Prethodni deo teksta možete pročitati ovde
Školska i plaćena praksa
1) Takođe, bilo bi veoma značajno kada bi praksa koju u okviru nastavnog plana i programa van škole pohađaju učenici smera za tehničara multimedije u ETŠ ili za tehničara za grafičku pripremu u Tehničkoj školi „23. maj” bila organizovana u većem broju različitih medija, marketinških agencija, štamparija… Mladi tehničari bi mogli da, na primer, uz podršku mentora, pripreme za štampu izdanja pančevačkog srednjoškolskog godišnjaka.
2) Gradska uprava bi mogla da inicira saradnju sa Filijalom u Pančevu Nacionalne službom za zapošljavanje, koja bi u okviru svojih programa podrške zapošljavanju, otvorila mogućnost da tek diplomirani novinari obavljaju stručnu plaćenu praksu u profesionalnim gradskim medijima. Time bi, bar za neko vreme, bili vezani za lokalnu medijsku scenu, koju bi svojim radom i prisustvom jačali, sticali bi neophodna iskustva iz realnih situacija, a uz to i zaradili neki novac.
„Fluidno” tvrdo jezgro za budućnost
Ukoliko bi se predlozi opisani u ovim preporukama pokazali izvodljivima, i ukoliko bi primena preporuka dala rezultata, postepeno bi se širila osnova za stvaranje lokalne omladinske medijske scene, tako što bi se neki broj mladih ljudi životno posvetio ovoj profesiji. Studenti novinarstva na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i studenti privatnih novinarskih fakulteta, polaznici Omladinske škole novinarstva „Omnibus”, vršnjački edukatori, učenici-urednici i autori, praktikanti, svi aktivni stvaraoci, mladi koji nemaju nikakvih predznanja, ali imaju ideja i spremnosti za angažman, svi bi oni trebalo da se okupljaju u Domu omladine kao prirodnom fizičkom i faktičkom mestu na kome bi mogli da se kreativno ispolje. Potrebno je da postoji mesto na kome bi se mladi ljudi rado okupljali da bi komunicirali i potrebno je pružiti im pristojne uslove za realizaciju ideja ili podršku za stvaranje takvih uslova.
Ta redakcija koja bi se na ovaj način okupila mogla bi da, uz sve gore opisano u čemu sebe vidi i prepoznaje, da uređuje i elektronski časopis Doma omladine u kome bi se bavila omladinskim ali i svim drugim društvenim i političkim pitanjima za kojima postoji javni interes. Bilo bi to mesto izveštavanja mladih o mladima, ali i mesto na kome bismo mogli da vidimo šta mladi misle o sredini i okruženju u kome žive, i, naročito, šta po njihovom mišljenju treba menjati u lokalnoj zajednici da bi kvalitet njenog života neprestano bio podizan.
Tako formatirana, ova redakcija bi mogla da uspostavi saradnju i organizuje razne aktivnosti (posete i gostovanja, tribine, učešće u seminarima i praksama, istraživanjima i studijskim putovanjima…) sa kolegama iz drugih omladinskih i profesionalnih medija, reprezentativnih novinarskih udruženja, Fakulteta političkih nauka, iz regulatornih i samoregulatornih tela, sa štamparijama, i sa pripadnicima svih profesija koje se na različite načine dodiruju sa novinarstvom ili se oslanjaju na njega. Takođe, ta redakcija bi mogla da bude jedna od kopči i glavni akter međunarodne omladinske novinarske saradnje.
Redakcija ne bi imala stalno i trajno članstvo, jer bi mladi u godinama u kojima prestaju da budu mladi potražili ili bi već imali posao u tradicionalnim medijima.
Međunarodna saradnja
U saradnji sa ambasadama Nizozemske, Rumunije, Severne Makedonije i Francuske, možda u okvirima njihovih programa koji afirmišu vrednosti građanskog društva i međunarodnu saradnju, treba uspostaviti kontakte sa lokalnim, nezavisnim, profesionalnim i medijima civilnog društva iz Bulonj Bijankura, Zanštata, Kumanova i Rešice i Pančeva, ali i sa omladinskim medijima, ako postoje u zbratimljenim gradovima. Moguće je organizovari studijske posete naših mladih novinara tim redakcijama, i, naravno, uzvratne posete, tokom kojih bi mladi ljudi razmenjivali iskustva, ideje i razgovarali o mogućnostima za saradnju na realizaciji zajedničkih projekata. Kao dodatni kvalitet, može se razgovarati o saradnji medija (uključujući dečje, omladinske i književne časopise) i/ili novinara programa na srpskom jeziku u Rešicama i Kumanovu i medija koji izlaze na rumunskom i makedonskom jeziku u Pančevu. Naravno, može se razmišljati i o saradnji redakcija na jezicima etničkih zajednica u Pančevu sa medijima u zemljama maticama, u oblasti omladinskog novinarstva.
Osnovni principi informisanja
Naravno, u izveštavanju o mladima i za mlade, treba se držati svih zanatskih standarda i etičkih normi profesionalnog novinarstva, Kodeksa novinara Srbije i Zakona o javnom informisanju i medijima. Posebno je važno da medijski sadržaji budu posvećeni mladima koji pripadaju najrazličitijim manjinskim zajednicama (kulturološkim, etničkim, seksualnim, verskim, mladi na selu…) kako bi kod publike bila razvijana tolerancija prema drugom i drugačijem. Preporučljivo je izvešavati o pozitivnim primerima, o mladima koji su postigli uspehe u nauci, sportu, umetnosti, na takmičenjima, posvećeni su humanitarnom radu i građanskom aktivizmu. Osim toga, medijski sadržaji treba da jačaju medijsku, naučnu, finansijsku, političku i statističku pismenost mladih, da budu on-line pristupačni, tj. da budu prilagođeni distribuciji na među mladima veoma popularnim društvenim mrežama, da budu što različitiji u smislu tema, lokaliteta (selo-grad) i oblika novinarskog izražavanja. Bilo bi poželjno da medijski sadržaji budu prilagođeni mladima sa invaliditetom (recimo, audio verzije tekstova ili titlovi video sadržaja ili publikacije štampane Brajevim pismom).
Ishodi
Realizacija ovih smernica i, sigurno, drugih ideja koje bi se tokom realizacije pojavile, imale bi višestruke pozitivne posledice za: Lokalnu zajednicu, jer bi podstakle mlade ljude da budu aktivni i konstruktivni građani, koji vode računa o dobrobiti zajednice u kojoj žive, ostvarivanju javnog interesa i opšteg dobra; za omladinsku populaciju, tako što bi doprinele podsticanju omladinskog aktivizma, boljoj informisanosti, kreativnom ispoljavanju i afirmaciji stvaralaštva mladih. Napokon, novinarskoj branši i medijskoj sceni bi dali novi kvalitet, sveže i inovativne pristupe zanimanju i obezbedile bi održivu kadrovsku budućnost profesionalnom novinarstvu. Te mlade generacije novinara, morale bi, naravno, da vode računa i o nastavku ovog procesa među onima koji dolaze za njima.
Preporuke su pisane kao aktivnost projekta Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj” u čijoj realizaciji je partnerski učestvovao i sajt PanPress, uz pokroviteljstvo Kraljevine Švedske
