Kako su nas navozali Pavlov i Mali

Šta je u svakodnevnom, praktičnom životu prosečnog Pančevca koji u 21. veku želi da vozom ode do Beograda, ostalo od gromoglasne najave projekta „kvalitetnijeg prevoza građana“

Dalibor Mergel
Objavljeno 08.05.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 11 mins

Pompezno i svečano uz prisustvo najvišeg državnog vrha i visokih ruskih zvaničnika, 25. marta 2014. godine otvoreni su radovi na izgradnji i elektrifikaciji drugog železničkog koloseka pruge od Pančeva do Pančevačkog mosta. Sada već odlazeći predsednik drage nam Republike tada je istakao da će se „realizacijom ovog projekta stvoriti uslovi za kvalitetan prevoz građana Beograda, Pančeva i drugih delova Srbije koji gravitiraju ka ovom području“. Glavni nosilac ove investicije vredne preko 90 miliona dolara bila je firma Ruskih državnih železnica anglosaksonskog imena „Internešnl“. Iz ruskog kredita za ovaj posao je obezbeđeno 78 miliona dolara, dok je na ime učešća država Srbija izdvojila 15 miliona. Svečanosti otvaranja radova na 15 kilometara dugoj deonici od stanice „Pančevo glavna“ do stajališta „Pančevački most“ pored predsednika Nikolića prisustvovao je tadašnji predsednik Vlade Srbije u ostavci, Ivica Dačić, koji je prisećajući se novije istorije zajedničkih projekata Srbije i Rusije tom prilikom pomenuo i kapitalni projekat izgradnje gasovoda „Južni tok“ koji se neslavno okončao krajem te 2014. godine. Ondašnji direktor „Železnica Srbije“, Dragoljub Simonović, uz čije ime su se vezivale brojne afere i malverzacije u ovom preduzeću, izjavio je tim povodom da će izgradnjom, elektrifikacijom i modernizacijom pruge biti povećana njena propusna moć, kao i brzina vozova koja će se popeti na vrtoglavih 120 km/h, te da će se skratiti vreme vožnje vozova na ovoj relaciji uz istovremeno povećanje bezbednosti saobraćaja.

Za Pančevce i njihove južnobanatske susede koji se nalaze pod administrativnom upravom beogradske Gradske opštine Palilula, ovo su bile dobre vesti posle kojih su opravdano mogli da se nadaju konačnom unapređenju železničkog saobraćaja sa Beogradom. Tokom gotovo trogodišnjeg iščekivanja završetka rekonstrucije pruge, građani Pančeva i okoline, a naročito žitelji naselja koja se nalaze u neposrednoj blizini železničkih stanica i stajališta, nisu sumnjali u to da će posle ove velike investicije napokon moći jeftinije i lakše svakodnevno da putuju u Beograd na posao, fakultet ili bilo kojom drugom potrebom. Potpuna realizacija ovog projekta, uz ostvarenje ciljeva koji su postavljeni prilikom otvaranja radova, značila je mnogo za stanovnike Strelišta, Koteža, Margite, Stare Mise i ostalih pančevačkih naselja smeštenih nedaleko od pruge za Beograd. Oni više ne bi bili prinuđeni da pešače do glavne autobuske stanice, da ATP-u, “Stupu”, “Auto Kodeksu” i sličnim firmama koje vrše organizovani transport putnika plaćaju skupe mesečne karte ili da koriste ilegalni i nebezbedni kombi prevoz. Nasuprot tome, oni bi se kao svi građani civilizovanog sveta koji žive nedaleko od prestonica i milionskih gradova brzo i jeftino prevozili železnicom.

Nadu Pančevaca u lakši, jednostavniji i isplativiji put za Beograd podgrevali su i naši gradski oci. Dok su trajali radovi na rekonstrukciji pruge gradonačelnici Pančeva i Beograda, Saša Pavlov i Siniša Mali, dva puta su se sastajali i najavljivali bolju saobraćajnu vezu između dva susedna grada. Početkom septembra 2015. godine Mali je na poziv Saše Pavlova posetio Pančevo i tom prilikom rekao da bi “zbog geografske povezanosti dva grada trebalo što više da sarađuju, kako bi se prevashodno poboljšao kvalitet života građana i u Beogradu i u Pančevu”. Predložio je objedinjenje javnog prevoza u Pančevu i Beogradu uvođenjem jedinstvenog tarifnog sistema. Nakon brojnih obećanja i najava koje se tiču zajedničkog nastupa, saradnje i unapređenja odnosa između gradova na svim nivoima, ovaj istorijski susret čelnika Beograda i Pančeva krunisan je sađenjem drveta prijateljstva u Narodnoj bašti.

Prilikom narednog susreta Pavlova i Malog u Pančevu koji se dogodio 14. aprila 2016. godine otišlo se korak dalje. Tog dana je potpisan Sporazum o unapređenju javnog prevoza između dva grada. Mali je tada bio još konkretniji najavivši izradu studije izvodljivosti nakon koje će se znati sve o novom jedinstvenom sistemu saobraćaja između Pančeva i Beograda. On je rekao kako “očekuje da ćemo već na početku nove školske godine, u septembru, imati objedinjeni javni prevoz”, i što je najinteresantnije, naglasio je da “to ne podrazumeva samo autobuski prevoz, već će se raditi i na tome da se BG voz, koji sada saobraća do Ovče, produži do Pančeva, kao i da se izgradi biciklistička staza do Pančeva”.

Decembra 2016. kada se zvaničan završetak radova na rekonstrukciji pančevačke pruge ubrzano bližio, gradom je odjeknula vest koja je raspršila nade brojnih Pančevaca koji su okončanje tog projekta čekali kao ozebli sunce. Tada je napokon obnarodovano da finalna destinacija do koje će se ići “Bevozom” iz Pančeva definitivno neće biti stajalište “Pančevački most” već stanica u Ovči. S obzirom na to da “BG voz” i “Beovoz” nisu u istom sistemu naplate, Pančevci su prinuđeni da plate kartu do Ovče i onda tamo sačekaju voz u kome važi samo “Bus Plus” kartica, a koji jedini može da ih preveze do Beograda. Povodom po građane Pančeva izuzetno štetne izmene režima železničkog saobraćaja za Beograd, oglasio se i naš gradonačelnik, Saša Pavlov. On je izjavom koja se u prevodu s verbalnog jezika na neverbalni govor može preneti kao bespomoćno sleganje ramenima, razbio iluzije svih onih koji su naivno poverovali da će jedan od glavnih ciljeva projekta – kvalitetniji prevoz građana, biti ostvaren. Pavlov nam je istim hladnim tušem usred decembra stavio do znanja da od dugo najavljivanog povezivanja Beograda i Pančeva autobusima GSP-a pod okriljem jedinstvenog tarifnog sistema takođe nema ništa. Sprovođenje sporazuma potpisanog 14. aprila 2016. godine u Pančevu osujećeno je izmenama Zakona o komunalnoj delatnosti kojima je definisano da dve ili tri lokalne samouprave mogu da se udružuju radi obavljanja komunalne delatnosti, ali je iz samo srpskim zakonodavcima poznatih razloga izričito rečeno da to ne može biti gradski i prigradski prevoz.

Tako su za oko tri godine, nakon rekonstrukcije pančevačke pruge realizovane uz pomoć ruskog kredita i potpomognute dodatnim ulaganjem iz budžeta Srbije, građani Beograda i banatskih naselja Gradske opštine Palilula povezani kvalitetnom, brzom i jeftinom železničkom linijom. Šta su dobili Pančevci? Oni koji žive u blizini Železničke stanice “Pančevo glavna” ili stanice “Pančevo varoš” imaju sreću da tuda, pored jednog jedinog direktnog “Beovoza” za Beograd, dnevno saobraća i nekoliko regionalnih vozova iz Zrenjanina i Vršca koji idu do stanice “Beograd Dunav”, pa se njima mogu bez presedanja prevesti do čitavih 15 km (slovima: petnaest kilometara) udaljene srpske prestonice, i što je još važnije, pritom ne kupovati dve karte. Građani Pančeva koji su upućeni na železnička stajališta “Vojlovica” i “Strelište” dobili su prema važećem redu vožnje svega jedan direktni voz do stajališta “Pančevački most” koji sa “Vojlovice” polazi u pet do devet uveče. Pored toga, kao i ostalima, na raspolaganju im stoji i osam polazaka dnevno do Ovče. Malo li je? Naravno da nije, onima kojima ne smeta presedanje na deset kilometara i plaćanje duple karte. Čini se zapravo da nikome u Pančevu nikakav problem ne predstavlja drastična redukcija direktnog železničkog saobraćaja za Beograd. Niko se nije drznuo da opravdano digne glas protiv budžetski održavanog monopola ATP-a, gradskog preduzeća za zapošljavanje kadrova vladajućih partija, kome u prilog ide tužan epilog priče o modernizaciji pančevačke železnice. Vredi li podsećati Pančevce da se pre rekonstrukcije naše pruge moglo vozom iz Pančeva otići direktno u Zemun, Batajnicu, Pazovu, pa čak i u Valjevo? Sudeći prema dosadašnjem namernom ili medijskim mrakom uslovljenom slepilu stanovnika naše varoši za brojne komunalne, infrastrukturne, saobraćajne, urbanističke i druge probleme, trend degradacije kvaliteta života može nesmetano da se nastavi, pospešujući pritom širenje palanačkog duha, učmalosti i inertnosti i dovodeći nas do tačke u kojoj više neće biti prostora za one koji zaista nešto mogu da promene – za aktivne i osvešćene građane.

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

5 Comments to: Kako su nas navozali Pavlov i Mali

  1. Dzoni

    maj 8th, 2017

    Bitno da su oni napunili svoje džepove. Da kradu – sigurno nisu zaborawvil. A to što su popravljali prugu do Pančevačkog mosta skoro godinu dana, pa sam izgubio silno vreme u gužvama, to je tek posebna priča. Finalni udarac ove užasne države je bio taj da su zatvorili potpuno prilaz mostu pa sam morao da idem okolo po rupama, čitava 3 meseca, zbog čega samo na kraju promenio vešanje na autu, zadnju viljušku i sva 4 amortizera. Oko 30.000 štete. A nisam jedini, oštećenih vozača je bilo još. Već prvi dan je jedan sa pikapom bio naseo na ivičnjak, pun robe… imali su čak lep asfaltni put koji je samo trebalo otvoriti i postaviti signalizaciju. Ali ne.. jer za njih, za tu okorelu bagru i lopove mi nismo ljudi. NIsam siguran koliko su gradonačelnici kumovali toj stvari, jer preduzeće koje je izvodilo radove je odvojeno čak i od Puteva Srbije.. a mediji? To što niko od medija nije ništa javio. Danas, Blic, Politika RTS?? Niko da javi da počinju radovi, pa smo svi zakasnili tog dana po sat vremena na posao?? Do danas mi nisu odgovorili na mnogo emailova koje sam im poslao da mi odgovore zašto to nije bilo vest za medije a poslali su im informaciju ovi iz AMS-a? Država i mediji – kad rade nešto toliko štete naprave, da ja bez lažne skromonsti – kao običan građanin – mogu da kažem – da kad spavam – produktivniji sam od njih kada rade punom parom…

    Odgovori
  2. Karlo Polak

    maj 30th, 2017

    Bravo za tekst! Inače, mi iz Udruženja ljubitelja železnice smo hteli da organizujemo peticiju, sastavili smo tekst, vrlo detaljno obradili predloge, ali nismo uspeli da napravimo tim Pančevaca koji bi sakupljao potpise. Imamo članove po celoj Srbiji, ali ne znam zašto je upravo Banaćane vrlo teško uključiti u građnske inicijative.

    Odgovori
  3. Ivana

    jul 16th, 2017

    Važno je da su uveli ITS do Mladenovca, Lazarevca, Obrenovca i okolnih im sela, koji su po 50 i više km udaljeni od Beograda! Ali, to su, zaboga, prigradske opštine. Kakva budalaština, oni imaju veze sa Beogradom kao Marko Kraljević sa španskim…

    Odgovori
  4. gandra

    jul 27th, 2017

    ko vam je kriv sto niste u beogradu vec u vojvodini a beograd je nudio cenu da pancevo udje u its ali pancevu je to mnogo para a sto bi beograd gsp vozio po pancevu kad niste njegovi stanovnici isto vazi za bg voz koji je beograd remontovao i pripojio ih gsp pa je to sada gsp voz. nego lakse vam je kome je drazi bg nek se preseli u borcu ovcu ili kotez a kome je draza vojvodina nek ostane u pancevu. mozete vi biti i na 5km od bg ali shvatite da niste deo grada vec pokrajne a to sto ste dozvolili da budete u pokrajni to je vas problem a ne grada beograda. ja licno ne bi mogao da zivim pokrajni zato zivim u zelezniku i imam bus na 5 minuta a isto sam 15 km od centra ali sta da vam kazem bg table pozivni 011 vise linija gsp milina a vi presedajte u ovci ma ne bi vi meni ni do ovce isli da se ja pitam da zauzimate radna mesta nama rodjenim beogradjanima. i nemoj da smarate imate vas atp kao sto mi imamo gsp i svakom svoji novci

    Odgovori
    • Nenad

      jul 27th, 2017

      E pa Gandra, nije bas tako.
      Grad Beograd i GSP su preuzeli na svoju ruku, tj. „legalnim“ muvanjem, vozne kompozicije koje su pripadale Zeleznici Srbije. Ne Zeleznici Beograda, nego cele Srbije. I time su osakatili vec poprilicno nesredjene linije od Panceva do Beograda.
      Nema to veze sa pripadnoscu bilo kojoj teritoriji, nego sa „zanimljivim“ rabotama raznoraznih funkcionera.
      A to pripadanje gradu Beogradu… Pa i Mladenovac je Beogradska opstina, pa su im poslednja rupa na svirali. Pitaj Mladenovcane koliko cekaju na neke osnovne zahteve. I to sve zato sto su po prioritetu jedna od poslednjih opstina u Beogradu.
      Tako da, ne mesaj babe i zabe. Kada napakujes nekome radi sopstvene koristi, to nema veze ni sa regijom, ni religijom, ima veze da si g**** od coveka.

      Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)