Individualna ložišta glavni zagađivači vazduha, mere još ne daju rezultate

Kada su izloženi zagađenju ljudi sa srčanim oboljenjima mogu doživeti bol u grudima, kratko i pliko disanje, kašalj, a zagađenje može povećati osetljivost i na respriatorne infekcije, kažu lekari. Zagađenje se dovodi u vezi sa povećanim brojem smrtnosti kod bolesnika koji boluju od kartiovaskularnih i hrnočinih respiratornih bolesti. Dugoročna izloženost povećanim koncentracijama čađi može dovesti do pojave kancera pluća i disajnih organa

Ivana Predić
Objavljeno 11.03.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Kako beleži monitoring kvaliteta vazduha, gotovo svakodnevno u Pančevu, udisanje vazduha je opasno po zdravlje. Prema analizi Zavoda za javo zdravlje Pančevo, najznačajniji izvori emisije štetnih materija u vazduh su zagađenje od industrije, indvidualna ložišta i saobraćaj. Ipak, aerozagađenje je najviše tokom grejne sezone, kada se beleži porast koncentracija suspendovanih čestica PM10 i PM2,5. Vrednosti tih zagađivača vazduha su tada i do pet puta viši od dozvoljenih, a osnovni razlog za to je dim koji se oslobađa tokom sagorevanja uglja, drva i mazuta.

Vrednosti suspendovanih čestica krajem februara 2021. godine

Lekari Zavoda za javno zdravlje u Izveštaju o stanju životne sredine u gradu Pančevu za 2019. godinu, napominju da su čađ, PM10 i PM2,5 čestice odgovorne za mnoge štetne zdravstvene efekte kod ljudi, naročito kod dece, trudnica, hroničnih bolesnika, starih ljudi.

„Kada su izloženi zagađenju ljudi sa srčanim oboljenjima mogu doživeti bol u grudima, kratko i pliko disanje, kašalj, a zagađenje može povećati osetljivost i na respriatorne infekcije. Zagađenje se dovodi u vezi sa povećanim brojem smrtnosti kod bolesnika koji boluju od kartiovaskularnih i hrnočinih respiratornih bolesti. Dugoročna izloženost povećanim koncentracijama čađi može dovesti do pojave kancera pluća i disajnih organa”, stoji u izveštaju.

Grejanje na čvrsta goriva nije ekološki prihvatljivo, a grad Pančevo primenjuje meru subvencije za gasni priključak, kako bi se povećao broj domaćinstava koji se greju na čisti izvor energije – prirodni gas, koji ne zagađuje okolinu.

Pančevo je prvi grad u Srbiji koji je planirao i odvojio sredstva za pomoć građanima za priključenje individualnih domaćinstava na gasnu mrežu. Od 2016. do 2020. godine, subvencionisano je oko 330 porodica. Visina izdvajanja sredstva iz budžeta kretala se od dva milona, koliko je opredeljeno 2016. i 2017. godine, preko 3,6 miliona 2018. godine, da bi 2019. bilo izdvojeno 5,5 miliona. Isto toliko predviđeno je budžetom za 2020. godinu, ali je ipak iskorišćeno samo četiri miliona.

Međutim, pravo na subvencije u iznosu od 30.000 do 50.000 dinara, u zavisnosti od godine, imali su stanovnici sedam od osam naselja u Pančevu, dok je devet naseljenih mesta koji pripadaju gradu Pančevu, ostalo bez ove pomoći grada. Zbog čega je to tako, nismo uspeli da saznamo jer nam iz Gradske uprave nisu odgovorili na to, kao ni na druga pitanja.

Ipak, nadležni u Mesnim zajednicama Kačarevo i Banatski Brestovac, objasnili su nam da u ovim naseljnim mestima postoje pravni problemi, zbog čega godinama unazad nije bilo novih gasnih priključaka. U Mesnoj zajednici u Kačarevu rekli su nam da u tom naseljenom mestu vlada veliko interesovanje za priključak meštana na gasnu mrežu, ali da ta mreža još nije preneta na „Srbijagas”, i da to treba da uradi lokalna samouprava.

U Banatskom Brestovcu situacija je još komplikovanija. Prema rečima Mirjane Jovanović, zaposlene u Mesnoj zajednici u tom selu, selo je gasifikovano još 1991. godine, tako da veliki broj domaćinstava ima plin. Međutim, već 20 godina nisu mogući novi priključci jer je vlasnik gasne mreže Mega projekt u stečaju, i prema njihovim saznanjima, u sporu sa „Srbijagasom”.

Autorka karikature: Teodora Ostojin

„Obraćali smo se i ministrima, i Srbijagasu, i Mega projektu, i nismo naišli da saradnju i odgovore. Pitanja su slali i sami žitelji Banatskog Brestovca, a nadležnima je pisala i zaštitnica građana grada Pančeva, ali nije dobila odgovore. Meštani su veoma zainteresovani za priključak na gasnu mrežu i s pravom su besni jer decenijama ne uspevamo da rešimo problem. Težimo da budemo ekološki čista sredina, a nama to država ne dozvoljava iako imamo uslove. Paradoks je što mnogima od nas gas dolazi do ulaza u kuću, a ne možemo da se priključimo”, objašnjava naša sagovornica.

Gasifikacije još nije dala željene rezultate

Pravo na gradske subvencije imali su stanovnici mesnih zajednica: Gornji Grad, Strelište, Stari Tamiš, Vojlovice, Topole, dela Mise i dela teritorije MZ Centar, u kojima je izgrađena ulična gasna infrastruktura, i koji su potpisali ugovor o priključenju objekta na sistem i distributivnu mrežu sa JP „Srbijagasa” u toku te godine, i uplatili sredstva za kupovinu gasnog priključka.

Do prošle godine, u Pančevu cena gasnog priključka iznosila je 120.000 dinara, a Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa”, najavio je da će od 1. jula 2020. godine, cena priključka biti jednaka za sve opštine u Srbiji i iznositi 780 evra.

U septembru prošle godine, „Srbijagas” je uputio poziv svim zainteresovanim građanima da se prijave na gasnu mrežu, uz trošak od 780 evra, koji je moguće platiti na 36 mesečnih rata.

Inače, JP „Srbijagas“ je 2018. godine otpočelo gasifikaciju pojedinih delova Pančeva, a u planu je bila izgradnja 150 kilometara distributivne gasne mreže i oko 20 kilometara gasovoda srednjeg pritiska, kako je predviđenom ugovorom iz 2011. godine.

Prema podacima iz 2017. godine, 30 do 35 odsto stanovništva Pančeva je obuhvaćeno daljinskim sistemom grejanja, dok preostali deo stanovništva koristi individualne načine zagrevanja. Prema vrsti goriva u upotrebi su četiri vrste energenata (prirodni gas, mazut, lož ulje i ugalj), s tim što je prirodni gas najzastupljeniji.

Podaci pokazuju i da od oko 27.900 domaćinstava u Pančevu, samo njih 2.100 koristi prirodni gas za grejanje, 11.600 domaćinstava je priključeno na daljinski sistem grejanja, dok oko 14.200 porodica ima individualno grejanje (čvrsto gorivo ili električna energija).

Grejanje na čvrsto gorivo jeste veliki problem, ali se on ne može rešiti dok država i lokalna samouprava ne sprovedu niz mera kako bi se promenio način zagrevanja u zimskim mesecima, smatra Teodora Marković, iz pančevačkog ekološkog udruženja Zeleni most.

Ona kaže da će gradska mera subvencija za gasni priključak sigurno dati rezultate, i da će aerozagađenje biti smanjeno, ali da smatra da do tih prvih pokazatelja moramo još sačekati, dok se broj priključenih domaćinstava na gasnu mrežu ne poveća.

„Navedena mera još nije dala prave rezulate, a dokaz za to su parametari zagađenja vazduha za grad Pančevo, gde jasno možemo videti da često znaju preći granice dozvoljenog zagađenja, kao i da nam je genralno vazduh lošeg kvaliteta”, objašnjava Marković.

Gasifikacija u Pančevu

Naša sagovornica kaže da je veliki broj građana zainteresovan za novčanu pomoć za priključenje na gasnu mrežu, što je za naš portal potvrdila i Katarina Banjai, članica Gradskog veća zadužena za zaštitu životne sredine u Gradskoj upravi grada Pančeva. Ona međutim, nije odgovorila da li će se novčani iznos za subvencije povećavati, kako bi se što više se domanćistava u gradu i naseljenim mestima (gde postoji gasovodna mreža) priključio na gasnu mrežu, već nas je uputila da pošaljemo mejl, na koji nam nije odgovoreno.

Osim pomenute mere za smanjenje aerozagađenja, Marković kaže da bi država i lokalna samouprava trebalo da ulažu u obnovljive izvore energije i na nivou indidvidulanih domanćistava (npr. solarni paneli). Takođe, trebalo bi potsticati izolaciju zidova, krova, kao i nove prozore, i uvođenje sistema centralnog grejanja u domaćinstvima koja ih nemaju.

„Jako bitna stavka je i zamena starijih i manje efikasnih kotlova, za one sa manjim emisijama, potpuna obustava korišćenja uglja kao oblika čvrstog goriva, kao i poboljšano održavanje dimanjaka uz inspekcijske nadzore. Umesto uglja, trebalo bi podsticati prodaju ogreva nastalih iz biomase (briket, pelet), i podizanja cene fosilnih goriva kako bi se korišćenje istih smanjilo“, poručuje naša sagovornica.

Ostavi komentar

  • (not be published)