Šetajući Deliblatskom peščarom, posetilac se sreće sa bogatom vegetacijom koja se deli na četiri tipa očuvanih karakteristika: peščarski tip, stepski tip, močvarni tip, šumski tip. Priroda na posetioca ostavlja jedinstvene utiske, u oktobru, za posetioca je posebno upečatljiv ruj.
Velika raznolikost flore i faune, kao i geomorfološka i ekološko- biogeografska, Peščaru čini jedinstvenom u Evropi i u svetskim razmerama.
Floru čine: šerpet, kovilje, stepski božur, sasa, gorocvet… retkost je kleka koja je samonikla u Peščari, a kao najveća retkost, banatski božur, koji spada u strogo zaštićenu vrstu, a raste na samo jednoj ili dve lokacije.
Od faune, zastupljene su sledeće retke vrste: stepski tvor, slepo kuče, tekunica, peščarski vuk…
Kao peščarsku posebnost, svakako treba istaći Labudovo okno, koje je obuhvaćeno granicama Specijalnog rezervata Deliblatska peščara, a od IBA i Ramsarskog značaja, veoma važno prirodno stanište za ptice koje su na selidbenom putu: tu se nalazi preko 300 vrsta ptica, od kojih su najznačajnije: orao krstaš, banatski soko, jastreb, orao belorepan…
Meseci sa najviše padavina su maj i jun.
Lokacije- toponimi kao što su: Korn, Rošijana, Veliki i Mali Kravan, Velika i Mala Čoka, Velika i Mala Tilva, Vekerle, Flamunda… dobila su nazive po rečima iz jezika lokalnog stanovništva, koje je takođe, veoma raznoliko.
Pošumljavanje Deliblatske peščare počelo je 1818. godine, tako da će sledeće godine biti obeležena 200. godišnjica od kada se organizovano vodi računa o Deliblatskoj peščari.
Prve mere zaštite Deliblatske peščare datiraju iz 1912. godinu, kada je izdvojeno četiri ili pet odeljenja površine oko 300 hektara, na lokalitetima Rošijana i Crni vrh, kao prirodni spomenici, u kojima su zastupljeni različiti tipovi biljnih zajednica, od peščarskih trava do hrastovo-lipovih šuma.
