Pančevo je poslednjih dana otvorilo pitanje koje je dugo bilo prisutno u razgovorima među umetnicima i kulturnim radnicima, ali sada dobija i javnu dimenziju. Otvoreno pismo kojim se zahteva smena direktora ustanova kulture, uz podršku više od 500 potpisnika, pretežno umetnika, studenata umetničkih fakulteta i radnika u kulturi, pokazuje da se nezadovoljstvo stanjem u ovoj oblasti više ne može tolerisati i da je smena direktora neophodna, a za njom i način na koji se pristupa i upravlja kulturom u Pančevu.
Pokrenuta inicijativa otvara mnogo šire pitanje: kome pripadaju ustanove kulture i u čijem interesu one treba da rade?
Kultura nije vlasništvo gradskih vlasti, nije i ne može biti interesni poligon Srpske napredne stranke; ustanove kulture nisu posed direktora na njihovom čelu. Te ustanove se finansiraju javnim novcem i njihova osnovna svrha jeste da služe građanima, umetnicima i javnom interesu. Pitanje njihovog upravljanja tiče se svih nas.
Upravo u ovom trenutku treba da pričamo i o Planu razvoja kulture grada Pančeva 2025-2030, sa Akcionim planom za period 2026-2030. To je dokument koji bi trebalo da odredi pravce kulturne politike u narednih pet godina. Njegova analiza pokazuje da problemi o kojima govore umetnici predstavljaju klasičan manir ophođenja čelnika grada prema apelu građana i njihovim potrebama. Bez razumevanja, bez udubljivanja, bez rešenja, bez odgovornosti.
Koliko se ulaže u kulturu i gde odlazi javni novac?
Prema podacima iz samog Plana, Grad Pančevo je za kulturu u 2023. godini izvršio 456,9 miliona dinara, u 2024. godini 483,4 miliona, a u 2025. godini 603,6 miliona dinara.
Učešće kulture u ukupnim sredstvima grada je tokom sve tri godine ostalo gotovo nepromenjeno: 5,81% u 2023, 5,69% u 2024. i 5,78% u 2025. godini. To je bitan podatak koji se gleda i tu nema rasta kao što administrativnim formama želi da se prikaže pomak u 2025. godini.
Dakle, izdvajanja su nominalno rasla, ali kultura nije dobila značajnije veći udeo u gradskim prioritetima.
Što se potrošnje tiče, najveći deo sredstava odlazi na finansiranje redovnog rada ustanova, pre svega zarade i materijalne troškove. Za održavanje postojećeg sistema za koji smo ustanovili da je loš. Koliko novca ostaje za ono zbog čega te ustanove postoje: programe, produkciju, umetničko stvaralaštvo i neposredan kontakt sa građanima? To je ono što nas zanima i zašto ova vlast nije sposobna da nam to isporuči!
Za projekte udruženja građana, prema analizi u Planu, izdvajano je do dva odsto ukupnih sredstava namenjenih kulturi. I to je upravo odnos prema iskazanim potrebama građana, prema njihovoj inicijativi i prema principu uključenosti.
U periodu 2023-2025. prijavljeno je 167 projekata, a podržano 114. Više od trećine prijavljenih projekata nije dobilo podršku.
Ako želimo živu, raznovrsnu i slobodnu kulturu, ona ne može zavisiti isključivo od institucija koje finansira i kojima upravlja grad. Nezavisni umetnici i udruženja moraju imati stvarne mogućnosti da stvaraju, predlažu programe i koriste javne konkurse pod transparentnim i jednakim uslovima.
Šta građani traže, a šta im Grad planira?
Istraživanje kulturnih potreba i kulturne ponude, koje je deo Plana, beleži čitav niz problema i očekivanja građana.
Među njima su potreba za većim brojem pozorišnih predstava, boljom informisanošću o programima, kvalitetnijom saradnjom ustanova, više sadržaja za mlade i dostupnijom kulturom u naseljenim mestima.
Posebno se izdvajaju predlozi za profesionalno gradsko pozorište, obnovu letnje pozornice, koncertnu dvoranu i revitalizaciju objekata kao što su Vajfertova pivara i Stari zatvor. Izdvajam dva odgovora građana: Vajfertovu pivaru i Letnju pozornicu o kojima smo moja koleginica Isidora Tornjanski i ja u više navrata govorile i predlagale da Grad njima ozbiljnije pristupi: obnova i stavljanje u funkciju Vajfertove pivare i uređenje Letnje pozornice. Pre više od tri godine je odbor Zeleno-levog fronta pokrenuo peticiju za revitalizaciju letnje pozornice. O značaju ovih pitanja se govori godinama, građani ih prepoznaju kao važne za kulturni život grada, ali i dalje nemamo jasan odgovor kada će se nešto konkretno dogoditi i da li u dva tako važna prostora SNS vidi samo atraktivnu lokaciju za izgradnju stambeno-poslovnih objekata.
U Akcionom planu je uočljiva i velika razlika između iskazanih potreba i konkretnih obaveza.
Za pojedine objekte planiraju se studije, ekspertize i projektna dokumentacija, ali ne i konkretni radovi i finansijska konstrukcija za njihovu revitalizaciju. Profesionalno gradsko pozorište, koje se pojavljuje kao jedna od potreba građana, nije dobilo ni posebnu aktivnost koja bi podrazumevala analizu mogućnosti njegovog osnivanja i finansiranja.
Za domove kulture predviđena je, između ostalog, izrada projektne dokumentacije za sanaciju i protivpožarnu zaštitu. Ali izrada dokumentacije nije isto što i obnova objekata i njihovo stavljanje u funkciju.
Ozbiljan razvojni plan bi morao da pokaže kako su određeni prioriteti, zašto su neki projekti izabrani, a drugi izostavljeni i šta građani mogu da očekuju u narednih pet godina.
Plan je bez jasne finansijske konstrukcije i odgovornosti
Jedna od najvećih slabosti dokumenta jeste to što Akcioni plan navodi aktivnosti, nosioce, rokove i izvore finansiranja, ali ne daje dovoljno preciznu procenu koliko će pojedinačne aktivnosti koštati i koliko novca će za njih biti obezbeđeno u svakoj godini.
Kao izvori finansiranja uglavnom se navode budžet grada i „drugi izvori”. Međutim, bez procenjenih iznosa i dinamike izdvajanja teško je utvrditi šta je stvarni prioritet, a šta samo namera. I nekom trenutku izvrštaja o radu ćemo doći do niskog izvršenja, neutrošenih sredstava koja se sa programskih aktivnosti iz oblasti kulture prebacuju na druge pozicije koje nemaju veze sa kulturom. To je već viđena praksa.
Isto važi i za indikatore uspeha. U mnogim slučajevima meri se broj održanih sastanaka, radionica, programa ili izrađenih dokumenata. Ali broj aktivnosti ne mora nužno značiti i bolju kulturnu ponudu. Forma će se uvek prikazivati, a neretko i fingirati kako bi se prikrili suštinski problemi i izostanak kvalitetnog sadržaja.
Važnije je koliko je građana dobilo pristup tim kvalitetnim sadržajima, koliko je umetnika dobilo mogućnost da stvara, koliko su ustanove postale otvorenije i koliko je javni novac doprineo razvoju kulturnog života, nego ko je pravio radne grupe i popisivao broj održanih sastanaka.
I još jedna stvar, predviđeno je da neki Savet za kulturu prati realizaciju i daje preporuke, ali nisu dovoljno razrađeni njegova struktura, nezavisnost i obaveze javnog izveštavanja. O nezavisnosti takvog tela možemo slutiti na osnovu dosadašnjih iskustava.
Podržavam Otvoreno pismo umetnika i kulturnih radnika koje postavlja zahtev za smenu direktora i preispitivanje načina zapošljavanja u ustanovama kulture! To su zahtevi koji zaslužuju ozbiljnu institucionalnu raspravu, uz utvrđivanje činjenica i odgovornosti.
Paralelno sa promenom pojedinačnih rukovodilaca, zajedno ćemo inicirati pitanje upravljanja ustanovama kulture.
Pančevo ima bogatu kulturnu tradiciju, značajne ustanove, umetnike, udruženja i kulturno nasleđe koje bi moglo biti mnogo bolje predstavljeno i dostupnije građanima. Ono što nedostaje jeste sistem koji će te potencijale razvijati, umesto da ih podređuje dnevnim političkim interesima. Pančevo zapravo ima potencijal koji je u okovima needukovanih i nezainteresovanih čuvara fotelje. A što se Plana tiče – papir trpi sve.
Ceo dokument možete videti ovde
