Rođena sam u okolini Lajpciga, u Istočnoj Nemačkoj. Pre no što je Zid pao, radila sam kao medicinska sestra i izučavala različite religije. Nisam bila u prilici da izučavam ono što me je stvarno zanimalo,

„Mansardu” sam imao u podsvijesti tog dana kad me je nešto privuklo ostavljenoj kamenoj zgradi s kraja 19. vijeka. Na Cetinju. Mom, i Danilovom. Bez predumišljaja, nastala je serija fotografija, a iz svakog zabilježenog trenutka

Šetajući Deliblatskom peščarom, posetilac se sreće sa bogatom vegetacijom koja se deli na četiri tipa očuvanih karakteristika: peščarski tip, stepski tip, močvarni tip, šumski tip. Priroda na posetioca ostavlja jedinstvene utiske, u oktobru, za posetioca

Rođena sam u okolini Lajpciga, u Istočnoj Nemačkoj. Pre no što je Zid pao, radila sam kao medicinska sestra i izučavala različite religije. Nisam bila u prilici da izučavam ono što me je stvarno zanimalo,

Kada odem daleko, približim se sebi. Kada nema nikog, sve je moje. (Ali ipak, deo mene ostaje Tamo.) Nedostajanje postaje uživanje, realnost – zamisao, nemir se pretvara u radost, usamljenost u jedinstvo. Previranjem melanholije ubiram

 

Hodam ulicama Pariza kako bih ovekovečila duh grada, njegove ulice i raspoloženje ljudi koje srećem. Volim da fotografišem ono što me okružuje i uvek tragam za nečim što me pokreće. U trenutku kada škljocnem, uvek

Hodam ulicama Pariza kako bih ovekovečila duh grada, njegove ulice i raspoloženje ljudi koje srećem. Volim da fotografišem ono što me okružuje i uvek tragam za nečim što me pokreće. U trenutku kada škljocnem, uvek