Brojne mere sprovedene, a Pančevo i dalje često u „ljubičastoj“ zoni

Fabrike, saobraćaj i individualna ložišta, glavni su krivci za loš kvalitet vazduha. I dok se dokumenta i strategije pišu i sprovode, građani ostaju svedoci čestih pikova zagađenja i ekoloških incidenata u gradu kojem je zagađenje decenijama zaštitni znak

Ivana Predić
Objavljeno 01.04.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 22 mins

„Nas neće ubiti korona, već Južna zona“, „podaviće nas ko piliće“, „na Sodari ne može da se diše“, „otrovi nad Pančevom“, „ovo je strašno koliko smrdi“ – ovako su građani Pančeva komentarisali na društvenim mrežema prošlonedeljno aerozagađenje tokom vikenda. Pojedini su ga prijavili gradskim službama, a neki i pozvali svoje sugrađane da izađu na ulicu i izraze protest zbog lošeg kvaliteta vazduha.

Monitoring je tih dana pokazivao da je vazduh u gradu u „ljubičastoj zoni“, odnosno da je opasan, opterećen suspendovanim česticama PM 10 i PM 2,5. Zabeležene vrednosti suspendovanih čestica PM10 bile su i do sedam puta više u odnosu na graničnih 50 mikrograma po metru kubnom. Gradski monitoring je tokom prošlog vikenda, 26. i 27. marta, zabeležio i povišene vrednosti sumpor-dioksida, azotnih oksida i ugljen-monoksida u vazduhu, koji su ipak bili u graničnim vrednostima.

Rezultati merenja gradskog monitorniga vazduha

Suspendovane čestice predstavljaju mešavinu prašine, čađi, i teških metala, a kada stignu do respiratornih organa, do najdubljih slojeva pluća, tu izazivaju zapaljenske promene. To može dovesti i do hroničnih tegoba, koje su najviše izražene kod osetljive populacije, a to su deca i stari, napominju lekari Zavoda za javno zdravlje Pančevo.

Ovakvi ekološki incidenti nažalost nisu retki u Pančevu, gradu kojem je zagađenje zaštitni znak već decenijama. U danima kada su aktivnosti fabrika veće, a meteorološki uslovi nepovoljniji, dolazi do povećanja koncentracije sumpora i azota u vazduhu.

Ipak, zagađenje od industrije je u poslednjih desetak godina u blagom padu, pre svega zbog korišćenja bolje tehnologije, u radu, ali i zbog smanjenja broja fabrika u Južnoj zoni, pokazuju podaci iz Plana kvaliteta vazduha za grad Pančevo. Od nekadašnja tri giganta, sada je ostao samo jedan – HIP „Azotara“ je pre četiri godine otišla u stečaj, HIP „Petrohemija“ ne radi u punom kapacitetu dok godinama čeka privatizaciju, a jedina fabrika koja radi punom parom je NIS „Rafinerija nafte Pančevo“. Kako pokazuje Izveštaj o realizaciji mera u okviru pomenutog Plana (Realizacija aktivnosti plana kv.vazduha NIS ), ova fabrika godinama ulaže milione evra u nove pogone koji doprinose manjem aerozagađenju, što ne znači da zagađenja nema uopšte.

Značajan izvor zagađenja jesu suspendovane čestice, koje emituju i fabrike, ali i ložišta. Merenja gradskog monitoringa za kontrolu kvaliteta vazduha pokazuju da je vazduh, na teritoriji grada Pančeva, od 2006 godine (od kad se merenja PM10 sprovode) pa do danas, najopterećeniji suspendovanim česticama PM10 i PM 2,5.

Slično pokazuje i izveštaj o stanju životne sredine Agencije za zaštitu životne sredine – da u periodu od 2015. do 2019. godine, vazduh samo jedne godine nije bio prekomerno zagađen. Tokom 2019. godine 80 dana godišnje bilo je sa prekoračenjima PM 10, na mernom mestu Starčevo, dok je na mernim mestima Vojlovica i Vatrogasni dom taj broj bio oko 50.

Autorka: Teodora Ostojin

Stoga su kao glavni zagađivači u Planu kvaliteta vazduha u Pančevu navedeni industrija, saobraćaj i individualna ložišta, toplane i kotlarnice.

S obzirom na to da grad Pančevo ima veliki broj mera za sprečavanje zagađenja vazduha i da, kako tvrde stručnjaci sa kojima smo razgovarali, dosta rade na unapređenju životne sredine, istraživali smo zbog čega je onda i pored svih mera zagađenje i dalje prisutno.

U tom cilju analizirali smo Plan kvaliteta vazduha za grad Pančevo, dokument sa lokalnim merama za smanjenje zagađenja, koji prema Zakonu o zaštiti vazduha, moraju da imaju sve lokalne samouprave u kojima je zagađenje veliko, a vazduh treće kategorije.

U Pančevu Skupština grada je ovaj dokument usvojila u januaru 2018. godine, a sam Plan je izrađen tokom 2016. godine. Iz nadležnog Sekretarijata poručuju da su budžetom grada Pančeva za ovu godinu izdvojena sredstava za izradu novog Plana kvaliteta vazduha, i da će se nakon sprovedene javne nabavke i odabira stručne kuće, pristupiti izradi novog dokumenta.

Stara deponija još nije na smetlištu istorije

Naša analiza Plana kvaliteta vazduha za grad Pančevo, pokazala je da je većina aktivnosti predviđenih dokumentom, kao što su monitoring kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i buke, obezbeđivanje podsticajnih mera za korišćenje gasa kao energenta, smanjenje aerozagađenja poreklom od javnog saobraćaja, revitalizacija zaštinog zelenog pojasa u Topoli, ostvarena.

Istraživanje je pokazalo da je u okviru Akcionog plana za poboljšanje rada gradskog monitoring sistema (period 2016-2019), od 15 planiranih aktivnosti, ispunjeno devet, među kojima su održavanje monitoring sistema za koji se svake godine izdvaja 6,2 miliona dinara, zatim nabavka analizatora za merenje benzena, toulena i ksilena, ozona, ugljen-monoksida, azotnih oksida, i analizatora za praškaste materije PM 10 i PM 2,5 na mernom mestu Vojlovica.

S druge strane, nadležni nisu uspeli između ostalog da realizuju nabavku softvera za izračunavanje koncentracije na osnovu emisionih faktora, servisiranje meteroloških stanica, izradu zdravstvene studije o posledicama kontaminiranosti vazduha.

U okviru planiranih aktivnosti Gradske uprave grada Pančeva, realizovane su sledeće mere: subvencije za korišćenje gasa (o čemi smo detaljno pisali), obeležavanje značajnih datuma, podrška takmičenjima i projektima koji promovišu edukaciju dece u oblasti zaštite životne sredine, uklanjanje divljih deponija.

Smetlišta na poljoprivrednom zemljištu u Jabuci, Dolovu i delom u Banatskom Novom Selu, su sređena tokom 2016. i 2017, a tokom 2020. godine u radu su bile deponije u Glogonju, Omoljici, i Kačarevu. Ipak, dugogodišnji projekat sanacije i rekultivacije Stare nesanitarne deponije, i dalje nije realizovan. Reč je o deponiji izgrađenoj šezdesetih godina prošlog veka, na samo dva kilometra od centra grada i 10 metara od reke Tamiš. Nakon što je sanitarna Regionalna deponija u Pančevu otvorena, 2015. godine, Stara je trebalo da bude zatvorena i sanirana, ali se to do danas nije desilo.

Stara deponija

Prema rečima Milenka Jovanovića, iz Agencije za zaštitu životne sredine, nesaniranje ove deponije i pored donete odluke je nedopustivo, jer je ovo smetlište, kao i sve neuređene deponije potnecijalno veći ili manji izvor zagađenja, vazduha, zemljišta, vode.

Osim projekta sanacije Stare deponije, u 2020. godini nisu realizovani ni edukativni programi ni konkursi za manifestacije i projekte u oblasti životne sredine, a novac u iznosu od najmanje tri miliona dinara je preusmeren.

Ove godine, zbog epidemije korona virusa, kako su objasnili nadležni u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, nije realizovano ispitivanje kvaliteta površinskih i otpadnih voda, kao ni kontrola kvaliteta zemljišta.

Kada su u pitanju aktivnosti privrednih subjekata i gradskih preduzeća u zaštiti kvaliteta vazduha, gotovo svi njihovi planovi su ispunjeni. Tako je tokom 2016. i 2017. godine grad nabavio 12 vozila sa euro 5 motorom, i još deset polovnih ekoloških autobusa, dok je prošle godine u ovkiru javno-privatnog parterstva, grad Pančevo dobio 60 novih autobusa sa EURO 6 motorom, od kojih 10 vozila koriste prirodni gas.

Javno komunalno preduzeće „Grejanje“ u okviru aktivnosti za smanjenje korišćenja fosilnog goriva i emisije štetnih gasova, rekonstruisalo je kotlove i gorionike na nekoliko toplana u gradu, a realizovali su i projekat Banat sun 4 all, proizvodnje tople vode putem sunčanih kolektora.

Nekoliko projekata radi smanjenja aerozagađenja realizovala je i HIP „Petrohemija“, a znatno više NIS „Rafinerija nafte Pančevo”. Izgradnjom novih postrojenja u Bloku Prerada počelo je da se proizvodi kvalitetnije motorno i avio gorivo, a posebno značajan je bio projekat izgradnje postrojenja „Duboka prerada“, završenog prošle godine, vrednog 312 miliona evra. Osnovni benefit ovog projekta je, kako su poručili tada iz NIS-a, smanjenje emisije sumpora (98 odsto), suspendovanih čestica i azot-dioksida.

U području Južne industrijske zone, kao glavni polutanti označeni su sumporni i azotni oksidi (SOh i Noh), ugljendioskid, organska jedinjenja, lebdeće čvrste i tečne čestice. Nosioci neprijatnih mirisa su upravo jedinjenja sumpora i azota u nižim oksidacionim stanjima, u redukovanom obliku, odnosno njihova organska jedinjenja: sulfidi, merkaptani, odnosno amonijak, aromatični amini i slična jedinjenja, kao i ugljovodonici.

Ljubičasto, volim te ljubičasto

Gradski i republički izveštaji o stanju životne sredine za 2020. godinu, još nisu usvojeni, te stoga nije poznato da li je i u kojoj meri kvalitet vazduha poboljšan ili pogoršan u Pančevu.

Ipak, sudeći po stanju na terenu – izveštajima lokalnih medija, i statistici koju prate aktivisti i stručnjaci, kvalitet vazduha u Pančevu nije poboljšan, a kao i prethodnih godina tokom 2020. godine postojali su i dani u kojima je koncentracija suspendovanih čestica PM 10 bila povećana čak i do 10 puta preko granične vrednosti.

„Iako je zagađenje u Pančevu višedecenijsko, još od pojave hemijske industrije u Južnoj zoni ne znači da smo se na to isto i navikli niti da prihvatimo da povodom toga ne može ništa da se učini“, smatraju u Inicijativi Odbranimo Teslu, neformalnom udruženju građana, koje se bori za humaniji grad i sredinu, i dodaju da pored industrije, koja zagađuje vazduh, ništa manji značaj nema ni zagađenje koji dolazi iz individualnih ložišta.

Aktivisti Inicijative su u januaru ove godine, preko zajedničkog projekta Eko straže i Beogradske otvorene škole, dobili donaciju senzora za merenje zagađenja u dva pančevačka naselja – na Tesli i Misi, a ovih dana postavljen je još jedan uređaj za merenje zagađenja vazduha u naselju Kotež 2.

Ta merenja pokazuju da je ceo februar, kako kažu, bio katastrofalan jer nije bilo nijednog dana u mesecu bez ozbiljnog zagađenja (videti grafik 1.)

Grafik 1. Monitoring na Misi i Tesli tokom februara 2021. godine

Navode i da je mart bio nešto bolji po pitanju nivoa zagađenja jer je bilo više vetra i toplijih dana, što je verovatno za posledicu imalo i manje loženje radi individulanog grejanja, ali svakako daleko od zdravih granica (videti grafik 2.).

„Međutim, kada je Rafinerija startovala i kada je Petrohemija krenula u remont, ne samo da smo osetili veliki smrad, nego su i građanski senzori pokazali ekstremno zagađenje. Čak je i novi senzor na Kotežu 2 pokazao veliko zagađenje, iako je najudaljeniji od Južne zone“, napominju u Incijativi. (videti grafik 3.)

Oni kažu da su u razgovorima sa stručnjacima iz oblasti meteorologije, zaštite životne sredine i sa Hemijskog fakulteta, došli do saznanja da se donekle promenila i ruža vetrova usled klimatskih promena, i stoga imamo manje dana kada vetar duva od pravca grada ka Južnoj zoni koji bi sprečavali da zagađenje u većoj meri pogađa građane Pančeva.

Grafik 2. Monitoring na Misi i Tesli tokom marta 2021. godine

Aktivisti objašnjavaju da je posebno nepovoljna situacija kada u gradu nastupi toplotna inverzija – pojava koja se prvenstveno javlja u večernjim satima i noću kada se vazduh najbliži tlu prebrzo ohladi, postane teži od vazduha u višim slojevima atmosfere i prestane da struji na gore.

„Znamo da je ispuštanje otrovnih gasova u atmosferu najintenzivnije baš u večernjim satima kada ljudi najviše lože. Naravno postoje i osnovana sumnja da hemijski kompleksi takođe u toku noći intenzivno ispuštaju otpadne gasove, uprkos nepovoljnim meteorološkim uslovima. To svako treba dodatno proveriti i ispitati. Senzori redovno pokazuju jako zagađene noći i jutra, ali već do podneva vrednosti se svedu u granice normale“, svedoče aktivisti Inicijative i zaključuju da su glavni i najveći zagađivači i dalje fabrike Južne zone.

Grafik 3. Rezultati merenja senzora na Misi i Kotežu 2, mart 2021. godine

Milenko Jovanović, pak smatra da su „glavni krivci“ za zagađenje u Pančevu, ali i drugim gradovima u Srbiji individualna ložišta. On smatra da su mere u pančevačkom Planu kvaliteta vazduha bile adekvatne, ali da se nije dovoljno uticalo na glavne zagađivače.

„Da bi ljudi prešli sa grejanja na čvrsto gorivo na gas ili drugo ekološko gorivo, neophodno je da im se refundira celokupni trošak, a ne samo deo jer ne postoji način da čoveka sa ‘smedervcem’ stimulišete sa 500 evra da pređe na parno grejanje ili gas ako to košta 5.000 evra. Ipak, smatram da ni Pančevo, niti bilo koji drugi grad nema dovoljno novca za to u budžetu. To je pitanje državne strategije. Tako bismo sigurno rešili problem i doprineli manjoj emisiji zagađujućih materija, i manjem ugrožavanju zdravlja stanovništva. Na kraju treba znati da da dok se ne prihvati da je pitanje aerozagađenja direktno vezano za izgubljene živote ogromnog broja ljudi, neće se napraviti vidljiv rezultat“, smatra Jovanović.

Pantić: Mere u Planu nisu obuhvatile glavne zagađivače

Komentarišući realizaciju mera u Planu kvaliteta vazduha grada Pančeva, Ognjan Pantić, istraživač na projektima u oblasti energije, klime i životne sredine u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ), kaže za Panpres da iako je većina mera sprovedena, faktičko stanje pokazuje da one nisu obuhvatile glavne zagađivače.

„U Planu nedostaje precizan inventar zagađivača. Navodi se industrija, grejanje i saobraćaj, ali su potom precizni podaci o emisijama (po tonama po godini), dati samo za industrijska postrojenja, ne i za ostale sektore odakle dolazi zagađenje. Predstavljanje emisija po tonama po godini i precizan inventar izvora zagađenja su obaveza u pogledu sadržaja Plana, prema Pravilniku o sadržini Planova kvaliteta vazduha, a ja to u ovom Planu nisam video“, ocenjuje Pantić.

On dodaje da ne treba potceniti ni zagađenje koje Pančevu dolazi iz okoline i navodi sledeći primer:

„U Nacrtu plana kvaliteta vazduha za Beograd za period 2021-2031, koji je do prošle nedelje bio na javnoj raspravi, citiraju se određeni naučni radovi koji za Beograd procenjuju da zagađenje izvan samog grada (šira okolina), može doprineti zagađenju i do 30 posto. Mapirani su izbori poput TE Nikola Tesla, Kostolac i Kolubara RB Kolubara, i Železara Smederevo. Neki od ovih izvora daju svoj doprinos i zagađenju u Pančevu, o čemu ima tek par rečenica u Planu“.

Kotlarnica na Kotežu 2

Gde je rešenje?

Prvi korak ka rešavanju uticaja zagađenja na zdravlje ljudi bi bio da se građani redovno obaveštavaju i alarmiraju kada je u prisutno povišeno zagađenje, te da im se daju saveti kako da se ponašaju, smatraju u Inicijativi Odbranimo Teslu. Jedno od rešenja za umanjenje uticaja na vazduh je i da se ne vrše ispuštanja gasova i drugi procesi u hemijskim kompleksima kada za to nisu povoljni meteorološki uslovi.

„Paralelno treba nastaviti i još intezivnije raditi na rešavanju problema individualnih ložišta. Siromaštvo i nizak standard takođe doprinosi zagađenju jer siromašniji građani koriste materijale za ogrev koji su im dostupniji, a koji negativnije utiču na kvalitet vazduha nego neki drugi. Takođe tu je i pitanje efikasnosti samih ložišta koje građani koriste“, objašnjavaju naši sagovornici.

Smatraju da su strategija uglavnom dobro napisane, ali da nema ozbiljne političke volje i organizacije da se dosledno i odgovorno vrši njihovo sprovođenje. Za to je uglavnom potreban pritisak građana, kažu oni, i dodaju da „očigledno da drugačije ne može“. Dodaju da zaposleni u gradskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, dobro rade svoj posao, ali da nažalost nemaju dovoljno kapaciteta, te da bi korak napred bio zapošljavanje još stručnjaka. Oni će, kako kažu, kao građani kojima je stalo do poboljšanja životne sredine, nadležnima maksimalno pomoći u aktivnostima koje doprinose smanjenju aerozagađenja.

Ostavi komentar

  • (not be published)