Prvi pravi rok pevač u Jugoslaviji koji je snimao ploče je Pančevac

Pančevo može da se pohvali i time da iz našeg grada potiče Saša Popaz, jedan od prvih rokenrol pevača u socijalističkoj Jugoslaviji, ujedno i prvi pravi rok pevač koji je snimao gramofonske ploče

Mima Gavrilov
Objavljeno 22.11.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 7 mins

Studentski dom u Pančevu je od svojih početaka krajem pedesetih godina prošlog veka, predstavljao hram kulture i rokenrola, mesto igranki i epicentar okupljanja mladih. Prvi rok koncerti održavani su upravo u tom Studentskom, najbolji gimnazijski maskenbali priređivani takođe u ovoj zgradi, u njoj su igrane predstave na Ex Teatru festu, još dok se sam festival drugačije zvao, svake srede su prikazivane reprize kultnih filmova, bilo je tu tokom decenija bezbroj kulturnih programa. Studentski dom je oblikovao i izgradio mnoge generacije.

„To je bio centar sveta. Ta zgrada je bila kuća cele generacije. Ulazilo se sa strahopoštovanjem” (,Helikopter na glavi – istorija rok kulture Pančeva, napisao Vladimir Nedeljković Zontag)

Ali, vratimo se na početak, na igranke koje su imale i svoja matine izdanja (za školarce, srednjoškolce) do pola osam uveče, dok su ispred Studentskog doma čekali ,,stariji” omladinci, doterani, sređenih frizura, koji su plesali, udvarali se međusobno i slušali neku novu muziku, nešto proizašlo iz bluza i džeza, nešto što vas poziva da razdrmate svoje kukove i prosto ne da vam mira, neko novo ludilo po imenu rokenrol.

Prvi pančevački pevač Vojkan Đorđević pevao je prvenstveno džez, kasnije malo i rok (desetak numera britanske rok zvezde Tonija Stele). Priča se da je bio beskrajno talentovan jer je i sam dolazio iz muzičke porodice, Vojkanova i Dragišina majka bila je poznata pevačica izvorne muzike Mara Đorđević.

Međutim, jedan drugi pevač po imenu Saša Popaz, prvi je Pančevac koji je snimao gramofonske ploče.

Saša Popaz je ljubav prema muzici kako i sam navodi nasledio od oca koji je bio profesionalni muzičar i od samog početka je svirao u čuvenom orkestru „Carevac” sve do penzionisanja. Otac Saše Popaza pisao je partiture za veliki narodni orkestar Đorđa Karaklajića, muzički je bio vrlo obrazovan, svirao je violinu, a sam Saša Popaz je zavoleo stranu muziku slušajući Radio Luksemburg.

Prvo ga je privukao taj novi zvuk rokenrola u izvođenju Bila Haleja. Prvi put Popaz je nastupio još kao učenik za vreme školskih odmora pevajući svojim drugarima iz razreda uz pratnju pljeskanja drugih učenika. Ali prvi zvanični nastup dogodio se 1958. godine u Pančevu u Zanatskom domu. Nakon ovog nastupa Saša Popaz počinje da peva i u Studentskom domu, prema onome što je izjavio u intervjuu Vladimiru Nedeljkoviću vođenom 10. aprila 2013. godine i objavljenom na portalu Terapija.net.

Pre Saše Popaza u Jugoslaviji su bila izdata samo dva rok singla na kojima su pevali naši pevači. Šlager pevač Ivo Robić za Jugoton je objavio „Shake, Rattle and Roll” 1955. godine na engleskom, a na drugom rumba-rok singlu pevao je Emir Altić, za kojeg Nedeljković smatra da je imao zanimljiv, ali manje kvalitetan glas. Emir Altić je za Jugoton uz pratnju slovenačkog džez orkestra snimio singl „Bezbroj poljubaca” (obradu čuvene ,,24 mila baci” Adrijana Ćelentana) 1961. godine.

Saša Popaz je prvi snimao sa profesionalnim džez ansamblom Metronom, koji je izuzetno dobro svirao i rokenrol, i tada smo pojavom Popaza na muzičkoj rok sceni socijalističke Jugoslavije prvi put dobili profesionalni bend i izuzetnog rok pevača koji je sam prepevavao/prevodio čuvene strane rok hitove, u aranžmanima koji su pratili pravi duh roka. Zagrebački Jugoton objavio je 1961. godine zvanično Popazovu singl ploču s numerom „Daj mi svoju ljubav”, zapravo obradom ultimativnog hita Pola Anke „Tonight, My Love, Tonight” na A strani i „Nežno mi reci”, po „Send Me Some Lovin’” Litl Ričarda na B strani (SY-1165). Ugovor o ovoj ploči potpisan je 1961. godine i verovatno je krajem te godine i snimljena, ali se pojavila 24. februara 1962. godine. Zanimljivo je da Popaz peva „Daj mi tvoju ljubav” (umesto „svoju” kako piše na omotu) i da se izdavaču potkrala još jedna štamparska greška (Akna umesto Anka u prezimenu planetarno popularnog kanadskog pevača i kompozitora). Usledio je 4. aprila iste godine singl „Lučija” (,,Lucille” čuvenog Litl Ričarda iz 1957. godine)/Lutanje po kiši” („Runaway” Dela Šenona iz 1961. godine) (SY-1174). To su bile prve prave rokenrol ploče u (bivšoj) Jugoslaviji.

Lučija

Lučija, daj mi, daj mi moje sne.
Lučija daj mi, daj mi usne te.

Zbog tebe uvek patim, jer tebe želim ja.

Lučija, vrati meni moje sne.
Lučija, ispuni želje moje sve.

Zbog tebe uvek patim, jer tebe želim ja.

Za tebe ću dati sve, ti to dobro znaš,
Zbog tebe ću biti lud, neka svako zna!

Lučija, daj mi, daj mi usne te.

Zbog tebe uvek patim, jer tebe želim ja.

(prepev pesme Saša Popaz)

O Saši Popazu se nedovoljno zna jer je bio zvezda, ali u drugim gradovima i državama, kako navodi Nedeljković. To su bile zemlje tadašnjeg Varšavskog bloka, u kom su mnogi Jugosloveni gostovali, a neki, poput Saše Popaza i ostali.

I onda se desilo nešto što će uticati na kompletnu karijeru Saše Popaza, dogodio se… (nastavak sledi za nedelju dana). A do tada, slušajte Sašu Popaza.

Tekst je objavljen u okviru projekta „Naši gradovi u svemu prvi”, koji partnerski realizuju „Glas Šumadije” iz Kragujevca, UG „Omnibus” iz Pančeva i RTV Šabac. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Ostavi komentar

  • (not be published)