Držeći se za ruke 3.300 godina

Tvoja ruka je u mojoj ruci,
moje telo drhti od radosti,
moje srce je uzvišeno
jer hodamo zajedno.

(Ljubavna pesma Novog kraljevstva)

Jedno od najupečatljivijih umetničkih dela u egipatskoj kolekciji Novog muzeja u Berlinu (Neues Museum, Berlin) nesumnjivo je ovaj fragment. Sve što je ostalo od zajedničke statue Ehnatona i Nefretiti su ove ruke, zauvek skopljene. To je fragment od njihove male parne statue, urađene od krečnjaka, genijalnog umetnika Đehutimosa (Djehutimese) oko 1350. godine p.n.e. Pronađene su u ruševinama Ehnatonovog grada Akhetatenu (današnja Amarna), koji je sagrađen po njegovoj ideji i to u ostacima umetnikove radionice i generalno se smatra da prikazuje Nefretiti (levo) kako nežno drži ruku svog muža, Ehnatona (desno). (Videti noseću fotografiju).

Enhatona su u životu pokretale dve goruće strasti: obožavanje boga Atona i njegove prelepe žene Nefretiti.

Zajedno sa svojom dramatičnom verskom reformom, kralj je uveo i novu umetničku formu, dinamičniju i senzualniju od tradicionalno krutog stila.

Vizionar i ikonoklastični faraon Amenhotep IV (Ehnaton) je bio deseti vladar 18. dinastije, prve dinastije Novog kraljevstva Egipta, ere u kojoj je stari Egipat dostigao vrhunac svoje moći. Vladao je zemljom oko 17 godina, između otprilike 1353. p.n.e. i 1335. p.n.e. Amenhotep IV je bio poznat i kao „kralj jeretik” jer je ukinuo mnogoboštvo i uveo kult jednog boga, Atona i obožavanje Sunčevog kruga. Dok Aton, sunčev disk, nije bio ništa novo u egipatskoj religiji, njegova odluka da ga stavi u fokus religioznog života, do tačke u kojoj je oskrnavio imena Amona i Muta, bila je nešto sasvim novo.

Enhaton je u čast Atona sagradio i potpuno novu prestonicu na nenaseljenom mestu, koje danas zovemo Amarna, u pustinji i nazvao je po sebi – Akhetaten (Ehnaton). Neverovatno zvuči da je izgrađena za samo dve godine, ali tako čudesan arhitektonski poduhvat je bilo moguće izvesti samo u antičkom svetu. Njegova lokacija je odabrana tako da njen izlazak sunca nosi simbolično značenje. „Istočno od Amarne sunce izlazi u lomu okolnih litica. U ovom pejsažu izlazak sunca mogao se bukvalno ’čitati’ kao da je hijeroglif koji piše Akhet-aton ili ’Horizont Atona — ime novog grada’”, napisao je Montserat u svojoj knjizi „Ehnaton: istorija, fantazija i drevni Egipat” (Dominic Montserrat, „Akhenaten: History, Fantasy and Ancient Egypt“, Routledge, 2000). On napominje da je ovaj glavni grad brzo narastao i prostirao se na oko 4,6 kvadratnih milja (otprilike 12 kvadratnih kilometara). Grad hramova, kraljevskih palata, civilnih kancelarija i elitnih grobnica i malih stanova od cigle od blata takođe, Amarna je bila urban grad u kojem je većina njegovih građana živela u neposrednoj blizini svog kralja.

Faraon Amenotep IV (Tutankamonov otac) bio je mnogo manje zainteresovan za vojne poslove od svojih prethodnika. Svoju pažnju je usmerio na religiju i umetnost. Kada se popeo na tron, ime mu je bilo Amenhotep IV, ali ga je u šestoj godini vladavine promenio u Ehnaton, ime koje je pokojni egiptolog Dominik Monserat (Dominic Montserrat) otprilike preveo kao „Dobronamerni od (ili za) Atona”, ili doslovno „Aton je to želeo”. Uvođenje monoteizma ubrzo je naišlo na širok otpor i sveštenika i naroda. Progresivni faraon je ipak uspeo da oslobodi umetnost od svešteničkih krutih propisa. Od tada su se bogovi i faraoni mogli prikazivati u pozama i scenama iz svakodnevnog života. Uvođenje naturalizma u egipatsku umetnost dovelo je do onoga što je poznato kao stil Armane, odnoseći se na grad Telel-Amarna koji je izgrađen na mestu Enhatonovog glavnog grada Akhematona.

Tako je umetnički stil Amarne prekinuo sa davno uspostavljenim egipatskim konvencijama. Za razliku od strogog idealističkog formalizma prethodne egipatske umetnosti, Enhaton je dozvoljavao svojim kraljevskim umetnicima da slobodno stvaraju u stilu naturalizma i taj period Amarne je bio revolucionaran za to vreme. Umetnici Amarne prikazuju neformalne scene, kao što su intimni prikazi naklonosti unutar kraljevske porodice, igranje sa decom, likovi su realističniji, a više nisu prikazivali žene svetlije puti od muškaraca.

Njihova umetnost je naginjala realizmu, a ovo je lep primer:

Kućni oltar sa prikazom Ehnatona, Nefertiti i tri njihove kćeri, krečnjak, Novo kraljevstvo, period Amarne, 18. dinastija, oko 1350. p.n.e. (Agiptisches Museum/Neues Museum, Staatliche Museen zu Berlin). Kreirali Beth Harris i Steven Zucker, pogledaj ovde.

Takođe,brojne ljubavne pesme iz ovog perioda osvetljavaju romantične stavove drevnih Egipćana i izgleda da su imale snažan uticaj na druge narode, posebno na Jevreje, čija ljubavna poezija ima neke upadljive sličnosti sa njima. Kao što je slučaj sa većinom drevnih stihova, imena autora nisu poznata.

Enhatonovu „Veliku kraljevsku suprugu”, Nefer-Nefru-Aten Nefretiti (Lepe su Atononove lepote, najlepša je došla) bolje poznajete samo kao Nefretiti (Nefretiti znači: najlepša, ili lepotica je stigla!). Vrlo brzo je postala simbol lepote i moći. Nazvana je „najlepša žena na svetu” i do danas fascinira i očarava. Bila je oko dvanaest godina njegova glavna supruga, a za to vreme mu je rodila šest kćerki i bila je maćeha sinu, čuvenom Tut-Ank-Atonu (kasnije preimenovanom u TutankhAmon, odnosno Tutankamon, kako je obično poznat). Pošto je Tutankamonova majka preminula na porođaju, Nefretiti ga je odgajala i volela kao svog sina.

Njena čuvena bista koja datira iz 1340. godine p.n.e., rad čuvenog Tutmozisa, izložena je u severnoj kupoli zgrade Novog muzeja u Berlinu u posebnoj, počasnoj odaji.

Nekada se pogrešno smatralo da je Nefretiti nestala u dvanaestoj godini Enhatonove vladavine, zbog njene navodne smrti, ali ona je i te kako bila živa u šesnaestoj godini vladavine svog muža prema natpisu u kamenolomu krečnjaka pronađenom u Dajr Abuu Ninnis na istočnoj strani Nila, desetak kilometara severno od Amarne.

Postoje dokazi da je Nefretiti bila ko-regent pred kraj Ehnatonove vladavine, najverovatnije je da je postala službeni suregent svog muža pod imenom Neferneferuaten. Smenkhkare je pratio Ehnatona kao faraona, za kojeg neki istoričari smatraju da je možda bilo drugo ime za Nefertiti. Ovo ne bi bilo bez presedana: u 15. veku p.n.e. žena faraon Hatšepsut vladala je Egiptom pod maskom muškarca, zajedno sa ceremonijalnom lažnom bradom. Nakon što je Enhaton umro, Nefretiti je vladala kao jedini faraon još nekoliko godina.

Arheolog i egiptolog dr Zahi Havas je izneo uverljivu teoriju da se Nefretiti vratila u Tebu iz Amarne da bi vladala kao faraon, na osnovu ushabti (ushabti je bila pogrebna figurica koja se koristila u drevnim egipatskim pogrebnim običajima , stavljana je u grobnice i trebalo je da služi kao sluga za pokojnika, ako bude pozvan da se bave fizičkim radom u zagrobnom životu), kao i drugih dokaza o ženskom faraonu pronađenih u Tutankamonovoj grobnici, a takođe i dokaza o tome da je Nefretiti porazila egipatske neprijatelje, a ta aktivnost je bila rezervisana samo za kraljeve.

Da li je Ehnaton voleo Nefretiti?

Za ovaj iznenađujuće moderan i stilizovan par ruku kaže se da je jedna od Njegovih i jedna od Njenih.

Odlučite sami.