U tajnama jednostavnosti i sigurnom hodu po liniji

Treći Festival nove umetnosti predstaviće od 3. do 12. oktobra brojne umetnike iz celog sveta u okviru omaža Kavandoliju i La Linei i kolažu klasike, džeza i improvizacije

Jovana Svirac
Objavljeno 30.09.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 8 mins

Poštovaoci umetnosti, oni koji žele da provire izvan utvrđenih, konvencionalnih okvira, ove godine će na Festivalu nove umetnosti hodati sa strip-autorima po beskrajnoj liniji, dok će se sa muzičarima naći na razmeđi klasike, džeza i improvizacije. NOVA festival ponudiće, od 3. do 12. oktobra, ekskluzivne programe i različite ugođaje Beograđanima, Kovincima i Pančevcima. Jedno je sigurno – ova manifestacija raste, objedinjuje savremene umetnike različitih orijentacija i širi svoje dosadašnje okvire, još intenzivnije definišući svoj oblik.

Program predstojeće NOVE predstavljen je na konferenciji za novinare, 26. septembra u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu. O saradnji sa partnerima, Italijanskim institutom u Beogradu i Muzejom industrije i rada iz Breše, kao i udelu mnogih drugih kulturnih institucija što su ovaj festival podržale, pričala je operativna direktorka Monika Husar Tokin. Ona je naglasila da NOVA ove godine ima dva segmenta – strip i muzički program, te da je posebno ponosna na izložbu „Živeo Kavandoli!”, koja će i otvoriti ovu manifestaciju 3. oktobra u nekadašnjem Bioskopu „Vojvodina” u Pančevu.

Na konferenciji za novinare u Beogradu: Monika Husar Tokin, Nikola Marković, Saša Rakezić, Davide Skalmani

Govoreći o realizaciji projekta u kom stotinu strip-autora odaje počast Osvaldu Kavandoliju i njegovom nezaboravnom junaku La Linei, direktor Italijanskog instituta Davide Skalmani pomenuo je da je izložbu pripremio Muzej iz Breše. Reč je o fondaciji koja prikuplja razna dokumenta i čuva sećanja na svakakva čuda što su se desila u indrustrijskom razdoblju Italije četrdesetih i pedesetih godina 20. veka. Skalmani je naglasio da se suština Kavandolijevog rada ogleda u velikom majstorstvu jer je najjednostavnije stvari najteže izneti. Iza Kavandolijeve ideje – La Linee – krije se čitava istorija Italije i Evrope, a ta kreacija je i dalje živa zahvaljujući svojoj vitalnosti i ironiji.

Pored međunarodne strip-izložbe, projekat će obuhvatiti i gostovanje Osvaldovog sina Serđa Kavandolija, kao i Pjera Tonina, poznatog italijanskog animatora i nastavljača Kavandolijevog rada. Oni će održati radionicu stripa, ali i osvetliti lik autora i njegovu kreaciju iz više uglova. Kuriozitet će biti što će naši sugrađani dobiti informacije iz prve ruke, od Kavandolijevih savremenika. Pričajući o svom susretu sa izložbom „Živeo Kavandoli” u Italiji 2015. godine, Saša Rakezić, selektor ovog segmenta NOVA festivala, rekao je da mu je bilo sasvim logično da tu postavku predstavi i našoj publici s obzirom na to da je La Linea bio i ostao jedan od najznačajnijih junaka popularne kulture na ovom podneblju, kreacija koja je postala poznata i mimo stručnih krugova. On je istakao da je razlog više za održavanje svih ovih programa i taj što se ove godine obeležava deset godina od smrti Kavandolija.

Strip-segment obuhvatiće još neke zanimljive događaje – serijal predavanja posvećen La Linei i marketingu, čiji će autor i moderator biti Lazar Džamić, ali i predavanje o skrivenim pričama svedenih formi. O tome je Rakezić rekao:

– Tu imamo zanimljiv crossover između popularne kulture i naučnog istraživanja, a predavanje će održati arheolog Adam Crnobrnja, koji je učestvovao u pretrazi neolitskog nalazišta, iskopina u blizini Obrenovca. On će govoriti o zanimljivom nalazu iz Vinčanskog perioda, figurini koja liči na La Lineu. Nastojali smo da ova priča ne zvuči senzacionalistički, te će on ukazati na činjenicu da su i u prošlosti ljudi dolazili do rešenja do kojih i mi dolazimo i predočiće vezu između različitih disciplina i različitih vremena i geografskih područja, čime se naglašava i današnja veza između italijanske kulture i ove naše na Balkanu, što i omogućava da jedan junak koji je nastao u Italiji bude veoma popularan u našoj sredini.

Rakezić u dokazivanju da je moguće osmisliti jednostavnu i jeftinu kreaciju koja je ostvarila veliki uticaj i ostala značajna za čitavu generaciju

NOVA festival zadržava svežinu i inventivnost u odabiru muzičkog programa, o kome je govorio selektor Nikola Marković. Koncerti će se odvijati u Kovinu, Pančevu i Beogradu od 5. do 8. oktobra, a što se tiče koncepta, tokom prethodnih godina iskristalisao se odgovarajući profil izvođača koji najlakše komunicira sa publikom na ovom festivalu. Tako će se i ovog puta predstaviti muzičari što stvaraju ili se bave umetnošću na razmeđi između savremene klasične muzike, džeza i slobodne improvizacije.

– Naročito smo ponosni na domaće umetnike jer smo ih podstakli da izađu iz svojih standardnih okvira, i da pokrenu neke nove projekte, slobodnije i avangardnije od onoga što je karakteristično za njihov dosadašnji rad. Pre svega mislim na Filipa Krumesa, violinistu iz Pančeva, koji je će premijerno izvesti svoj autorski projekat, kao i na Bratislava Radovanovića iz benda „Fish in Oil”. On će predstaviti devetočlani orkestar „Tušta i tma” sa mnogo slobodnijm i izazovnijim programom nego što ga je do sada imao na repertoaru – rekao je Marković.

Kovinci će 5. oktobra u Centru za kulturu čuti kompozitorku Milanu Zarić i Ričarda Bareta, dok će pred pančevačkom publikom 6. oktobra u „Apolu” nastupiti Filip Krumes sa svojim kvartetom, kao i poljski avangardni umetnik, klarinetista Vaclav Cimpel sa triom LAM. U Kolarčevoj zadužbini u Beogradu predstaviće se 7. oktobra najpre austrijski muzičari Katarina Klement i Martin Zivert, za čiju interpretaciju je karakterističan slobodniji pristup instrumentima i intenzivnija upotreba elektronike, a potom i orkestar „Tušta i tma”. Treći Festival nove muzike okončaće se zvučnim pedesetominutnim performansom Katarine Klement 8. oktobra u Istraživačkoj stanici za savremenu umetnost „Perpetuum mobile”, a reč je o zanimljivom projektu koji je nastao tokom tromesečenog rezidencijalnog boravka ove umetnice u Beogradu. Ulaz na programe u Kovinu i Pančevu je besplatan, dok će karta za „Kolarac” stajati 500 dinara, odnosno 600 dinara na sam dan koncerta.

Evropska festivalska federacija uvrstila je ove godine NOVU prvi put u perspektvine festivale, kao retku manifestacija ovog tipa u Srbiji i jedinu u Pančevu, te će ona ponosno tu etiketu nositi naredne dve godine i, kako se organizacioni tim nada, i opravdati je, trudeći se da nastavi putem velikih projekata sa partnerima iz inostranstva.

Ostavi komentar

  • (not be published)