Prvi put sam se susreo sa čigongom pre petnaest godina na konferenciji za psihoterapeute. Jedan od predavača čigonga ponudio je učesnicima ranu jutarnju praksu na koju smo Tina i ja rado otišli. Pre toga Tina je upoznala poznatog čigong isceljitelja iz Kine Čunji Lina. Sledeće godine obreli smo se u njegovoj ordinaciji u Mineapolisu. Obavio je „očitavanje” energetskog stanja mog tela i obavestio me da mi je potreban tretman koji bi mogao da se sprovede na daljinu zbog našeg mesta boravka u Fargu. U to vreme bio sam prilično skeptičan prema energetskim tretmanima karakterističnim za tradicionalnu kinesku medicinu, osim akupunkture. Zato nisam nastavio u tom pravcu. Sada žalim zato što je Čunji Lin postao slavna ličnost u svetu čigonga zbog svojih sposobnosti i velikog broja sledbenika.
Od tog dana je prošlo desetak godina. U međuvremenu, Tina je povremeno vežbala čigong koristeći video programe. Kada smo posetili Stiva, našeg domaćina pre preselenja u Kotonvud, otišli smo na nekoliko čigong vežbi koje je on držao u mesnoj zajednici. Po preselenju, imali smo priliku da se upišemo na kurs čigonga pri lokalnom koledžu. Oboje smo ga pohađali, ali Tina je bila upornija od mene. Uživao sam u čigong vežbama u prirodi, ali ne i u učionici koledža. Rani jutarnji odlazak do jedne od mnogih crvenih stena, posmatranje izlaska sunca, buđenje telesne energije u koordinaciji sa buđenjem dana, to je ono što me je ushićivalo. No i dalje sam više voleo jogu. Ne Tina. Ona se u potpunosti posvetila treniranju Spring Forest čigonga. Završila je sve potrebne kurseve sve dok nije dobila sertifikat instruktora. Već nekoliko meseci drži časove čigonga u Kotonvudu, a nastavila je i sa samostalnom svakodnevnom praksom. Povremeno joj se pridružim. U poslednje vreme sve više. Verovao sam da nisam osetljiv na uočavanje bioenergije, ali sam se razuverio jer sam uz obraćanje pažnje počeo da primećujem suptilno telesno energetsko stanje, posebno kada sam u opuštenom polu-meditativnom položaju.
Meditacija
Moja praksa meditacije se intenzivirala tokom prve godine kovida. Tada sam upoznao Margaret Džoj Viver, stručnjaka za meditaciju s bogatim iskustvom i praksom meditacije, i informisanu o Ekam programu iz Indije. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji uspela je da organizuje video grupu ljudi iz celog sveta i započne svakodnevnu jutarnju meditaciju. Postepeno je uključivala i druge važne duhovne prakse koje su bile novina za sve nas. Bilo je to dragoceno iskustvo. Potrajalo je nešto više od godinu dana. Posle toga, format je izmenjen. Tina je nastavila, a ja sam se postepeno udaljio. Sada samo povremeno učestvujem u ambicioznom i sveobuhvatnom programu koji ima za cilj duhovno buđenje i prosvetljenje određenog procenta svetske populacije, za dobrobit svih.
Knjiga
Pisanje tekstova koji su kasnije uobličeni u knjigu je bila još jedna novina u mom ličnom i profesionalnom razvoju. Nekako početkom kovida došla mi je ideja da započnem sa pisanjem tekstova bez ikakvog plana i reda. Teme su uslovljene i vođene inspiracijom tako da su obuhvatile široki dijapazon od čisto memoarskih, stručnih, kreativnih, do intelektualnih, filozofskih i duhovnih. Kasnije sam te tekstove, donekle arbitrarno, podelio u sedam poglavlja.
U prvoj celini nazvanoj Stvaralaštvo objedinio sam one u kojima iznosim poglede na kreativnost u domenu literarnog, likovnog i filmskog stvaralaštva. Drugo poglavlje, Vremenske putanje, odnosi se na vremensku perspektivu, koja je subjektivna, psihološka, i specifična za moje životne okolnosti u kojima sam pola života proveo u Jugoslaviji a pola u Americi. Treće ima naslov Zajedništvo i naglašava značaj i karakteristike raznovrsnih formi zajedništva i međuljudskih odnosa sa blagodetima i teškoćama koje druženje i udruživanje nose sa sobom. Četvrta celina, Lepeza osećanja, je vezana za opis pozitivnih i negativnih emocija, njihov uticaj na naš život i zdravlje, kao i metode kako da pristupimo pojačanju pozitivnih i transformaciji negativnih osećanja. Peto poglavlje, Učenost, sadrži psihološko i psihijatrijsko razumevanje i nauk vezan za različite ličnosti, teorije i saznanja koja se odnose na mentalno zdravlje i poremećaje istog. Šesto Umovanje, dobilo je naziv zbog osvrta na psihu i mozak, kao neizbežne pratioce našeg mentalnog funkcionisanja, u svoj svojoj složenosti i različitosti. Poslednje poglavlje, Mudrost življenja, iznosi duhovne, filozofske i pragmatske poglede na svet i ljudsku egzistenciju.
Svi tekstovi su prvo objavljivani na sajtu moje supruge na engleskom jeziku, a zatim na fejsbuk stranici 102. generacije Gimnazije u Pančevu, na srpskom jeziku. Na taj način sam se preko tekstova povezao sa drugima koji su svojim komentarima i sugestijama uticali na moj proces pisanja. Ponekad sam čitao tekstove i mojim pacijentima tokom sastanka sa njima kada sam smatrao da bi to koristilo njihovom lečenju. Moja želja je da kroz iskrenu naraciju integrišem i prevaziđem lično kazivanje u nadlično i univerzalno. Ambiciona namera koja je samo donekle ostvarena. Ona je vezana za potrebu da tekstovi knjige Reči i dela: Razmišljanja psihijatra koriste drugima i da ih pokrenu na akciju poboljšanja sopstvenog življenja. Što se mene tiče ja sam doživeo lično proširenje i produbljenje tako da se osećam obogaćen, povezan i iznutra i spolja, sa drugima.
Život u brzoj traci
Kao što se iz ovih opisa da uočiti, uprkos kovidu, ovaj period mog života bio je ispunjen mnogim novim saznanjima i iskustvima koja su doprinela mom daljem ličnom i duhovnom razvoju. Bogatstvo prirode i ljudi kojima sam svakodnevno okružen je ogromno blagostanje na kome sam neizmerno zahvalan. Moja psihijatrijska praksa je u velikoj meri izmenjena pod uticajem opisanih transformativnih promena. Zbog kovida sada viđam pacijente samo preko video platforme, na šta sam se brzo i lako privikao. Skloniji sam da predložim mojim pacijentima iscelivanje energijom, astrološka čitanja, šamanizam i još mnogo toga. Govorim im o saznanjima i strategijama koje sam koristim i promenama koje sam doživeo. Mnoge od tih metoda i tehnika mogu postati korisne u menjanju ustaljenih obrazaca mišljenja, doživljavanja i ponašanja zbog promene sistema verovanja sa kojima smo odrastali i koja su uticala na naše stanje zdravlja. Mišljenja sam da je naša egzistencija osmišljena kroz proces stalnog učenja i proširavanja vidika. Moj život se nastavlja vođen ovom idejom. A vaš?
Autora vezuju duboki koreni za Pančevo u kojem je proveo 23 godine života, od detinjstva do zrelog doba. Tamo se školovao (osnovna škola i gimnazija), a profesionalno usavršavao u Beogradu na studijama medicine i psihologije, kao i na specijalizaciji iz neuropshijatrije. Prvi posao obavljao je u neuropsihijatrijskoj bolnici u Vršcu u periodu od osam godina putujući svakodnevno iz Pančeva. Godine 1988. se sa porodicom seli u Sjedinjene Američke Države gde završava specijalizaciju iz psihijatrije. U sadašnjem vremenu živi sa suprugom u Arizoni gde i dalje leči pacijente i uživa u prirodnim lepotama. Priloženi tekst je modifikovan iz neobjavljene autobiografije „Moj život u slikama i rečima”.
