Iz Banatskog Novog Sela stiže „Tzuga”

Kako je Destilerija „Rajin” ucrtala Banatsko Novo Selo na rakijašku mapu Srbije

Siniša Kojić
Objavljeno 21.11.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Nemamo tačan podatak kada je u Banatskom Novom Selu počela da se peče rakija. Pretpostavljamo da je to bilo još u Vojnoj granici (1764–1872) i da su se rakije najpre pekle od duda. U prilog tome govori činjenica da je još prvi guverner Banata, grof Mersi, naložio bio da se u banatskim selima sade dudovi. Pored zelenila, hlada, zaštite od vetra i snega (drvoredi po obodu sela), sadnjom ovog drveća dobijali su se plodovi osvežavajućeg prijatnog mirisa i ukusa, a koji su korišćeni za ljudsku ishranu. Kasnije, zasnivanjem dudara, vlast je težila da se sadnjom ovog drveća razvije i svilarstvo.

Međutim, ono što je interesantno, ljudi su veoma brzo uvideli da je u plodovima (dudicama) veliki procenat šećera pa su brže bolje počeli da ih koriste i za pečenje rakije. U početku je to moglo samo uz dozvolu države, odnosno izdavanjem prava za proizvodnju i distribuciju pića. Nakon ukidanja Vojne granice mogućnost pravljenja alkoholnog pića imalo je šire građanstvo. Prve podatke o pečenju rakije od duda u Banatskom Novom Selu daje nam dr Radu Flora (monografija sela iz 1978.) koji navodi da je to bilo davne 1897. godine.

Pored dudica za pečenje rakija korišćene su potom i jabuke, kruške, šljive, grožđe…

Podatke o prvim kazandžijama i vlasnicima pecara u Banatskom Novom Selu imamo tek od prvih godina 20. veka. Od tog perioda pa sve do početka Drugog svetskog rata u Banatskom Novom Selu kazane su „držali” sledeći meštani: Jovan Boljanac, Jovan Balnožan, Sima Bogdan, Vasilije Urzika, Šandor Blagoje, Trajan Tođeraš, Petar Malica, Lazar Jano, Paja Birtaš, Steva Malajmare, Todor Kirka i Ilija Zajec. Pored izdavanja kazana većina od njih je proizvodila i prodavala samu rakiju. Od 1947. pa sve do osamdesetih godina prošlog veka smanjivao se broj ljudi koji su registrovano držali kazane za pečenje rakije. Osnovni razlog za takvu situaciju leži u činjenici da su tih godina počele da se obnavljaju ali i da niču nove fabrike alkoholnih pića (Navip, Rubin, Prokupac, Badel, „Zvečevo, 13. jul Plantaže, Grozd), a koje su nudile svoje proizvode po veoma pristupačnim cenama. Po strani to da su se takve rakije, vinjaci i konjaci, čast izuzecima, pravili najčešće od hemijskih i veštačkih supstanci. Primera radi, vinjak koji je trebao da bude sto odsto prirodni proizvod, destilat vina, on to nije bio i otuda nakon njegove konzumacije česti mamurluci i glavobolja. Međutim, uz pomoć veštačkih supstanci on je bio konkurentan na tržištu.

Nakon raspada bivše države i propadanja društvenih preduzeća početkom devedesetih godina na tržištu se osetio nedostatak iole kvalitetnijih alkoholnih pića.Od tada pa sve do danas u Banatskom Novom Selu počinje ekspanzija pečenja rakije (u svakoj trećoj kući) i to u pokretnim kazanima. Proizvodi, odnosno rakija iz takve radinosti namenjena je isključivo za sopstvene potrebe, veoma retko i za masovniju prodaju.

Tek sa pojavom i osnivanjem Destilerije „Rajin“ 2019. godine i masovnije proizvodnje voćnih rakija, Banatsko Novo Selo dobija prvi destilerijski brend u svojoj istoriji.

Iz tog razloga naš sagovornik je osnivač i vlasnik destilerije Milan Rajin, master ekonomije i master prehrambene tehnologije.

PANČEVO SI TI: Kažu da za svaki dobar poslovni potez treba imati inspiraciju, odnosno ideju. Šta je za vas bilo presudno da osnujete destileriju i krenete sa masovnijom proizvodnjom rakija u tradicionalno ratarskom podneblju?

MILAN RAJIN: Nakon završene gimnazije želeo sam da na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu studiram prehrambenu tehnologiju za proizvodnju vina, piva i rakija. Međutim, pošto mi je otac, blago rečeno, rekao da sam neozbiljan, ipak upisujem marketing na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde sam kasnije završio i master. Ubrzo po završetku studija počinjem da radim u pivari Carlsberg, gde sam još više zavoleo pivarsku industriju i maštao o svojoj mini pivari. Tada upisujem master na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, odnosno taj željeni smer. Međutim, dok sam sticao novu diplomu u Srbiji se otvorio veliki broj malih pivara pa sam umesto proizvodnje piva odlučio da se bavim proizvodnjom prave domaće voćne rakije.

PST: Šta je osnovni preduslov da bi neko otvorio destileriju? Dajte nam najosnovnije tehničke podatke vaše firme.

RAJIN: Pre svega potrebno je da imate diplomiranog ili master tehnologa za proizvodnju voćnih rakija, ili da ste to sami. Tu su, naravno, neophodni i objekti. Moja destilerija nalazi se u Banatskom Novom Selu u okviru porodičnog imanja. Posedujemo pet tradicionalnih kazana sa maksimalnim kapacitetom prerade od pet tona fermentisane komine dnevno. Imamo i svu prateću opremu za mlevenje, pasiranje, pretakanje, filtriranje, skladištenje. Posedujemo sopstveni bunar pijaće vode, a kazani su priključeni na gasnu mrežu. U destileriji radi trenutno dvoje ljudi.

PST:Da li imate sopstvenu proizvodnju voća ili sirovine stižu od dobavljača?

RAJIN: Manji deo voća dolazi sa naših voćnjaka, a veći deo nabavljamo iz različitih mesta: Jasenova, Begaljice, Umčara, Vojvode Stepe, Miokovca, Mramorka… Pored postojećeg malog voćnjaka dunja i kruške (viljamovke) planiramo da zasnujemo i veće površine pod ovim voćem.

PST:Kolika je godišnja proizvodnja vaših rakija, od kojih se voćaka one destilišu i gde se sve mogu naći?

RAJIN: Destilerija „Rajin” na godišnjem nivou proizvodi oko 5.000 litara prvoklasne domaće rakije „Tzuga” i to isključivo od zdravog voća bez unošenja šećera, etil- alkohola, aroma ili bilo kakvih drugih dodataka. U našem proizvodnom programu zastupljene su rakije od šljive, kruške, kajsije, dunje, a imamo i medicu (od meda), mastiku i rakiju sa tartufama – „šljivagru”. Od likera proizvodimo malinu i trešnju. Naše rakije se mogu naći po kafićima Pančeva, Beograda, Novog Sada, Vršca, Soko Banje. Ovih dana očekujemo realizaciju prvog izvoza i to za Australiju, a što nam je od početka bio glavni cilj.

PST: Na samom kraju ove priče kažite nam kako vidite posao oko „Tzuge”, odnosno da li će se ovaj biznis i isplatiti?

RAJIN: Moram da priznam da ni sam nisam očekivao više nego pozitivan razvoj situacije oko proizvodnje „Tzuga” rakija.U izuzetno jakoj konkurenciji i mnogo starijih destilerija uspeli smo da se nametnemo delu tržišta koji se iz dana u dan sve više širi. I „Tzuga” polako postaje brend. U prilog tome govore priznanja i nagrade koje naše rakije osvajaju gde god se pojavimo, kao nedavno u Novom Sadu, Pančevu i Šapcu. Naime, stručne komisije Novosadskog sajma dodelile su nam 30. septembra pehar „Najbolji u 2020” za visok kvalitet širokog asortimana voćnih rakija. Među 70 učesnika iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Hrvatske i Crne Gore, a koji su predali 163 uzorka na vrednovanje, naša „Tzuga” od dunje ponela je zlatnu, a mlada kajsija, viljamovka, medica, liker od maline i šljivagra, srebrne medalje. Dalje, na Međunarodnom festivalu rakije „Rakija i rakijaši” koji je održan u Pančevu, 24. oktobra (po broju uzoraka ovo je drugi festival rakije u Evropi), poneli smo dve zlatne i četiri srebrne medalje. Ista priznanja došla su nam i iz Šapca 30. i 31. oktobra. Tako da, ukoliko želite da uživate u pravoj domaćoj rakiji vrhunskog kvaliteta, znate gde nas možete naći!

Ostavi komentar

  • (not be published)