Potreba čoveka da bude obavešten i dobro informisan prati ga još od praistorije, kada je u plemenu biran prenosilac vesti i događaja. U savremenom dobu svaki pojedinac je učesnik procesa prenošenja svih događaja i vesti iz svog okruženja – kako posredno tako i neposredno – i to na bilo kom nivou: sela, grada, opštine, okruga… I naravno, na globalnom nivou. U današnje vreme, posebno mesto kao sredstvo informisanja imaju elektronski mediji i veb-portali.
Živimo u vremenu u kome su nam informacije lako dostupne. Od svega što nas zanima deli nas samo jedan klik, međutim, veoma je bitno čemu ćemo ga „pokloniti”. Kako da u moru informacija prepoznamo prave? Kome da verujemo? Zašto da verujemo ili pak da ne verujemo? Da li je informacija istinita? Da li je izvor pouzdan? Šta me se tiče i zašto baš toga nema? Ovo su samo neka pitanja koja postavljamo sebi dok pretražujemo, istražujemo i informišemo se.
Kroz male sredine trebalo bi da informacije brzo protiču i da svi građani i građanke imaju mogućnost da budu upućeni u sve relevatne događaje. Međutim, da li je to baš tako? Gde i kako se informišu mladi koji žive na selu? Neka opšta znanja, mišljenja stručnjaka, dešavanja na nivou države, stvari zabavnog karaktera, edukativne materijale i tome slično mogu pronaći vrlo lako, ali gde da pronađu informacije o važnim dešavanjima u samom selu, na lokalu?
Veoma je bitno da imamo uvid u stvari koje nas se tiču i od kojih zavisi kvalitet naših života. Potrebno je mesto na internetu kome ćemo vrlo rado „podariti” svoj klik kako bismo došli do onoga što nas zanima o mestu u kome živimo, ali često to nije slučaj. Često nadjača princip „rekla – kazala”, pogotovo kod onih ljudi koji teško prihvataju nove vidove informisanja, a o tehnologiji da i ne govorimo. Većina ljudi se vodi time da ih ne zanima ništa van njihovog dvorišta, pa im i ne smeta ako neka informacija nedostaje. Da se razumemo, ovo se ne odnosi na tračeve i razonodu, za to su i te kako zainteresovani…
Kako je u Glogonju?
Oni koji ipak žele da budu u toku sa dešavanjima, oni malo radoznaliji Glogonjci, često koriste pančevačke sajtove kao izvor informisanja, ali to jednostavno nije „naše”. Lokalne novine su se ugasile, glogonjski sajt ne postoji, a nama o nama pričaju drugi.
Imamo stranice na Fejsbuku koje politički, ideološki, vrednosno ističu loše strane „onih drugih”, večite podele i rasprave oko toga ko je kriv, ko je čiji, a suštinskim stvarima se malo ko bavi. Činjenica koja bi trebalo sve da nas zabrine jeste ta što mnogo lakše dolazimo do informacija o našem mestu na drugom kraju planete nego tu gde smo odrasli.
A kako je Pančevu?
Mladi ljudi imaju različite sfere interesovanja, pa je tako i u oblasti informisanja. Ono što ih spaja jeste da prate izvore informacija kojima veruju. Sve manji broj mladih koristi klasične medije kao izvor informacija, a više vremena i poverenja ukazuje internetu kao mediju. Ista je situacija i kada govorimo o informacijama lokalnog karaktera.
Vlasničke transformacije medija doprinele su menjanju koncepcija. Time se potvrdila činjenica da se mladi sve više okreću drugim vidovima informisanja. Prezasićeni gradskim sivilom, sivom bojom koja se meša sa gradskom maglom, smogom, zagađenjem… Mladima je dosta zatrovanih tema. Okreću se onim vidovima informisanja koji žele da dodaju malo življe boje i optimizam u njihov grad, kvart i ulicu.
Pre tri nedelje, tačnije 13. februara, obeležen je Svetski dan radija… Iako Pančevo nije milionski grad, ima jedan od najstarijih vidova informisanja – radijski program na frekvenciji 92.1 megaherca. Naše generacije sećaju se kada je upravo na talasima Radio Pančeva pevačica Ana Stanić pričala svoju životnu priču i obelodanjivala kako ju je put doveo u naš grad. Zaboravljamo ponekad da radio ima svoju promotivnu ulogu kroz svoj program. Tada je Ana Stanić bila u centru pažnje omladine. Zašto sada novi idoli mladih i bendovi u usponu ne dobijaju više prostora na radiju? Time bi mlađe generacije bile znatiželjnije da čuju svoje uzore kada se voze na fakultet ili u predahu od obaveza.
Mladi se danas okreću onim vidovima informisanja koji im poručuju „Živeti slobodno…”. Šta im je ostavljeno drugo osim kafe-klubova i tržnih centara? Malo je u medijskim kanalima tema i problema koji im proširuju vidike u oblasti kulture, istorije, o znamenitostima grada… A jedna od osnovnih uloga medija jeste da obrazuje i prosvećuje.
Marinela Boljancu
Ognjen Stošić
Ovaj tekst je nastao u okviru lokalne akcije „Medijska pismenost i mladi”, koju realizuje medij Pančevo Si Ti. Projekat je proistekao iz edukacije „Medijska pismenost online”, a realizuje ga UG „Zašto ne” iz Bosne i Hercegovine na inicijativu „Techsoup Europe”. Izneseni stavovi ne odražavaju nužno stavove partnera i donatora.
