„Balkan teatar fest” – užitak za ljubitelje pozorišne umetnosti u Dimitrovgradu

Dijana Jelenkov
Objavljeno 23.10.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Jesen u Dimitrovgradu već trinaest godina unazad u znaku je pozorišta. Od 2005. godine naovamo, druga polovina oktobra i početak novembra rezervisani su za održavanje Međunarodnog pozorišnog festivala „Balkan teatar fest”, koji svake godine privlači brojne poštovaoce teatra i dovodi na dimitrovgradsku scenu pozorišta iz različitih gradova, pre svega iz Srbije i Bugarske.

Pozorišna umetnost u Dimitrovgradu ima dugu i bogatu tradiciju, a poznato je da je prvo dimitrovgradsko glumačko društvo osnovano još u 19. veku, daleke 1888. godine. Iako pozorišni festival Dimitrovgrad dobija tek 2005, ideja o pokretanju jedne ovakve kulturne manifestacije stara je više decenija.

Ženidba u izvođenju Amaterskog pozorišta Hristo Botev, Dimitrovgrad

Prema sećanju rukovodioca Amaterskog pozorišta „Hristo Botev” Delče Gigova, koji je u sferi pozorišne umetnosti angažovan skoro 40 godina, kroz sve te decenije provlačila se priča o tome kako bi bilo lepo da Dimitrovgrad ima svoj teatarski festival, ali je, što zbog nezadovoljavajućih tehničkih uslova, što zbog nedostatka sredstava, sve ostajalo samo na ideji. Ka realizaciji pomenute zamisli krenulo se pisanjem projekta koji je Ministarstvo kulture Republike Srbije odobrilo i dodelilo značajna sredstva za održavanje prvog izdanja festivala, pokrivši oko polovinu sredstava potrebnih za celu manifestaciju. Ideja je takođe naišla na pozitivnu reakciju Ministarstva kulture Republike Bugarske, koje je za prvi „Balkan teatar fest” dovelo dve besplatne predstave.

– Prvi BTF trajao je duže nego danas – skoro mesec dana, prikazan je veći broj predstava, a sam festival naišao je na izvanredan odziv publike – kaže Gigov.

Još jednom, ako dozvolite – Dramsko-lutkarsko pozorište iz Vrace

Poslednji strastven ljubavnik, Teatar Sofija

Od samih početaka Međunarodni pozorišni festival „Balkan teatar fest” bio je zamišljen kao smotra dostignuća u pozorišnoj umetnosti balkanskih zemalja, bez takmičarskog karaktera i žanrovski neopredeljen, te kao kulturni događaj koji će omogućiti predstavljanje, upoznavanje i razmenu iskustava pozorišta iz različitih država. Prvo izdanje festivala 2005. dovelo je na dimitrovgradsku scenu ukupno 12 pozorišnih komada, koje su predstavili ansambli iz Srbije (Pirota, Niša, Beograda, kao i Amatersko pozorište iz Dimitrovgrada) i nekoliko gradova u susednoj Bugarskoj (Kavarne, Vrace, Kostinbroda, Pomorija i Sofije). Prvo izdanje festivala obuhvatilo je i raznovrstan prateći program, u okviru koga su poštovaoci ne samo pozorišta, već i kulture uopšte mogli da pogledaju izložbu pod nazivom „Caribrodski umetnici” i projekciju filma „Sezona kanarinaca”, a deo programa bilo je i „Veče Zlatana Dudova”, posvećeno svetski poznatom filmskom reditelju poreklom iz Dimitrovgrada.

Zvezdana prašina u izvođenju Teatra 91 iz Aleksinca

I pored poteškoća oko obezbeđivanja finansijskih sredstava, ali i specifičnosti jedne male pozorišne scene i njenih tehničkih (ne)mogućnosti, „Balkan teatar fest” ne samo da nije zastao nakon svog prvog koraka, već je u narednim godinama nastavio da se održava bez prekida. U ogranizaciji Centra za kulturu u Dimitrovgradu, pod pokroviteljstvom Opštine Dimitrovgrad i uz finansijsku pomoć Ministarstva kulture Republike Srbije, Ministarstva kulture Republike Bugarske i Nacionalnog saveta Bugara u Srbiji, festival je do sada doživeo 13 uzastopnih izdanja.

Nišan, Amatersko pozorište Hristo Botev

Uz redovno učešće Amaterskog pozorišta „Hristo Botev”, u proteklim godinama u okviru „Balkan teatar festa” pred ljubiteljima pozorišta u Dimitrovgradu predstavili su se teatri iz različitih krajeva Srbije: pored Piroćanaca, Nišlija i Beograđana, svoje umeće pokazali su i glumci iz Aleksinca, Leskovca, Prokuplja, Kruševca, kao i iz Kraljeva, Stare Pazove, Kragujevca, Lazarevca, Zaječara, Smederevske Palanke, Novog Pazara… Svake godine lokalna pozorišna scena bila je domaćin i teatrima iz niza bugarskih gradova, kao što su, pored ranije pomenutih, i Topolovgrad, Pazardžik, Draganovo, Berkovica, Trgovište, Septemvri, Velingrad… Dovodeći umetnike iz dveju susednih zemalja na istu scenu, na kojoj se u žanrovski raznovrsnom umetničkom izvođenju mogu čuti i srpski i bugarski jezik (pa i živopisni i uvek interesantan lokalni govor), „Balkan teatar fest” postao je jedna od prepoznatljivih kulturnih manifestacija koje Dimitrovgrad osvetljavaju kao živu sponu između dvaju bliskih naroda i njihovih kultura.

Nora, Dramsko-lutkarsko pozorište iz Vrace

Mada srpska i bugarska pozorišta zasada dominiraju na festivalskom repertoaru, u više navrata učešće u „Balkan teatar festu” uzeli su i glumci iz drugih zemalja: iz Makedonije (Štipa, Velesa i Bitolja); iz Bosne (Bijeljina) – 2013. godine, a 2010. predstavio se čak i teatar iz Rumunije (Bukurešt).

La, Siti Mark Art Centar

Kako sam postao filmadžija, Narodno pozorište Pirot

Ovaj međunarodni festival, koji je, prema rečima Gigova, postao nerazdvojni deo caribrodske kulture, ima za cilj da dimitrovgradskoj publici pruži mogućnost da uživa u predstavama različitih žanrova, u izvođenju kako amaterskih, tako i profesionalnih pozorišta. Pored uvek rado gledanih komedija, Dimitrovgrađani su u okviru festivala mogli da pogledaju i tragedije, monodrame, komade sa muzičkim izvođenjem, savremene i klasične komade… U pratećem programu, u okviru kojeg su zainteresovanima predstavljane i projekcije filmova, izložbe i tematske večeri, našle su se i predstave za najmlađe ljubitelje teatra.

Mali princ, Narodno pozorište Pirot

Alo, alo u izvođenju Teatra Vazraždane iz Sofije

Od „Hamleta”, „Don Kihota”, „Karamazovih”, „Malog princa”, preko „Koštane”, „Laže i paralaže”, „Kir Janje”, „Ožalošćene porodice”, do „Radovana III”, „Sabirnog centra”, adaptacije čuvene komedije „Alo alo”… redovni posetioci „Balkan teatar festa” do sada su imali prilike da pogledaju oko 130 pozorišnih izvođenja. U nekima od njih mogli su i da se uživo uvere u glumačke sposobnosti poznatih imena iz sveta glume, poput Predraga Ejdusa, Cece Bojković, Đuze Stojiljkovića, Miše Janketića, Laneta Gutovića, Boleta Stošića, te Hrista Mutafčieva, Mariusa Donkina, Vanje Dojčeve i drugih.

Odlazni terminal, Beograd

Laži me, pozorište iz Beograda

Ono što u više od decenije dugoj tradiciji festivala nikada nije predstavljalo problem, kaže Gigov – jeste publika, koja i dalje nastavlja da rado prati BTF. Prema njegovoj proceni, predstave „Balkan teatar festa” u proseku uspevaju da „popune” oko dve trećine pozorišne sale; oko polovine raspoloživih mesta svake godine rezervisano je za posetioce koji se odlučuju za stalne ulaznice, a dešavalo se i da za pojedine komade dva-tri dana pre same predstave karte budu rasprodate – što je, prema rečima našeg sagovornika, za jedan grad ove veličine neuobičajeno i svakako za pohvalu. I, dodajemo – dobar pokazatelj da se pozorište u Dimitrovgradu voli, i s razlogom nastavlja svoju dugu tradiciju.

Foto: Iz arhive Internet portala FAR

Tekst je objavljen u okviru projekta „Dimitrovgrad – Kragujevac – Pančevo: Kulturno nasleđe i multikulturalnost”, koji partnerski realizuju udruženja Emblema iz Dimitrovgrada, Šumadinka iz Kragujevca i Omnibus iz Pančeva na sajtovima www.far.rs, www.glassumadije.rs i www.pancevo.city. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Ostavi komentar

  • (not be published)