Pustošenje jedne opštine (kovačičke)

Opština Kovačica smeštena je na otprilike pola puta između Beograda i Zrenjanina. Iako je tokom istorije bilo određenih veza sa Zrenjaninom, meštani ove južnobanatske opštine su ipak mnogo više bili upućeni na jug – ka Beogradu i Pančevu. Za poslom se najviše odlazilo i odlazi se u Beograd, i sada svakodnevno veliki broj autobusa vozi Kovačičane do glavnog grada, u kome osim popularnih zuski (spremačica) posao nalaze i građevinci, stolari, moleri, trgovci…

Osim za poslom, iz Kovačice se sve više mora odlaziti i radi obavljanja administrativnih poslova. Opština Kovačica je imala notara odmah po uvođenju institucije javnih beležnika. Kod kovačičkog notara su se obavljali razni poslovi koje je do tada obavljao Uslužni centar u Opštini ili pak Opštinski sud (pre svega razne overe). Nažalost sa odlaskom kovačičkog javnog beležnika u penziju, novi notar nikada nije postavljen i od tada Kovačica nema javnog beležnika. Dvadesetak hiljada meštana kovačičke opštine već godinama nema drugog izbora do da ide put Pančeva da bi zatražilo usluge tamošnjih notara. Ovi naravno sada imaju još više posla pa se termin za dolazak kod notara često mora zakazivati, što dodatno komplikuje živote Kovačičana. A da se ipak omogući nekome da bude notar u Kovačici ili bar da se uslužnom centru Opštine ili Opštinskom sudu daju neke od nadležnosti koje su onomad prenete na javne beležnike, o tome izgleda da niko ne razmišlja…

Osim administrativnih i pravnih poslova, u Pančevo se mora odlaziti i radi sporta i rekreacije. Recimo, nekada su u opštini Kovačica radila čak tri bazena – dva u Kovačici u sklopu Poslovno-rekreativnog centra „Relax” (jedan zatvoreni i jedan otvoreni bazen), i jedan u Debeljači u sklopu tamošnjeg ugostiteljskog objekta (otvoreni bazen). Iako su služili prevashodno za zabavu i letnje opuštanje, najviše zahvaljujući školi plivanja u „Relaksu”, vremenom je u Kovačici iznikla generacija veoma uspešnih plivača. Jedna od njih, Dagmar Husarik osvojila je ovog proleća prvo mesto na Državnom školskom prvenstvu u Beogradu a na istom takmičenju još jedna Kovačičanka, Sara Šimon, osvojila je četvrto mesto! Elem, što zbog neuspele privatizacije, što zbog pandemije kovida 19, što zbog nesposobnosti opštinske uprave – nijedan od tri bazena u Opštini Kovačica više nije u funkciji, te su ove uspešne kovačičke sportistkinje prinuđene da na treninge (nekad i dvaput dnevno) odlaze u Pančevo. Što je najgore, na samom početku kupališne sezone, opštinsko rukovodstvo više ni ne računa na kovačičke bazene! U nedavnoj izjavi za časopis Ekopedija, predsednik opštine Miroslav Hrubik, mladim Kovačičanima predlaže kupanje u Tamišu ili na veštačkom jezeru u Crepaji. Za to vreme, Poslovno-rekreativni centar „Relax” zarasta u šipražje a i ugostiteljski objekat u Debeljači se videti može samo ako biste ga snimali dronom, jer je tamo odavno sve zamandaljeno i ne može se prići nekad jako popularnom bazenu.

U Kovačici je do pre dve godine organizovan Kovačički polumaraton. Ovu veoma popularnu sportsku manifestaciju organizovalo je udruženje Ark Maratonko Kovačica. Prolećnom polumaratonu su se radovali svi meštani Kovačice jer je sa njegovom organizacijom počelo u vreme kada je naša opština počela polako ali sigurno da zamire. Naime, u vreme kada su ljudi sve masovnije počeli da odlaze u inostranstvo, puno je značio taj jedan dan kada mesto ponovo oživi! Uzgred, Kovačički polumaraton je bio jedna od retkih manifestacija koje su davale neki smisao pešačkoj zonu u centru Kovačice. Uprkos svemu, posle tri održana polumaratona, zbog određenih nesuglasica sa vodećim ljudima u opštini, Kovačički polumaraton je obustavljen, poslednji je održan 2019. godine. Ipak, veliki uspeh Kovačičkog polumaratona, to jest udruženja Ark Maratonko Kovačica jeste u popularizaciji maratona – poslednjih nekoliko godina kovačički maratonci veoma rado učestvuju na maratonima širom regiona, poslednji je pre nekoliko dana održan u Zrenjaninu…

Odatle proizilazi i naslov ovog teksta, Opština Kovačica se ubrzano pustoši u smislu da njeni meštani sve više i sve češće moraju da odlaze van nje da bi ostvarili neka svoja prava – za poslom, za administracijom, za rekreacijom. A sve više i sve češće odlazi se i radi specijalističkih zdravstvenih pregleda, sportskih i kulturnih dešavanja… Čak i kada se pojavi nešto novo, nešto lepo, ne daje mu se šansa da zaživi. Vremenom, sasvim opravdano, postaviće se pitanje čemu služi opština ako njeni meštani za sve što im treba moraju u druge gradove?

A tada će već biti kasno da se stvari menjaju!