Život pod naprednjačkom okupacijom: Beleške o destrukciji, januar-mart

Pančevo i okolina su i tokom prva tri meseca ove godine (pre)trpeli neobnovljivu nematerijalnu, materijalnu i moralnu štetu od koristoljubivih, neodgovornih i nesposobnih pripadnika naprednjačkog kartela koji katastrofalno upravljaju lokalnom zajednicom, potpuno suprotno javnim interesima i opštem dobru građana. Sledi izbor od devet tužnih i tragičnih scena iz naše realnosti, bilo ih je mnogo više

Objavljeno 12.04.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 14 mins

1. Rušenje Tehničkog centra. Godina je otpočela sasvim u skladu sa naprednjačkim narativom upravljanja gradom – destrukcijom dakle. Posle kafane „Sloga”, srušene prošlog juna, još jedan simbol Pančeva je nestao pod kašikom bagera – škola u Ulici Dimitrija Tucovića 38 koju su Gornjani zvali kod Crvenog vola, po svratištu preko puta, a koju mlađe generacije Pančevaca znaju kao Tehnički centar. Ovaj vrlo solidno građen objekat u zaborav je poslalo beogradsko doo SeMi System, koje je registrovano 6. avgusta 2020. godine (!). Firma koja je u svom kratkom životu imala zanimljiv razvojni put (o čemu ćemo drugi put), pojavljuje se, dakle, kao formalni investitor, mada ne treba isključiti mogućnost da se jednog dana sazna da iza čitavog posla, u senci, stoji domaći vrlo visoko pozicioniran višestruki preletač. Froamlnim Beograđanima sve čestitke za spremnost da u kratkom roku odgovore na potrebe tržišta, ulože grdne novce u ovaj projekat i tako se dobro pozicioniraju u pančevačkoj kasti investitora, kako bi baš tu, blizu puta za svoj grad je li, izgradili stambenu zgradu, koja će dodatno opteretiti ionako prenapregnutu infrastrukturu…

2. Ubistvo u Starčevu. U oružanom obračununarko bandi, kako glasi zvanična verzija, 27. januara u Starčevu smrtno je stradao Timotije Stojanović (24). Policija je sutradan privela četiri lica (dva su još uvek u bekstvu), između ostalih i, zbog sumnje da je podstrekivao osumnjičene da počine ovo teško krivično delo, Vladimira Jovanovića (32), od ranije poznatog organima gonjenja i široj javnosti, inače redovno zaposlenog u JKP „Zelenilo”. Nekoliko dana kasnije, 4. februara, u akciji hapšenja kriminalne grupe Velimira Belivuka, pravdi su privedeni i iza rešetaka smešteni Vladimir Grek (36) i Filip Ivanovski (29), inače redovno zaposleni u JKP „Higijena”. Direktori „Zelenila” Danilo Bjelica i „Higijene” Mišo Marković, kao ni gradonačelnik Aleksandar Stevanović, inače bivši direktor „Higijene”, nisu našli za shodno, vredno, ni potrebno da se ovim povodom obrate javnosti. E pa sad, ako su znali šta ovi momci rade, tj. da ne rade ništa za JKP, a u njemu primaju platu, a u stvari sede po kafićima i teretanama i čekaju da ih „država pozove”, a nisu ništa preduzeli, onda u tom izostanku konsenkvenci prema nekorektnim radnicima ima i njihove odgovornosti; ako nisu znali, pa kakvi su to oni direktori kada nemaju saznanja o ovako krupnim prestupima njihovih radnika? Znali su, naravno, ali su ćutali, naravno.

3. Kreditno zaduženje. Skupština Grada Pančeva donela je 25. februara još jednu neodgovornu odluku – da budžet Pančeva optereti kreditom u iznosu od 564.065.469 dinara, kako bi u bliskoj budućnosti bili realizovani kapitalni projekti: Izrada tehničke dokumentacije i izvođenje radova na uređenju priobalja (čitaj pretvaranje Keja u još jedno neprepoznatljivo mesto bez emocija), koštaće 250 miliona. Za rekonstrukciju Korzoa, dela Gradskog parka ispred Štapske zgrade i Masarikove ulice (čitaj proširenje bašte „Hedonista”) biće izdvojeno 150 miliona i još za nabavku opreme elektronskog i video nadzora (nešto preko 85 miliona), za izradu tehničke dokumentacije za objekte visokogradnje 55 miliona i za izgradnju ulice 7. nova u Severnoj industrijskoj zoni 24 miliona. Rekonstrukciju Ulice Cara Lazara (sa 552 parking mesta! čitaj: betoniranje zelenih površina u ovoj ulici) finansiraće Pokrajinska Uprava za kapitalna ulaganja i Grad iz budžeta, oko 300 miliona ukupno. U sva tri „rekonstrukciona” slučaja čitajte: evo nove prilike za nameštanje poslova povezanim firmama za popločavanje (Gradcom built, recimo) ili asfaltiranje (Sremput, na primer) ili nekih drugih, svejedno je; drugim rečima: eto opravdanja za lakomisleno zaduživanje i trošenje javnih para od kojih će SNS kao kartel sada imati koristi, a građani Pančeva višegodišnje opterećenje koje će otplaćivati i kada SNS kao stranka ne bude više postojao. Na stranu što će da upropaste i ove tri lokacije, kao i sve kojih su se, iskustvo nas uči, primeri nam pokazuju, podobne arhitekte i neuki urbanisti poduhvatili…

4. Otrovani psi. Poslednji slučaj u žalosnom nizu trovanja pasa lutalica dogodio se 3. marta kada je kod hotela „Tamiš” nastradalo desetak četvoronožaca. Psihopata (ili više njih) koji je to učinio ne samo da je ponovo ispoljio nakaznu mržnju prema nedužnim živim bićima i počinio krivično delo izazivanja opšte opasnosti, nego je i ponovo pokazao da su nadležne inspekcije, Komunalna milicija i klasična policija jednostavno nesposobne da pronađu počionice, uprkos više puta ponovljenim osudama zvaničnika, kao što su to uradili gradonačelnik i Gradskog veća početkom avgusta 2019. godine, recimo. Ili je ovaka, neaktivnošću, jednostavnije rešavati ovaj „komunalni problem”?

5. Rušenje kuće braće Jovanović. Šestog dana u mesecu martu, na red je došla kuća braće Jovanović, na uglu njihove ulice i ulice još jednog pančevačkog zaslužnika – Vase Živkovića. Jedno je pitanje kako je moguće da taj objekat nije bio pod zaštitom države; drugo je – a stvar je uzročno-posledične prirode – kako smo stigli dotle da nam nesporne kulturne vrednosti nisu svete i da dopustimo da toliko propadnu da im više nema pomoći. Zajednica koja ne čuva i ne neguje svoju istoriju i baštinu i na njima ne gradi nove svetove, osuđena je na nestajanje.

6. Kovinsko smeće. Nakon što jenekoliko dana gorelo smeće na kovinskoj deponiji, pa se širio nesnosan smrad a dim ugrožavao zdravlje Kovinaca, na hitnom sastanku ministarke zaštite životne sredine Irene Vujović, predsednice opštine Kovin Sanje Petrović i gradonačelnika Pančeva Aleksandra Stevanovića, održanom 12. marta, dogovoreno je da se od ponedeljka, 15. marta, đubre prevozi na pančevačku deponiju, kao da mi nemamo dovoljno – i previše – sopstvenog smeća. Narednih dana i nedelja je dolazio kamion-dva iz Kovina, a izgleda da je neka količina tereta, mimo dogovora i bilo kog plana, istovarivana i u Skorenovcu… Ovo je samo još jedan primer odsustva bilo kakvog strateškog promišljanja očuvanja prirode i tretmana komunalnog otpada, ali šta drugo očekivati od naprednih uništitelja prirode i društva u Srbiji…

7. Požar u „Promistu”. Vatra koja je 15. marta izbila u kompleksu novosadskog preduzeća „Promist”, u staroj Staklari, ponovo je i sa puno osnova, probudila među Pančevcima zebnju za bezbednost i brigu za zdravlje. U magacinu veštačkog đubriva ovoga puta je (iz)gorela stolarska radionica, gradonačelnik Stevanović, El komandante Gradskog Štaba za vanredne situacije, umirivao je u medijima sugrađane da nije bilo nikakve opasnosti, jer gorele su drvene palete, je li… Za razliku od letošnjeg spaljivanja objekta štamparije „6. oktobar”, kada je protivpožarna policija sutradan od nemilog događaja saopštila da je požar izazvao maloletnik nespretno bacivši opušak (!), ovoga puta je izostala informacija o uzrocima izbijanja vatre u objektu na ovako lošem glasu kao što je „Promistovo” skladište. Ovu firmu, više je nego očigledno, štite neke moćne strukture (Udba?) ili pojedinci (Andrej Vučić?) čim skandali, afere i kršenja zakona (nepropisno skladištenje zapaljivog đubriva, pogibija radnika limarske radnje, uništavanje zelenila unutar kruga, izostanak izrade predhodne studije uticaja na životnu sredinu…), a sada i požar prolaze bez ikakve reakcije nadležnih. Situacija sa „Promistom” je toliko nepodnošljiva da se može konstatovati da u okviru naprednjačke okupacije u našem gradu postoji eksteritorijalna novosadska kolonija, koja je uz to van jurisdikcije pravnog sistema što, doduše, u uslovima nepostojanja vladavine prava i nije teško. Još samo da vidimo ko će da kupi „Azotaru” na trećoj licitaciji 6. maja, ili će zainteresovani da čekaju dalje spuštanje početne cene…

Požar u Promistu: Dobro smo prošli

8. Aerozagađenje. U drugoj polovini marta, Pančevci i Starčevci su bili žrtve učestalog, skoro svakodnevnog, tačnije rečeno svakovečernjeg, pojačanog aerozagađenja. Instrumenti gradskog monitoringa, mreže stanica za praćenje kvaliteta vazduha, aplikacije i aparati u posedu građana pokazivali su, po različitim metodologijama, isto stanje – da je vazduh u Pančevu i Starčevu opasan, čak ekstremno opasan po zdravlje jer su koncentracije ugljovodonika, PM2,5 i PM10 čestica izlazile iz dozvoljenih standarda. Gradonačelnik Stevanović je upadljivo ćutao (baš kao i u gore opisanom slučaju zaposlenih u JKP-ima), sasvim suprotno slučaju kada se raspričao povodom incidenta u „Promistu”. Nije imala šta suvislo da kaže ni Katarina Banjai. Hm, ko to beše? Ah, da, gradska većnica za zaštitu životne sredine. Kamoli da su nešto preduzeli, osim što su čekali da se zagađenje raziđe…

9. Ulica Maksa Brosea. Poslednjeg dana u martu stigla je nova vest za nevericu: Na dnevnom redu zasedanja Skupštine Grada, zakazanog za 2. april, pojavila se tačka o (pre)imenovanju dela Ratarske ulice u Ulicu Maksa Brosea, osnivača kompanije Brose International, koja gradi pogon u Severnoj industrijskoj zoni. Kao da nije bilo dovoljno što je ovoj nemačkoj firmi već poklonjeno 23 hektara zemljišta (vrednog oko 1,5 milion evra), 21,3 miliona evra subvencija u narednih osam godina, povlastice i stimulacije, nego je sad trebalo još da Maks dobije i svoju ulicu, kao što je, saznajemo, to već slučaj u drugim gradovima širom sveta gde Brose ima svoje fabrike. Kako je Maks uz sve to bio viđeniji nacista, nakon reakcije Jevrejske opštine, predlog je skinut s dnevnog reda. Najgore od svega je što neki sujetni Broseovi naslednici mogu da požele da se dedino ime upiše u mape Pančeva, ali da li smo mi baš toliko snishodljivi da im ispunimo baš svaki bizarni zahtev? Da nije bilo reakcija jevrejske zajednice i drugih NVO i građana, taj bi predlog prošao. Kao što nije sigurno da će ovakvo stanje potrajati, ako onaj-koji-je-umislio-da-je-vlasnik-Srbije to naredi našem drugu Branku (pl. Maloviću, od Šavnika, Montenegro), a ovaj dalje, kome treba…

I tako… da nas nove tužne i tragične priče, možda još tužnije i još tragičnije čekaju, dokle god gradom upravljaju nedostojni, uopšte ne treba sumnjati…

 

2 Comments to: Život pod naprednjačkom okupacijom: Beleške o destrukciji, januar-mart

  1. Orvel

    14 aprila, 2021

    Manje stete i razaranja je Pancevo pretrpelo za 4 godine rata i nacisticke okupacije nego sto trpi za sve ove godine naprednjacke okupacije. Nazalost mrtvi borci i oslobodioci 1941-1945 ce se u grobovima prevrtati bude li okupaciona SnS vlast u Pancevu dala ime ulice po Hitlerovom nacisti. Sledi li mozda i uvodjenje pozdrava HAJL FIRER kao sluzbeni, naravno sa nasim firerom sto se podrazumeva.

    Odgovori
  2. JAVNI INTERES (u tri čina)

    16 aprila, 2021

    I Wildebeest from Birdbox Studio
    https://youtu.be/JMJXvsCLu6s
    U glavnim ulogama: Razjedinjeni Gnuovi; Slon kao Dobri Duh Savane i Grada Pančeva
    U sporednim ulogama: Prozdrljivi Krokodil;
    Gladni Mladi Lavovi
    II Wildebeest from Birdbox Studio
    Savanna version
    https://youtu.be/tGbbgp1pGMA

    III Motörhead – Ace Of Spades (lyrics video)
    https://lyricstranslate.com/en/ace-spades-pik.html
    Specijalni gosti ove tročinke: Lemmy (RIP) & Motörhead
    https://youtu.be/7JGMxJLzFIM

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)