Bili smo maturanti te jeseni 1972. godine, dečaci tek zakoračili u punoletstvo. A ipak, dok su neki drugi gimnazijalci tada išli vikendom na igranke u Studentski, Tehničku školu ili u školsku diskoteku, bolje reći učionicu

Filosofija palanke Radomira Konstantinovića zaista je delo od epohalne važnosti, koja je mene onomad privatno rastavila na proste činioce, i zatim ponovo sastavila onog trenutka kada sam zaklopio zadnju koricu. Nažalost, zbog obima i intelektualne

Dragi moj prijatelju, Počelo je proleće i naš grad je ponovo živnuo. Drveće me je iznenadilo svojom zelenom bojom tako brzo, sad mi se čini kao da zime nikad nije ni bilo. Osim alergije na

Tog 3. maja 1982. oko 9:30 ujutru, svojoj materi sam, kako je jednom prilikom izjavila, „ispao iz piz**”. Moj otac nije baš mnogo vodio računa s kim se petlja, pa sam im se omakao onako

Moj omiljeni radijski voditelj i aktivista, Daško Milinović, u jednoj od emisija zaključio je kako je prosečan srpski mladić, mlad muškarac, danas i ovde – u proseku užasna osoba. S tim bih se potpuno složio,

Bilo je u našoj 102. gimnazijskoj generaciji odličnih matematičara, budućih profesora matematike u pančevačkim srednjim i osnovnim školama (među njima i jedan svetski priznat univerzitetski), kojima je u Gimnaziji bilo smor da uče suvoparnu sociologiju

Pojam „numinozno” potiče od evangelističkog teologa Rudolfa Otoa, i označava specifičan osećaj koji se javlja kada je čovek suočen sa transcedentalnim silama. Numinozno predstavlja nešto „sveto” koje nema ni moralan ni racionalni momenat. Doživljava se

Vreli drumovi Arizone. Kaktusi pored puta, stenovite planine amber boje u daljini, i zvezda koja nemilosrdno piči odozgo. Čarli Šin vozi motor bez majice (!), nosi rejbanke, i na svojoj crvenoj Hondi XL350R ulazi u

Kada je Predrag Vranešević, među zbirkom pesama svog prijatelja i kolege muzičara Slobodana Tišme, slučajno pronašao neke njegove stihove napisane desetak godina ranije (u stilu „jao, vidi šta je ovo”), ostao je fasciniran pročitanim. Njih