Govoreći o problemima kroz život čoveka kakvog svi poznajemo, Vasilije Matijašević, Miloš Ilić, prof. dr Miroslav Andrić, prof. dr Nikola Nikačević, dr Maja Krstić, dr Jovana Bila Dubaić i moderator razgovora dr Slobodan Šajinović ukazali su na duboku povezanost zdravlja, zaštite životne sredine i značaja socijalne zaštite. Kako je naglašeno, cilj tribine nije bio samo dijagnostika aktuelnog stanja već ponuda konkretnih sistemskih mera i rešenja, jasne vizije brige o čoveku.
Ujedno, predstavljen je program „Studentske liste – Studenti pobeđuju” kao dokument od najvišeg nacionalnog interesa i vizijom društva u kom su čovek i njegovo dostojanstvo konačno na prvom mestu, a ponuđena su i ključna rešenja u pogledu zdravstva i zaštite životne sredine.
Nema brzih rešenja, ni čarobnih štapića
Nakon detaljne analize zdravstvenog sistema i realne slike zdravstva u kome je sve potičnjeno politici, jasno je da malo šta funkcioniše. Prema zvaničnim podacima, sve više ljudi oboleva, a sredstva se sve neefikasnije troše. Novac i drugi resursi ulažu se u bolnice i kliničke centre, te se leče posledice bolesti. Zdravstveni centri su devastirani, nema razvijenog sistema komunikacije među ustanovama, a pacijenti i dalje svoje istorije bolesti nose u kesama. Ne postoji razvijeni mehanizam za palijativno zbrinjavanje, a 40 odsto stanovništva nema ni službu hitne pomoći.
Kao u reklamama, može se dodati da to nije sve. Jer sve ono što živimo svakoga dana nije moguće smestiti ni u jednu dvosatnu tribinu, niti u jedan novinarski izveštaj. Međutim, da suština nikome ne bi promakla: ako nema lekara i sestara, nema ni doma zdravlja.
Doktorka Maja Krstić, zaposlena na Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, karijeru je posvetila upravo analizi zdravstvenog stanja stanovništva. Pričajući o poboljšanju zdravstvenog sistema, ona je istakla da je studentski program za zdravstvo zasnovan na četiri osnovna stuba: organizaciji i pravičnom finansiranju, stručnom upravljanju i poštovanju zakona, razvoju ljudskih resursa za zdravlje i efikasnosti zdravstvenog sistema.
– Mi smo svi svesni da ne postoje brza rešenja. I građani ne mogu da očekuju brza rešenja. Nema čarobnog štapića koji može da reši probleme koji su se godinama nagomilavali i gurali pod tepih. Međutim, imamo konsenzus među nama da postoje prioriteti. Glavni prioriteti su da vratimo dostojanstvo pacijentima i zdravstvenim radnicima, a samim tim i da vratimo poverenje u zdravstveni sistem. Taj proces počinje u ordinaciji izabranog lekara – rekla je doktorka Krstić.
Preventiva nije ukras zdravstvene politike
Kada je reč o organizaciji zdravstvene zaštite, studentski program podrazumeva veća kadrovska i tehnička ulaganja u domove zdravlja i zavode, kao i jasan put pacijenata kroz sistem. Među postavljenim ciljevima jeste i taj da se rizici prepoznaju na vreme, da se blagovremeno dijagnostikuje bolest i preduzme lečenje pacijenata, u čemu je važan timski rad lekara opšte prakse, sestara i lekara specijalista. Informacioni sistem će se dalje razvijati, biće omogućene e-konsultacije među lekarima, a u planu je i razvoj nacionalnih vodiča.
Doktorka Krstić je naglasila da preventiva ne sme da bude ukras zdravstvene politike – ona je jedan od stubova zdravstvene zaštite. Prevencija, promocija zdravlja i zdravstveno vaspitanje moraju da krenu ranije. Najavila je uvođenje obrazovnih programa u sve nivoe školovanja, vraćanje školskih ambulanti, a kada je reč o ruralnim krajevima, približavanje lekara pacijentima.
Ako se pitamo da li za sve ove reforme ima para, odgovor je DA. Mnogo šta može odmah da se reši. Za zdravstvenu zaštitu se godišnje izdvaja šest milijardi evra. Kako je dr Maja Krstić objasnila, najveći deo troškova se pokriva iz fonda obaveznog zdravstvenog osiguranja koji punimo mi. Bitno je da se tim novcem upravlja domaćinski.
Profesor dr Miroslav Andrić, redovni profesor oralne hirurgije na Stomatološkom fakultetu u Beogradu, nadovezao se na izlaganje dr Krstić i pomenuo da postoje tri preduslova kako bismo dobili dobar i funkcionalni zdravstveni sistem: ljudi, adekvatno upravljanje sistemom i zakoni koji regulišu njegovo funkcionisanje. On je istakao da su pored zarada važni i uslovi rada (zaštita na radu, usavršavanje, napredovanje u karijeri, rasterećenje od prekomerne administracije). Da je neophodno da se desi departizacija na svim nivoima, pa i u zdravstvu. Takođe je najavio i decentralizaciju zdravstvenog sistema – preuzimanje odgovornosti lokalnih samouprava za rad lokalnih zdravstvenih ustanova. Nije izostavio ni redovnu evaluaciju primene propisa, kao ni razvoj nacionalne strategije za zdravstvo.
Sva rešenja u skladu su sa zalaganjem studentskog pokreta za ideje pravičnosti i jednakosti svih ljudi, što podrazumeva i omogućava jednak pristup zdravstvenom sistemu svima u Srbiji.
Neophodna promena pristupa
Da nam je životna sredina u lošem, alarmantnom stanju, pa čak i da prednjačimo u pogledu tih problema u regionu, nije nikakva novina. Student Vasilije Matijašević istakao je da je loš kvalitet vazduha jedan od glavnih problema s kojima se susrećemo, da je više od 100 dana godišnje zagađen u više od 80 gradova u Srbiji. On je upozorio na opasnost od suspendovanih čestica i dodao da od posledica aero-zagađenja godišnje umre između deset i četrnaest hiljada ljudi.
Naravno, vazduh nije jedini problem. Kvalitet vode je takođe problematičan, pa i dostupnost vode. Izvorišta su zanemarena, česti su kvarovi na vodovodnim mrežama, a samo 15 odsto otpadnih voda u Srbiji se prečišćava. Ako na to dodamo i divlje deponije koje stalno niču i svakodnevno gore, što podrazumeva velike količne zagađujućih materija, izloženost zarazi i ozbiljnim zdravstvenim problemima, pa i zagađenost zemljišta, postavlja se pitanje kako uopšte da očuvamo zdravlje.
Profesor dr Nikola Nikačević, redovni profesor hemijskog inženjerstva na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, kaže da studentski program, tj. program Studentske liste, u pogledu zaštite životne sredine počinje od jednog jednostavnog ali suštinskog principa – promene pristupa.
– Država mora da spreči zagađenje pre nego što ono nastane, a ne da ga sakriva i toleriše godinama, a onda, na kraju, da pokušava da ga nekako sanira. Kada u glavi svi promenimo pristup, a pogotovo država, onda će krenuti nabolje. Prevencija je ključ. Imamo sve mehanizme u našoj zakonskoj regulativi – prostorne planove, strateške procene uticaja, procene uticaja projekata na životnu sredinu, integrisane dozvole za industrijska postrojenja i, naposletku, inspekcijski nadzor – objasnio je Nikačević.
On je dodao da je problem u tome što mehanizam ne funkcioniše, što nije dovoljno stručan, što studije nisu nezavisne i objektivne, a građani nisu uključeni u odlučivanje. Najpre bi trebalo utvrditi kvalitet vazduha i obezbediti bolji sistem za monitoring, primenjivati postojeće propise i standarde na emitere, a potom i omogućiti građanima i građankama pravične subvencije za povećanje energetske efikasnosti domova i promena sistema grejanja (ka čistijem).
Vode, rekao je Nikačević, moraju da budu proglašene za strateško javno dobro. Moraju se zaštititi vodoizvorišta, a priobalja štititi od nelegalne divlje gradnje. Takođe je neophodno ograničiti komercijalnu upotrebu vode i revitalizovati vodovodne mreže. Potrebno je dobro izabrati prioritete, uspostaviti sistem prevencije, meriti, sprečiti, kontrolisati i reagovati.
Priroda – prvi bedem odbrane
Doktorka Jovana Bila Dubaić, docentkinja ekoloških nauka na Biološkom fakultetu u Beogradu, govorila je o nedavnoj katastrofi u Deliblatskoj peščari, klimatskim promenama i sistemu koji nema najbolje odgovore.
– Baš bi lako bilo da okrivimo klimatske promene za to što se tamo dogodilo. Klimatske promene samo su pogoršale posledice problema koji su tamo postojali mnogo pre ovog požara. A problemi su prvenstveno u načinu na koji se ovim prostorom upravljalo i upravlja. Našim fantastičnim, jedinstvenim prirodnim područjima upravlja se bez ikakvog razmišljanja i bez oslanjanja na realno stanje na terenu. Ne znam kako neko ima hrabrosti da donese neki plan upravljanja kad nemamo dovoljno podataka – kazala je docentkinja Bila Dubaić.
Ona je publici skrenula pažnju na to da je Deliblatska peščara odličan primer na kom možemo da vidimo koliko je važno stanje i zdravlje, povezanost i funkcionalnost ekosistema. Klimatske promene i klimatska kriza, svi rizici koji dolaze sa tim biće onoliko jači koliko smo mi oštetili našu prirodu.
Naglasila je da nam je priroda potrebna, da je nam je ona prvi bedem odbrane i da samo zdrava, očuvana, funkcionalna priroda može da nam pomogne da sebe sačuvamo.
U pogledu brige o zdravlju prirode, studentski program predviđa formiranje baze podataka, sistemski monitoring i promenu planova koje smisleno treba doneti ako procena nije dobra. Kako je Jovana Bila Dubaić napomenula, ključna staništa treba zaštiti sa ogromnom odgovornošću, stručno i promišljeno. Ne možemo da priuštimo sebi da budemo iznenađeni klimatskim promenama. Sve klimatske rizike neophodno je uključiti u sve strategije i planove i odgovorno postupati. Javni interes treba staviti iznad interesa raznih investitora.
Fotografije: Dalibor Vinkić
