Davno sam čuo priču o šampionima. Kaže, negde u Americi, Kalifornija ili tamo negde na Zapadu, skoro svaki gradić kroz koji se prolazi na ulazu pored puta ima veliku tablu na kojoj pored naziva mesta

Stojim u redu ispred „delikatesa” i posmatram prodavačicu u urednoj uniformi, kako spretno secka šunke, pršute i sireve. Imala bih šta da kažem na račun ishrane zasnovane na suhomesnatim proizvodima, no, budući da se neka

Lako je ovde umreti. Svi to od tebe očekuju. I to, što pre to bolje. Mnogi će imati koristi od takve smrti. Ako čovek umre u dubokoj starosti to se onda čini kao logičan kraj

Samo jedna faza kraja. Svi to vidimo i više ni glavu ne okrećemo. Svako bi imao šta da kaže, a svi ćute. Foliramo se kao da nas ništa ne zanima, kao da je sve normalno

Zbog ograničenih čula čovek je u mogućnosti da spozna samo jedan veoma mali deo univerzuma. Da bismo spoznali pravu prirodu naše stvarnosti moramo da koristimo različite koncepte i alate. Tehnološki napredak je znatno poboljšao čovekovo

Krenuli smo u neki bolji svet. Umorni od ratova i bede, poniženi, popljuvani, još krvavi od nedavno završenih bitaka i uplakani od mnogih smrti koje nas uporno slede vekovima. Nejasnu prošlost tumačili smo rečima koje

Nekada davno u nekom dalekom gradu živeli su ljudi koji su želeli da imaju lepu i modernu odeću, ali nisu sebi mogli da je priušte. Jednog dana, stigoše mladići i predstaviše se za vrhunske krojače

Oduvek je čovek tražio neki oslonac na tegobnom putu iz mračne prošlosti u svetlu budućnost. Prošlost je uvek mračna u toj predstavi o početku sveta i nas samih. Da li je to onaj mrak pre