Kad tehnologija obesmisli državu

Nikola Stojaković
Objavljeno 21.03.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 8 mins

Dok Slovenci grade prvi spomenik u čast bitkoinu, u svetu se vodi žučna rasprava o kriptovalutama i njihovom uticaju na globalnu ekonomiju. Od kada je počeo nagli porast vrednosti bitkoina svet je potresla manija za kupovinom digitalnih valuta i njihovim čuvanjem zbog čega je i nastao popularan termin HODL (od engleskog hold – držati, čuvati). Ovo je takođe otvorilo vrata mnogim malverzacijama i prevarama sličnim onim sa binarnim opcijama – finansijskim instrumentima koji su poznati po tzv. pump and dump šemi gde se vrednost pojedinih akcija veštački povećava dok ne dostignu određen prag nakon čega se prodaju, ostavljajući većinu ulagača sa ogromnim gubicima.

Glavni predmet rasprava oko kriptovaluta je njihovo svojstvo da se transakcije u koje su one uključene ne mogu pratiti. Učesnici u transakcijama imaju svoju adresu koja se sastoji od kombinacije velikih i malih slova i brojeva.Ona se automatski generiše i koristi za podizanje ili prebacivanje novca. Identitet se čuva zahvaljujući sistemu sličnom RSA šifriranju koje je danas standard kod svih sajtova kako bi se sprečilo presretanje informacija.

RSA šifriranje funkcioniše tako što se za svakog korisnika generišu po dva ključa – jedan privatni i jedan javni. Ključevi su ništa drugo do kombinacije slova i brojeva koje omogućavaju šifriranje podataka. Uzmimo za primer dve osobe, recimo, Petra i Maju, koji žele da razmene poruke na bezbedan način. Ukoliko Petar želi da Maji pošalje poruku, koristi njen javni ključ za šifriranje svoje poruke i tako šifriranu poruku joj šalje. Jedini način da se takva poruka dešifruje je da se koristi privatni ključ iz generisanog para, a koji Maja poseduje i koji čuva od očiju javnosti. Isto važi i u suprotnom slučaju – Maja koristi Petrov javni ključ da šifrira informacije, a on potom koristi svoj privatni ključ da bi informacije dešifrovao. U slučaju sajtova, ulogu pošiljaoca preuzima korisnik (klijent), a ulogu primaoca server. Na serveru se nalazi privatni ključ, a klijentu se šalje javni ključ kojim on šifrira informacije (poput lozinki). Ovako obezbeđene sajtove možete prepoznati po malom katancu koji se pojavljuje kod polja za adresu, a koji dokazuje da su informacije koje mu šaljete obezbeđene od presretanja.

Ovaj sistem šifriranja se bazira na činjenici da je faktorizacija prostih brojeva sa puno cifara vremenski veoma zahtevna. Naprimer, za broj 21 možemo vrlo brzo da odredimo da je proizvod dva prosta broja, sedmice i trojke. Ako uzmemo, pak, broj sa mnogo više cifara, određivanje postaje daleko teže. Toliko teško da ni posedovanje svih svetskih superračunara na jednom mestu ne bi pomoglo napadaču da dođe do informacija. Zbog toga su javni i privatni ključevi izuzetno dugački u poređenju sa lozinkama. Pošto samo pošiljalac zna o kojim se prostim brojevima radi zahvaljujući svom privatnom ključu, jedino je on sposoban da brzo dešifruje podatke. Ovakav sistem enkripcije koji koristi dovoljno veliki nasumičan broj za šifriranje informacija naziva se asimetrična kriptografija ili kriptografija sa javnim ključem.

Bitkoin ne koristi RSA već ECDSA enkripciju. ECDSA je asimetrični kriptografski sistem koji se bazira na eliptičkim krivama u konačnim ravnima, što rezultuje ključevima manje dužine nego kod RSA. Ono što je bitno u celoj priči je da su ovakvi vidovi enkripcije matematički dokazani kao bezbedni i da ih između ostalog koriste i bezbednosne službe i vojska, tako da priča o tajnom praćenju tokova novca u kriptoekonomiji pada u vodu, barem dok neko ne otkrije vremenski efikasan način za određivanje prostih činioca kod velikih brojeva.

Prve ozbiljne dileme koje su potresle svet u vezi s kriptografijom desile su se u periodu od 2015. do 2016. godine kada je Apple primio 11 naređenja suda u SAD-u da omogući vlastima da pristupi podacima na zaključanim iPhone uređajima u cilju istraga i osuđivanja. Izvršni direktor Apple-a je u intervjuu izjavio da bi kreiranjem softvera za otključavanje svih uređaja stavio sve iPhone korisnike u rizičnu situaciju jer bi njegovo curenje dovelo do katastrofe globalnih razmera. Zbog ovoga se Apple i dalje odlučno protivi objavljivanju univerzalnog ključa za otključavanje svih iPhone-a.

Činjenica je da se tehnologija razvija velikom brzinom, a da je država po svojoj prirodi prespora da bi stigla da isprati sve tehnološke trendove i razvije efikasne pravne okvire za upravljanje njom. Čist primer je Silk Road, prvo online tržište za prodaju droge kojom je Ros Vilijam Ulbriht upravljao preko anonimne mreže Tor. Prema podacima od 3. februara do 24. jula 2012. godine, iznos godišnjih transakcija na Silk Road-u bio je 15 miliona dolara u bitkoinima. U oktobru 2013. godine FBI je ugasio sajt, a Ulbriht je dobio doživotnu zatvorsku kaznu bez prava na žalbu. Iste godine 6. novembra pojavio se Silk Road 2.0, ali je i on ugašen u operaciji „Onimus”. Još kontroverzniji sajt na ovoj anonimnoj mreži je Assasination Market koji se pojavio takođe 2013. Servis je vodio samoproklamovani kriptoanarhista pod pseudonimom Kuvabatake Sanjuro, čiji je cilj bio da eliminiše sve vladine zvaničnike kroz nagrađivanje atentata na njih bitkoinima. Kuvabatake je verovao da bi platforma svojim rastom uplašila one koji bi razmišljali o političkim kandidaturama i da bi time došao kraj vladama širom sveta. Od 2015. se sumnja da je sajt prestao da postoji, mada su deponovani bitkoini ostali netaknuti.

Nakon svih ovih dešavanja postavlja se ozbiljno pitanje o opstanku države u njenom sadašnjem obliku. Google je zbog masovnih prevara na kriptoekonomskom tržištu zabranio reklamiranje kriptovaluta na svom servisu AdSense što je dodatno doprinelo aktuelnom trendu pada vrednosti bitkoina. Kako će ovo uticati na budućnost kriptovaluta i čitave primene blockchain tehnologije, ostaje da vidimo.

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)