprasno setismo tek sada, nakon što smo dopustili da propadne najstarija pivara na ovim prostorima.

Ulična tabla na uglu Sterijine i Miloša Obrenovića

Pored Miloša Obrenovića, na Tesli se sada, umesto slavom ovenčanih Proleterskih brigada i Slavka Rodića, najmlađeg jugoslovenskog generala i narodnog heroja, nalaze ulice Milana i Mihajla Obrenovića. Zlonamernici bi rekli da još samo nedostaje Aleksandar sa sve Dragom Mašin da bi spisak kraljeva i kneževa iz ove dinastije bio potpun. Ovo naselje radničke klase, mešovitog etničkog sastava i sa uglavnom starijom populacijom, postade 2004. krcato ulicama koje evociraju uspomene na Obrenoviće, koji čak nisu ni vladali teritorijama u čijem sastavu je bilo Pančevo.

Svi narodni heroji odstranjeni su iz tog kraja, a vredi pomenuti da su među njima bili i brojni pripadnici drugih konstutivnih naroda SFRJ sem srpskog: Matija Blejc, Aleš Bebler, Franjo Ogulinac, Rifat Burdžević, Mite Bogojevski i dr.

Aukcija na sajtu „Limundo“ na kojoj pančevački kolekcionar prodaje emajliranu tablu iz ulice Mite Bogojevskog, pre desetak godina preimenovane u Ljubomira Kovačevića

Koliko god bilo problematično iz antifašističkog ugla gledanja, daju se razumeti ove promene imajući u vidu nacionalizmom obojeni društveni kontekst u Srbiji. Pobornici izmena mogu da kažu i da niko od ovih istaknutih komunista nije bio iz Pančeva i da baš zato ne zaslužuje ulicu. Međutim, čitava ova klimava argumentacija mogla bi da se obori zbog jedne od najkontroverznijih promena naziva ulica na Tesli. Naime, današnja Čumićeva nekada je nosila ime po Simi Čabraji. Zbog čega je ovaj čovek postao sporan te 2004.? Nije ovde rođen, ali je živeo u Pančevu i bio je član SKOJ-a. On je nesrećno završio na nacističkim vešalima 21. juna 1942. Obešen je zajedno sa grupom osuđenika u strogom centru Pančeva uz sledeće obrazloženje: „Sima Čabraja, pekarski pomoćnik iz Pančeva, član MK SKOJ-a u Pančevu i kao takav sudelovao na komunističkim sastancima, održavao veze sa vodećim komunistima primao i delio komunističke letke”. Postoji li veći od ovog pokazatelj neukosti i nedoraslosti ondašnjih članova Komisije za imenovanje ulica poziciji na kojoj su se našli, najverovatnije na osnovu partijske podobnosti, a ne stručnosti. Još manje svesti pokazali su odbornici pančevačke Skupštine koji su tada izglasavanjem predloga da Sima Čabraja ostane bez ulice na Tesli pljunuli po žrtvama fašističkog terora u Pančevu. Da je bilo ko od njih bar prošetao centrom grada, zastao pored zgrade poznate pod nazivom „Gvožđar”, i pročitao imena istaknuta na spomen ploči koja je u to vreme bila na uglu ovog zdanja, pored 25 žrtava vešanih baš na tom mestu tokom okupacije, među kojima su između ostalih Mara Mandić, Iva Kurjački, Slavko Bokšan, Đura Nikolajević, Bora Radić, ugledao bi i Čabrajino ime i prezime. Umesto toga, po drugi put je stradao nesrećni Sima, i to u mirnodopsko vreme na Tesli. Može li grđe od ovoga, odnosno da li su na redu njegovi drugovi i drugarice čija imena još uvek stoje na uličnim tablama Pančeva, pokazaće vreme.

Autor svih fotografija Dalibor Mergel

(nastaviće se)

2 Comments to: Ulice i trgovi kao žrtve pogrešne politike

  1. Momčilo Mrčković

    avgust 30th, 2017

    Da dobar tekst, ipak nazive ulica je trebalo svakako menati jer su neke ličnosti bile vrlo problematične. Slobodan Penezić Krcun i Petar Drapšin su svakako trebali da lete iz Pančeva. Lično sam bio inicijator čak četiri puta, da najpoznatiji srpski naučnik, Milutin Milanković dobije svoju ulicu u Pančevu jer je jedini Srbin čije je ime otišlo na Mars. Naravno nekakva komisija je odbila jer nisu znali kako se zove naš najpoznatiji naučnik. Ima još jedan Srbin zove se Leo Brener i jedan je od malobrojnih Srba po kome je jedan krater na Mesecu dobio ime zbog njegovog doprinosa nauci.
    https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%BD_%D0%93%D0%BE%D0%BF%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B
    Da li vredi podneti molbu da se jedna ulica u našem gradu nazove po Spiridonu Gopčeviću? Ne nikako one tzv. demokrate mrze svetske naučnike ali obožavaju ratnike verovatno zato što imamo: sjajnu vojničku sadašnjost, prošlost i budučnost.

    Odgovori
  2. antibot

    avgust 31st, 2017

    Odličan tekst , čeka se nastavak ..a Momčilu uz digresiju da naučnik nije kriv za ovu neumornu, naprasno probuđenu naknadnu pamet, moram da ti rečem, jebo vas više Milutin Milanković!

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)