Doprinos žena tehnološkoj revoluciji

Nikola Stojaković
Objavljeno 04.04.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 9 mins

Žene su danas manjina u IT sektoru. Samo 24 procenata njih se bavi informatičkim poslovima, što je pad od 13 odsto u odnosu na 1995. godinu. Izvršne pozicije u Silicijumskoj dolini zauzima svega 11 odsto žena. To je razočaravajući podatak, ako se uzme u obzir da su žene još od davnina rame uz rame sa svojim kolegama radile na pronalascima koji su preteča uređaja i tehnologija koje danas koristimo.

Ada Lavlejs, engleska kontesa, matematičarka i spisateljica, danas se smatra prvom programerkom na svetu. Rođena je 1815. godine i bila je ćerka Džordža Gordona Bajrona, pesnika i jedne od vodećih figura u romantičarskom pokretu. Još u tinejdžerskim danima talenat za matematiku ju je doveo do Čarlsa Bebidža, „oca računarstva” i njegove Analitičke mašine – mehaničkog opštenamenskog računara. Njene beleške su bile bitan stub proučavanja rane istorije računarstva jer je bila prva koja je prepoznala primenu računara van čistog računanja, dok su se mnogi drugi koji su radili na njima, pa i sam Bebidž, fokusirali samo na taj aspekt. Istraživala je i društveni aspekt Analitičke mašine odnosno način na koji bi društvo moglo koristiti tehnologiju kao alat za saradnju. Umrla je u 36. godini od raka materice. Iako je Bajron njenu majku napustio kada je Ada imala samo mesec dana, njeno interesovanje za oca i pored majčinih pritisaka nikada nije iščezlo, pa je po svom zahtevu sahranjena pored njega u Crkvi Svete Magdalene u Notingamširu.

Iako se Ada danas formalno smatra prvom programerkom na svetu, programiranje kao disciplina postalo je zastupljeno tek nakon pronalaska prvog elektronskog računara, ENIAC-a. Osoba koja je dala veliki doprinos ovoj disciplini bila je Grejs Huper, informatičarka i kontraadmiralka američke ratne mornanice. Bila je deo tima koji je 1944. godine dizajnirao prvi komercijalni računar proizveden u SAD-u, UNIVAC I, zajedno sa članovima tima koji je radio na ENIAC-u. U to vreme programi su bili skladišteni u vidu podataka i instrukcija na bušenim karticama, što je umnogome otežavalo razvoj softvera. Grejs je verovala da bi se programi mogli pisati pomoću engleskih reči koje bi se prevodile u mašinski kod razumljiv računaru. Zadužena je da vodi odeljenje za automatsko programiranje 1954. godine. Tamo je razvila jedan od prvih ovakvih jezika, FLOW-MATIC. Problem koji je tada postojao bio je nemogućnost pokretanja koda napisanog u jednom jeziku na računarima različite arhitekture. CODASYL konzorcijum se sa njom konsultovao po pitanju razvoja jezika nezavisnog od mašine, te je tako nastao Kobol, programski jezik koji se i danas koristi u određenim sistemima, a naročito bankarskim, gde bi pisanje rešenja u nekom novijem jeziku bilo finansijski neisplativo. Poznata je anegdota koja se dogodila tokom njenog rada na računaru Mark II kada su njeni saradnici pronašli moljca koji se zaglavio u releju i otežavao njegov rad. Odatle je i nastao termin bag za nepravilan rad programa koji je danas opštepoznat.

Dvadeseti vek doneo je pravu eksploziju u razvoju tehnologije, a jedan od najbitnijih događaja u ovom periodu bio je let na Mesec. NASA je 1962. godine pokrenula projekat „Apolo” čiji je cilj bio spuštanje čoveka na Mesec i njegov bezbedan povratak na Zemlju. Jedna od ključnih osoba u ovoj misiji bila Margaret Hamilton, koja je zajedno sa svojim timom napisala navigacioni softver za potrebe projekta. Misija „Apolo 11” nije prošla tako lagano kao što se činilo u to vreme. Tri minuta pre sletanja na Mesec nekoliko alarma se pokrenulo. Računar je bio opterećen zadacima koji su morali biti izvršeni u realnom vremenu, pa je iz tog razloga morao da odloži neke od njih. Program je bio toliko napredan da nije sadržao samo detekciju grešaka, već je mogao i da prepozna kada je od njega traženo da izvrši više zadataka nego što bi trebalo. Program je sadržao čitav skup tehnika za oporavak koje su omogućavale da se zadaci manjeg prioriteta odlože u korist zadataka višeg prioriteta. Margaret je navela da misija ne bi bila uspešna da računar nije prepoznao ove probleme i reagovao u skladu sa njima. U to vreme osmislila je i termin softversko inženjerstvo kako bi se rad ljudi na softveru više poštovao, ali i da bi se on odvojio od drugih inženjerskih disciplina. Ovaj termin je dugo bio predmet podsmeha, sve dok se jedan od iskusnijih kolega nije složio da bi pored razvoja hardvera i razvoj softvera trebao da bude prepoznat kao posebno polje inženjerstva. Radila je na razvoju softvera za prvi prenosivi računar i zaslužna je za poboljšanje položaja žena u poljima nauke, inženjerstva, tehnologije i matematike gde su muškarci dugo vremena bili u dominantnoj poziciji.

Hedi Lamar bila je američka holivudska zvezda austrijskog porekla poznata po ulogama u filmovima Ekstaza, Alžir, Petrolej, Uzimam ovu ženu, Drug X, Samson i Dalila i mnogim drugim ostvarenjima. Malo ljudi, pak, zna da je ova glumica koja je svojevremeno proglašavana jednom od najlepših žena na svetu dala svoj doprinos razvoju tehnologije koju danas koriste GPS, WiFi i bluetooth. Početkom Drugog svetskog rata Hedi i kompozitor Džordž Antejl razvili su sistem radio navođenja za saveznička torpeda koji su koristili tehnike širokog spektra i frekvencijskih odskoka za zaobilaženje ometanja od strane Sila osovine. Iako američka mornarica ovaj pronalazak nije usvojila sve do 1960. godine, principe njihovog rada danas koristi bluetooth tehnologija, a slične metode su upotrebljene i kod starijih verzija CDMA i WiFi-a. Hedi i njen saradnik su 1942. nagrađeni patentom za njihov izum.

Među najmoćniježene u IT sektoru danas se svrstavaŠeril Sandberg, direktorka za operacije u Fejsbuku koja je osmislila koncept stranica za reklamiranje kompanija i poznatih ličnosti i time uveliko povećala broj korisnika ove društvene mreže. Jedna od njih je i Suzan Vojčicki, izvršna direktorka YouTube-a koja je zaslužna za porast zaposlenih žena sa 24 na 30 procenata i povećanje zaposlenih žena u Guglu za čak 30 procenata u istom periodu. U Aziji su stvari dosta drugačije. Prema jednoj studiji skoro polovinu internet startapova u Kini vode žene. Jedna od njih je i Džin Liu, predsednica Didi Chuxing kompanije koja predstavlja odgovor Kine na Uber. Osnivač Ubera je sa njom postigao dogovor o prodaji operacija Ubera u Kini za ulog od 20 procenata u kompaniju.

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)