Opasni otpad ne može da utiče na ekosistem

„Izgradnja objekta za privremeno skladištenje opasnog otpada NE MOŽE da utiče na ekosistem”, rečenica koju je na Javnoj sednici Komisije za planove 7. avgusta izgovorio dipl. sociolog i specijalista eko menadžmenta Ivan Zafirović, još uvek odzvanja u glavi

Sanja Valković
Objavljeno 11.08.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 9 mins

Veliki broj ljudi se zainteresovao za problematiku oko izgradnje privremenog skladišta opasnog otpada u Rafineriji nafte, ali pošto smo zbog trenutne epidemije morali da poštujemo socijalnu distancu, nije bilo dozvoljeno svima da prisustvuju. Mi koji smo podneli primedbe smo morali da poštujemo tu distancu, ali ne i Komisija i urbanisti grada na čelu sa direktorom JP „Urbanizam” Slavetom Bojadžievskim. Atmosfera u sali je bila vrlo neprijatna, kao da se očekivao neki nemio incident, a ne razgovor o zdravorazumskim primedbama građana i aktivista nevladinog sektora. Dolovački je prisutne upoznao sa Nacrtom plana i onim delom posla koji je on obrađivao, poseban naglasak je bio na dugogodišnjem iskustvu u oblasti planiranja. Takvom izjavom nam je stavio do znanja da sve što budemo rekli nije merodavno. U tom tonu je i počelo. U toploj sali, pod maskama šezdesetak ljudi raspoređenih kao da je polaganje prijemnog ispita za fakultete, započelo je višečasovno obrazlaganje primedbi.

Prvo su došle na red primedbe koje je predala Nataša Špica. Odgovor na njene primedbe trajao je preko sat vremena, bez nekih konkretnih odgovora koji su bili očekivani. Mučna rasprava kolegijalnog prepucavanja koja nije donela niti jedno prihvatanje primedbe ili konkretan odgovor zašto nije prihvaćeno. Vrteli smo se tako u krug dugo ali uzaludno. Ušli smo u drugi sat i već je počela da biva prisutna nervoza. Nakon nekoliko puta postavljenog pitanja, nismo dobijali odgovor ko je obrađivač dela zaštite životne sredine u Nacrtu plana kao i izrade Izveštaja o strateškoj proceni uticaja plana detaljne regulacije na životnu sredinu. Iako u dokumentima piše da takvo lice postoji, tražili smo usmenu potvrdu, ali je u jednom momentu vidno iznerviran, gospodin Dolovački odgovorio da se on ponosi svojim timom inženjera koji su radili na ovom Planu i da nije bitno ime osobe koja je radila deo o životnoj sredini. Na ovome smo insistirali jer je to bila prva primedba sa kojom smo krenuli. Nismo dobili odgovor. Tokom više od dva sata on je odgovarao na primedbe i davao nepotpune odgovore zašto su primedbe odbijene.

Pokušavao je da drži sve pod kontrolom i svojim autoritativnim baritonom neprijatno odgovarao na podpitanja koja su ljudi postavljali. Često mu je u pomoć uskakala sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine Zdenka Miljković. Neki diskutanti su Dolovačkom zamerili što je na tapet stavio mladost predsednika udruženja „Pančevo nije rupa” Mišu Sekulića, čije su se primedbe odnosile isključivo na članove zakona.

Požurivao je da se primedbe što brže prelaze jer smo svi umorni, mada treba naglasiti da smo njihovo vreme provedeno u sali dodatno platili mi poreski obveznici. Zahtevali smo da budu zahvalni na svakoj primedbi koju smo podneli jer smo mi, građani Pančeva, to radili bez novčane nadoknade, dok su oni za svaku napisanu reč imali ekstra plaćeno na svoja redovna primanja.

Vrlo je zanimljivo da na Javnoj sednici Komisije za planove nije prisustvovala većnica za zaštitu životne sredine Katarina Banjaji, koja ima višegodišnje iskustvo u zaštiti životne sredine, kako voli da naglasi, ali je bio prisutan direktor Turističke organizacije Pančevo Nikola Stoilković, koji je mogžda očekivao lučansku akciju, pa je bio u prvim redovima, da svojim prisustvom to uveliča.

Treba napomenuti da je Komisija za planove odbila primedbe RERI-ja, iako su poslani u  zakonskom roku, do 3. avgusta, ali po rečima predsednice Komisije Jasmine Vujović, stigle su kasno, tj. 5. avgusta tako da se ne mogu uzeti u obzir. Još jedan primer neprihvatanja primedbi, već slepo praćenje forme iako je ista poštovana, ali takvu formu ne primenjuju na sebi, počevši od dres-koda. Toliko potenciranje Pravilnika u svemu, samo je odvuklo od suštine i potrošilo mnogo vremena.

Nakon skoro tri sata smo dočekali da saznamo ko je radio delove o zaštiti životne sredine i u Nacrtu plana i u Strateškoj proceni. Za govornicu je izašao Ivan Zafirović, dipl. sociolog i specijalista eko menadžmenta.

Naša prva primedba se odnosila na nedostatak stručnih lica iz oblasti zaštite životne sredine (dipl. inženjer zaštite životne sredine, dipl. hemičar, dipl. biohemičar, dipl. tehnolog,…), koji bi podatke drugačije posmatrali.

Bez glasa u sebi je krenuo suvoparno da komentariše primedbu po primedbu s tim što je ponavlajo konstataciju da su sve po nama krucijalne primedbe odbijene. Čak i tehnička obrada teksta je odbijena jer je odgovor bio da su se smanjivlali proredi radi uštede papira zbog očuvanja drveća (!).

Kada bi se dotakli teme stanovništva koje je u neposrednoj blizini RNP, kako Ivan Zafirović, tako i Slave Bojadžijevski kao pozadnski sufler, konstatovali bi kako se ,,tema širi” i tako bi se ista zatvarala i nonšalantno bez obrazloženja i trunke dobre volje da se navedena primedba temeljno obradi, prelazilo na sledeću.

Primedba da lista opasnih vrsta hemikalija koje će se privremeno skladištiti nije stavljena, takođe je samo hladno i bezvoljno pročitana, uz birokratski odgovor.

Poslednja stavka koja me je i nagnala da je stavim u naslov jeste da ,,potencijalni objekat ne može uticati na ekosistem”.

Bez stida, obrađivač dela životne sredine Ivan Zafirović, iako bez dokaza i monitoringa, ovakvu primedbu je odbio i samo nastavio dalje.

Ljudi su bili ogorčeni, s osećajem koji su otvoreno iznosili da nas prave budalama i s jasnim negodovanjem prema svima, kako obrađivačima, tako i prema samoj Komisiji.

Iako su od nas zahatevali da se predstavimo, za sebe su to hteli da preskoče, osim Dolovačkog, ali su se na insistiranje publike predstavili u trećem satu zasedanja iako osnovna kultura nalaže da se to uradi na početku. Sve je bilo haotično, bez neke jasne organizacije, s ciljem ispanjavanja suve zakonske i pravilničke forme, a bez ljudske i profesionalne istinske zainteresovanosti.

Insistirali su da moramo da imamo poverenje u sistem i da oni znaju šta rade, na šta su se ljudi grohotom smejali, poučenim dosadašnjim iskustvom iz prakse.

Nažalost, neće biti novog Javnog uvida za izgradnju objekta za privremeno skladištenje opasnog otpada u okviru RNP, iako su mnoge krucijalne primedbe i nejasnoće ostale upravo nerazjašnjene i nedefinisane.

Zavisimo od diplomiranog sociologa kao obrađivača dela o zaštiti životne sredine, ravnodušnim prema stanju kvaliteta života ljudi u neposrednom okruženju Rafinerije nafte, inertnim prema traženju i pribavljanju novijih podataka, kao i od (ne)uključivanja ljudi usko specijalizovanih za ovu oblast. I od direktora JP ,,Urbanizam” koji sve ovo podržava, samo ne znamo za čiju dobrobit?! Nas građana sigurno ne.

Ostavi komentar

  • (not be published)