Kako skupština (ne) komunicira sa građanima i građankama Pančeva

Otvorenost rada parlamenta je jedan od osnovnih načela rada tog tela, neophodnog za očuvanje poverenja u ovu instituciju, omogućavajući veće učešće građana i građanki u njenom radu i izgradnji demokratskog društva. S obzirom na to da su odbornici i odbornice izabrani predstavnici naroda, stoga treba da obavljaju svoje dužnosti na transparentan i odgovoran način.

Građani i građanke Pančeva i okolnih mesta gotovo i da ne znaju ko ih predstavlja u lokalnoj skupštini, a osim navedenih imena i prezimena, drugih podataka o odbornicima i odbornicama na sajtu Grada ni nema, pa ni kontakta za komunikaciju sa predstavnicima građana i građanki.

U pančevačkom parlamentu ne koriste se ni drugi mehanizmi za komunikaciju između odbornika/ca i građana/ki (javna slušanja, okrugli stolovi, neposredna komunikacija, komunikacija preko interneta sa građanima), a do pre tri godine, u dužem periodu, nije bilo ni prenosa sednica. Ipak, velika većina tačaka se usvaja na sednicama bez obrazloženja, pa građani i građanke ni ne znaju šta to odbornici i odbornice usvajaju, čime ostaju uskraćeni za informacije koje su važne za njihov svakodnevni život.

Iz Skupštine Grada Pančeva kažu da je pozitivno što je prenos sednica vraćen na male ekrane (prenosi se emituju na RTV Pančevo), ali da ima prostora za unapređenje transparentnosti rada pančevačkog parlamenta.

Dokumentacija koja se odnosi na dnevni red dostupna je na zasebnom sajtu Skupštine edocs.pancevo.rs, za koji veliki broj građana i građanki ni ne zna da postoji. Na pomenutom sajtu se objavljuje i poziv za održavanje sednica, dok ga na glavnom sajtu Grada Pančeva nema. Takođe, pozive za sednice se šalju samo određenim medijima u gradu, među kojima nije naš portal. Ipak, novinari i novinarke imaju mogućnost prisustvovanju sednica, ukoliko znaju kada se održavaju.

Poslovnik Skupštine Grada Pančeva predviđa da predstavnici sredstava javnog informisanja mogu da prisustvuju sednicama Skupštine i radnih tela, i da im se stavljaju na raspolaganje predlozi akata i ostali materijal o pitanjima iz domena rada Skupštine. Skupština može da izda službeno obaveštenje za javnost i održava konferencije za novinare. Sednicama mogu da prisustvuju i građani, osim kada je javnost isključena iz skupštinskog zasedanja.

Bez javnosti, molim

U Gradu Pančevu poslednjih godina beleži se drastičan pad transparetnosti rada lokalne samouprave, pa tako i Skupštine Grada, pokazuje istraživanje organizacije Transparentnost Srbija koja svake godine objavljuje Indeks transparentnosti lokalne samouprave (LTI). Ranijih godina Pančevo je bilo u samom vrhu po otvorenosti. Tako je na primer 2017. godine među 15 lokalnih samouprava Grad Pančevo zauzeo prvo mesto za otvorenost, sa 67 poena, od mogućih sto, dok je 2019. godine lokalna samouprava prikupila samo 45 poena, što je daleko manje i u odnosu i na istraživanje od 2015. godine, kada je taj skor iznosio 61 bod.

Indikatori u istraživanju koji se monitorišu grupisani su u osam kategorija – „Skupština i veće”, „Budžet”, „Opština i građani”, „Slobodan pristup informacijama”, „Javne nabavke”, „Informator o radu”, „Javna preduzeća i ustanove” i „Javne rasprave”, a 14 indikatora spada u kategoriju „ostali”, odnosno nisu posebno grupisani.

U istraživanju objavljenom 2019. godine, najveća regersija u lokalnoj samoupravi u Pančevu zabeležena je u kategoriji „Skupština i veće”, gde je od mogućih 18, Grad dobio samo šest poena. U istraživanju 2015. i 2017. LS je ovde imala maksimalnih 15 poena. Na sajtu grada nisu dostupne odluke Skupštine, amandmani, rezultati glasanja, dnevni red, zapisnici. Na posebnom skupštinskom sajtu mogu se naći dnevni red, predlozi odluka, amandmani, zapisnici, ali ne i rezultati glasanja i transkripiti sa sednica. Takođe, na sajtu Grada nisu dostupne ni odluke Gradskog veća, od 2019. godine.

Na sajtu Grada Pančeva u sekciji Skupština Grada nije moguće naći ni spisak članova stalnih radnih tela skupštine. Poslednji zapisnici postavljeni na sajt grada su iz 2017. godine, a poslednja najava za sednicu skupštine iz 2019. godine.

Reč građana

Mladi sa kojima smo razgovarali smatraju da bi rad Skupštine mogao biti transparentniji, kroz na primer prenos rada Skupštine na zvaničnim kanalima institucije. Na pitanje kako mladima približiti rad lokalnog parlamenta odgovaraju:

„Politički činioci bi mogli da na svojim kanalima komunikacije (sajt, društvene mreže) izveste mlade o sednicama skupštine na njima blizak način”, smatra Ilija Tepšić, student.

Relja Jarkovački, takođe student, ocenjuje da odluke koje se donose u Skupštini nisu najbolje prikazane građanima, i da treba da Skupština treba da posveti više prostora za rad i delanje mladih, kao i bolje mogućnosti za opštinsku i međuopštinsku komunikaciju mladih u Pančevu i južnom Banatu.

Mladi nemaju načina da dođu do informacija o radu skupštine, smatra učenik treće godine pančevačke Gimnazije „Uroš Predić”. Navodi da su zapisnici sa sednica ne sajtu grada iz 2017. godine, a da su informacije koje dolaze iz „prorežimskih” medija sa sednica skupštine, nepotpune i tendenciozne.

„Sa jedne strane, pozitivno je što su mladi sve svesniji (ne)pouzdanosti većine medija, ali je deprimirajuća činjenica da oni nemaju način da dođu do činjenica o telu koje stvara politiku njihovog okruženja. Mladi se mogu podstaći da prate politiku preko njihovih roditelja i profesora, međutim, teško je očekivati od ljudi koji su pod strahom od otkaza samo jer ne podržavaju vlast, da uče svoju decu i učenike kritičkom odnosu prema lokalnoj vlasti ma ko nju činio”, zaključuje naš sagovornik.

Komentarišući javnost rada lokalne Skupštine, i cele lokalne vlasti, Siniša Janković, građanski aktivista i predsednik Instituta za istraživanje korupcije Kareja, kaže da ima utisak kao da se lokalna samouprava u našem gradu ponaša kao da nešto krije od građana i građanki.

„Treba biti prilično vešt da bi se na sajtu Grada našla informacija o zakazanim sednicama, uz to, građani bi trebali svaki dan da na sajtu proveravaju, a na tako nešto malo je ko spreman. Imam utisak da građani razumeju nemuštu poruku koja im se šalje, a ona glasi: nepoželjni ste”, ocenjuje Janković.

Za odbornike i odbornice kaže da se ne trude da se predstave građanima, da sa njima komuniciraju i da daju mogućnost građanima da ih kontaktiraju.

Odgovarajući na pitanje kako građane i građanke zainteresovati za rad lokalne skupštine, Janković odgovara da bi vlast trebala da komunicira sa građanima i građankama u kontinutitu, a ne samo pre izbora. Smatra da je najbolji način da se građani zainteresuju za rad lokalne Skupštine odgovaranje na pitanja koja postave i rešavanje problema na koje ukazuju. Takođe, kako kaže, organizacije civilnog društva imaju mogućnost da popune tu međuizbornu prazninu u komunikaciji sa građanima, što i čine, kao na primer Inicijativa Odbranimo Teslu.

„Kada građani osete da je lokalna skupština njihova, biće uz nju. Ovako kakvo je sada stanje, očigledno da je ne doživljavaju kao svoju, pa se tako prema njoj i odnose”, zaključuje Janković.

U vreme odborničkog mandata Pavla Đukića, odbornika najpre Lige socijaldemokrata Vojvodine, pa predsednika odborničke grupe „Za naše Pančevo” u Skupštini Grada Pančeva od 2016. do 2020. godine, odbornici opozicije su vodili pravu borbu za vraćanje skupštinskih prenosa, koji su ukinuti otprilike u vreme njihovog početka mandata.

Đukić kaže da i danas, iako su prenosi vraćeni, rad Skupštine nije javan i da predstavnici gradske vlasti ne žele da čuju šta građani misle o njoj.

„Rad skupštine se svodi na donošenje oduka koje su već donošene, samo se one potvrđuju na sednicama”, opisuje Đukić rad lokalnog parlamenta.

Može i transparentnije

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparetnost Srbija kaže za naš portal da postoji mnogo načina i još više razloga da skupštine gradova i opština povećaju transparentnost svog rada.

Neke od stvari koje nisu dovoljno uređene odnose se na snimanje i emitovanje prenosa skupštine na sajtovima samih lokalnih samouprava.

„Do sada je bila praksa da se u tu svrhu plaća prenos na lokalnim TV stanicama, što može biti korisno nekim građanima, ali nosi sa sobom troškove i često veoma sumnjive nabavke usluga. Korona je nametnula pitanje održavanja sednica na daljinu, koju bi trebalo urediti za slučaj da se ponovo dogodi nešto slično”, objašnjava Nenadić.

On dodaje da je pitanje prisustva medija i novinara uređeno, ali ne na način da garantuje da će zaista biti pozvani svi oni mediji koji rade na teritoriji određene opštine, a u praksi je bilo primera diskriminacije politički nepoželjnim.

„Za razliku od republičke skupštine, na lokalu često nije moguće videti koji su akti predloženi, a gotovo nikada kako je ko od odbornika glasao. Ni na republičkom nivou, kao ni u mnogim opštinama nisu dostupni amandmani, tako da građani koji ne prate TV prenos ne znaju da li su ‘njihovi’ odbornici učinili nešto da poboljšaju tekst odluka”, napominje Nenadić.

Prema njegovim rečima u lokalnim skupštinama nije uređen u dovoljnoj meri institut javnog slušanja, a pre svega nedostaje mogućnost da i sami građani zatraže organizovanje takvih tematskih sednica o naročito važnim pitanjima. Minimum javnih rasprava na lokalnom nivou je uređen zakonom i statutom, neki gradovi i opštine su doneli posebne akte. Međutim, nema dovoljno garancija da će odbornici dobiti sve bitne informacije sa javne rasprave, ukoliko je održana. Trebalo i izričito uvesti mogućnost da skupština bude korektivni faktor i da vrati predlagaču akt ukoliko javna rasprava nije bila sprovedena onako kako je trebalo, kaže Nenadić.

Kad je reč o učešću građana, postoje mnoge mogućnosti da se i skupština uključi. Nenadić daje primer Bečeja gde postoji tzv. „građanska stolica”, to jest mogućnost da na sednicama radnih tela učestvuju (a ne samo da ih posmatraju) kvalifikovani predstavnici lokalnih organizacija građanskog društva i privrednika.

Posebnu pažnju zaslužuje lobiranje, koje je u Srbiji uređeno od 2018, što se odnosi i na lokalni nivo. Nenadić objašnjava da trenutno ne postoji zakonska obaveza, ali ni prepreka da odbornici i skupštinski funkcioneri objavljuju podatke o tome ko im se obraćao u vezi sa sadržinom pojedinih skupštinskih odluka, bilo da je reč o profesionalnim posrednicima (lobistima) ili o neposredno zainteresovanim stranama (npr. firme, udruženja). Srbija je prošle godine dobila obavezujuće preporuke GRECO da unapredi javnost lobiranja, a nema prepreke da gradovi i opštine to urade svojim aktima ne čekajući izmene zakona. Štaviše, skupštine bi trebalo da obavežu gradsku upravu, veće i gradonačelnika da objavljuju takve podatke, jer je realno očekivati da se najčešći skriveni uticaji na gradske odluke dešavaju pre nego što predlog akta dođe do skupštine.

Najzad, skupština može doprineti značajno javnosti rada svih organa grada ukoliko donese poseban akt kroz koji bi uredila objavljivanje većeg broja relevantnih podataka na sajtu lokalne samouprave, kao što je učinjeno u nekim gradovima (npr. Novom Pazaru) i naravno, ukoliko prati da li se taj u potpunosti poštuje u praksi, zaključuje Nenadić.

Kao primere dobre prakse Nenadić navodi između ostalih i Sombor, gde građani prisustvuju sednicima skupštine; Bečej, gde postoji mehanizam za postavljanje pitanja odbornicima, koji odgovaraju preko mejla; Kragujevac, gde su dostupne sve sednice skupštine, postoji spisak odbornika sa njihovim kontaktima, spisak članova stalnih radnih tela, a postoji i jutjub prenos sednica skupštine; Gadžin Han, gde su objavljene sve sednice skupštine, svi zapisnici i sve odluke sa sednica Opštinskog veća.

Tekst je preuzet sa sajta PanPress