U vreme u kojem su tzv. demokratske stranke i pojedinci upravljali Pančevom, od 1997. do 2012. godine, (a gradonačelnikovali Srđan Miković, Borislava Kruška, opet Miković, pa Vesna Martinović), istinski demokratski opredeljeni građani i profesionalni novinari upućivali su ozbiljne kritike „vlastodršcima“ upravo zbog relativno slabe komunikacije sa građanima. Postojanja tog fenomena u Demokratskoj stranci postali su prekasno svesni, tek one noći u kojoj su, nakon izbora, shvatili da su izgubili vlast, što je iste večeri priznao i tadašnji portparol Gradskog odbora Filip Leskaroski. Ipak, ne može se poreći da su izvesna ravnoteža i, bar, privid kakve-takve normalnosti u odnosima aktera političkog života, postojali i tokom one, iz ove perspektive, vrednosno i politički protivprirodne koalicije SNS, DS, DSS, URS, LDP, SDPS i PUPS, koja je potrajala od juna 2013. pa naredne dve godine.
Prilike u lokalnom političkom životu se naglo pogoršavaju nakon uklanjanja Pavla Radanova sa mesta gradonačelnika juna 2015. godine, nakon čuvene afere „pijaća voda“. Stabilizovani naprednjaci već privuknuti na raspolaganje javnim resursima sa satelitskim partijicama, preuzimaju upravljanje Gradom u celokupnom obimu, a gradonačelnik postaje Saša Pavlov. Kao prva žrtva autoritarnog doživljaja nekontrolisanog obavljanja vlasti pala je ravnopravnost u mogućnosti korišćenja javnih prostora: U okviru aktivnosti na suzbijanju širenja drugačijeg mišljenja u javnosti, od jeseni te godine udruženjima građana i nevladinim organizacijama koje nisu upletene u naprednjačku mrežu uskraćeno je pravo da organizuju događaje u zgradi Gradske uprave, mesnim zajednicama ili ustanovama kulture kojima je Grad Pančevo osnivač. Nekako u isto vreme usledilo je disciplinovanje i upodobljavanje tradicionalnih lokalnih medija.
Uloga gradonačelnika i njegovih saradnika, većnika i skupštinske većine
Kada bi ljudi koji su formalno za funkcionisanje grada odgovorni gradonačelnik Stevanović sa saradnicima, većnici, skupštinska većina, i operativno, gradska administracija i inspekcije stvarno upravljali gradom s najboljim namerama i osluškivali glas naroda, ne samo da bi pola radnog vremena provodili sa građanima, na ulici, u njihovom kraju, u vrtiću, školi, ambulanti ili domu kulture, nego bi njegova, Stevanovićeva, kancelarija bila otvorena za članove inicijativa Odbranimo Teslu ili Sredimo Zlatiborsku ulicu, ili za Roditelje opštine Pančevo i za sve građane koji bi se obratili nekim javnim dobrom. Istina, Stevanović je 15. juna ove godine primio delegaciju stanara Pilotske škole, ali taj razgovor nije bio plodonosan; pre bi se moglo reći i da li bi to ikoga iznenadilo? da će na placu nekadašnjeg „Trgoproduktovog“ objekta nići kondomijum K4 nego što će biti poboljšani uslovi življenja u ovom, praktično, nužnom smeštaju.
Ukratko, od Stevanovića, dakle ne personalno, nego od bilo kojeg stevanovića na ovako važnoj funkciji, sa gradonačelničkim nadležnostima i ovlašćenjima, a setovanog na ovakav pristup bavljenju javnim poslovima, kao pukog izvršitelja interesa grupe javnom interesu nenaklonjenih ljudi okupljenih u Partiju, interesnu grupu, investitorski lobi ne mogu se očekivati rezultati od kojih će najširi slojevi građana imati koristi; pre bi se moglo govoriti o opštoj šteti. Stevanović igra svoju ulogu otvarača skupova old tajmera ili novogodišnjih čarolija, i umanjitelja štete po „poslovne partnere“ kao kada je 15. marta prošle godine goreo magacin u „Promistovom“ skladištu veštačkog đubriva ili kada je 12. januara ove godine cureo amonijak iz cisterne u Topoli. Celokupan sistem zaštite civilnog stanovništva tada je zakazao: Pančevci su skoro 12 sati čekali zvaničnu informaciju o vanrednim događajima, dok se Stevanović konačno nije pojavio u medijima da objasni da nema razloga za paniku…
Princip nekomunikacije
Postojanje tog principa nekomunikacije uočljivo je i u drugim formatima opštenja sa građanima koji bi trebalo da budu uobičajeni prilikom izrade strateških dokumenata, na primer. Jeste trajala korona, ali od kad je aktuelna postava preuzela Grad avgusta 2020. godine, ova aktivnost je skoro zamrla redovno su usvajani samo lokalni akcioni planovi za zapošljavanje, neki pravilnik o finansiranju sporta i Strategija upravljanja rizicima unutar same Gradske uprave (!). Plan razvoja grada Pančeva 2022-2028. iztezgario je konzorcijum beogradske konsultantske kuće Business Development Solutions Consalting doo i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i to naplatio 5,2 miliona dinara, a sastanci fokus grupa odrađeni su ofrlje, na brzinu, povuci-potegni, zbrda-zdola i reda radi. Predstavljanje procene rizika od incidenta u „Promistovom“ skladištu proteklo je 3. novembra 2021. godine u atmosferi sprdanja sa zdravim razumom Pančevaca zabrinutih za svoju bezbednost, bez ikakvog ozbiljnog uverenja da službe znaju šta bi trebalo da rade u takvoj situaciji.
Isti manir primetan je i u pripremi javnosti za velike infratrukturne ili urbanističke projekte. U rekonstrukciju Gradskog parka Gradska uprava je ušla bez kampanje objašnjavanja razloga, čak bez ijedne relevantne informacije o toj nameri; višemesečna javna rasprava o toj zamisli gradskim zvaničnicima nije ni bila na pameti, što navodi na pomisao da motivi i nisu bili da se centralna pešačka zona uredi i oplemeni, nego da se novac iz budžeta preusmeri izvođačima radova.
Kad smo već kod urbanizma treba spomenuti i krajnje sporan i od očiju i pažnje stručne i najšire javnosti sklonjen rad gradske Komisije za planove, predvođene dipl. ing saobraćaja Jovanom Stankovićem. Ovo gradsko telo uopšte ne obaveštava javnost o terminima održavanja javnih sednica i o donetim odlukama, niti se podaci o njenim aktivnostima mogu pronaći na sajtu Grada Pančeva. Učestvovanje u diskusiji na tim skupovima Komisija uslovljava ranije podnetim prigovorima na neki urbanistički projekat, u minimalnom zakonskom roku od sedam dana od dana objavljivanja javnog uvida. Članovi Komisije često saopštavaju prisutnim građanima (koji su privatnim kanalima saznali vreme i mesto njihovog skoro konspirativnog sastajanja) da oni „nisu obavezni da ikoga obaveštavaju“ i da je dozvola za prisustvo zainteresovanih građana stvar njihove „dobre volje“. Pravdajući se da je njihova uloga u tome da samo provere da li je dostavljena projektna dokumentacija u skladu sa zakonima, ta družina ostavlja jak utisak da radi u interesu investitorskog urbanizma, a ne u interesu grada i građana Pančeva. Kao i cela Gradska uprava, uostalom.
Sveprisutnost netransparentnosti
Netrasparentnost je uočljiva i u drugim aktivnostima Gradske uprave u domenu donošenja odluka o raspodeli sredstva iz budžeta na konkursima, recimo. O tome koliko je velom tajnovitosti obavijen konkurs za sufinansiranje izrade medijskih sadržaja od spornih članova komisije, potpuno nepoznatih ovdašnjim novinarima, do dodeljivanja javnog novca medijima koji su više desetina puta prkršili Kodeks novinara Srbije naš sajt je pisao više puta. Za profesionalne novinare, ali i za sve građane, posebno je uvredljiva odluka gradoupravitelja iz septembra 2019. godine, kojom su praktično zatvorili sednice Gradskog veća za novinare, a obraćanje zvaničnika javnosti sveli na konferencije za novinare, saopštenja, obraćanja odabranim (kontrolisanim) medijima i ponuđene intervjue. Gradsko veće je u međuvremenu prestalo da se zvanično okuplja, ako je potrebna neka kolektivna konsultacija, ona se obavlja preko telefona, dok odluke Gradskog veća nisu javno dostupne na sajtu Grada već gotovo četiri godine!
I učešće građana u kreiranju gradskog budžeta je krajnje simbolično i povremeno: Iz sredstava budžeta za 2016. godinu kupljen je katamaran (još jedan sporni potez), za 2017. je 494 glas dobio projekat „Aktiviranje Gradske šume izrada projektno-tehničke dokumentacije za turističko-rekreativne staze” (status nepoznat). Pokušaji Milice Todorović da se i u svojoj fazi viđenije članice Demokratske stranke i od kada je „prepoznala predsednikovu energiju” izbori za rodno budžetiranje ostali su na pokušajima…
Uzgred, sadašnja Gradska uprava nema običaj (kao što ga nije imala ni prethodna demokratska) da se konsultuje sa pripadnicima raznih branši o važnim pitanjima koje se tiču učinkovitosti samih tih branši većnik/ca za kulturu, na primer, nikada nije pozvao zaposlene u ustanovama kulture da od njih čuje, bez obaveze da te predloga i prihvati, koga bi branša volela da vidi na mestu direktora, na primer Doma omladine; ili šta misli o ideji da Kulturni centar ponese naziv „Nebojša Glogovac“.
Demokratska politička kultura
Praktikovanje, negovanje i unapređivanje demokratske političke kulture, pak, nije moguće očekivati u situaciji i okolnostima u kojima su sve demokratske tekovine uključivanje najšire javnosti u javne poslove, proces donošenja odluka, razmatranje predloga raznih umešanih strana, striktno poštovanje procedura, odgovornost za sprovođenje tih odluka u javnom interesu i za opšte dobro u Gradu Pančevu praktično suspendovane. Obnašanje vlasti na lokalnom nivou, tačnije rečeno upravljanje lokalnom zajednicom, potpuno je ispumpano iz lokalnih institucija sistema, a donošenje odluka, što znači suštinsko raspolaganje javnim novcem, prepušteno partijskim poverenicima.
Dok demokratija ne bude reinstalirana u zgradu na Trg kralja Petra 2-4, njene vrednosti ne budu prihvaćene kao norme ponašanja u zajednici, a njeni standardi ne budu važili u javnoj komunikaciji, dok politika ne postane časno zanimanje, u kome neće biti mesta za smutljivce željne vlasti i sticanja ogromnog novca mimo zakona, dok njene tekovine građani ne budu svim srcem branili od eventualnih uzurpatora, ne treba očekivati promenu opisanog stanja. Kao i uvek, to zavisi od vrlo jednostavnog izbora: hoće li pančevačka politička bića, pretežno, ostati podanici ili će konačno postati građani.
Ivana Predić i Nenad Živković
Tekst je aktivnost projekta „PA hoće da zna!”, koji je podržala Slavko Ćuruvija Fondacija u okviru programa podrške „Mediji po meri građana”
