O Bergamu, reč insajdera

Iz nekih reakcija čitalaca mog prethodno objavljenog teksta zaključio sam da ja, neimajući drugog posla, favorizujem Italiju u odnosu na našu dragu unazađenu Otadžbinu. Moguće ja da su moja javljanja mogla i tako zazvučati, ali sam se ja trudio da navodim isključivo pozitivne primere koji bi mogli biti uputstvom za ono šta nam je tamo činiti. Isuviše sam kao javna pojava beznačajan da bi Italiji, ma šta pod tim pojmom podrazumevali, mogao naneti bilo štetu bilo pak korist nekakvom neodmerenom propagandom. Uostalom svako od vas ima o ovoj zemlji sopstveno mišljenje na koje ja nikako ne bih da utičem. Nudim samo svoje viđenje prilika, a svako će o tome suditi onako kako mu bude bilo drago.

Sa druge strane, suprotno običajima među našim ljudima koji žive ovde ja nisam sklon raspravi o mnogobrojnim i uz to vrlo teškim problemima koji ovu zemlju razapinju od vremena njenog nastanka. Preciznije rečeno, o tome govorim isključivo sa Italijanima i isključivo onda kada sam pitan za mišljenje. Na isti način se odnosim prema prilikama u Srbiji. Kritičke sudove o tamošnjem režimu (što se na novosrpskom zove pljuvanje ili pljuvačina, a ukazivanje na budalaste nastupe predsednika Republike i njegovih čauša – napadom na Srbiju) delim isključivo sa svojim sunarodnicima, nikako ne i sa strancima. Jer smeće u našem dvorištu je samo naše. Drugi neka gledaju šta će sa svojim.

Ali zarad uspostavljanja ravnoteže, a ravnoteža je najprimereniji način duševne egzistencije, evo vam nudim reč čoveka koji je ponikao na ovim prostorima, reč čoveka iz samog Bergama koji proživljava sopstvenu Kalvariju, najtežu nakon poslednjeg velikog rata. Slučajno sam naišao na ovaj video za koji vam savetujem da ga prvo pogledate i pokušate da osetite šta se sve krije iza ove snažne ekspresije, a potom pročitate prevod. Na kraju teksta objaviću i nekoliko zanimljivosti. Fotografije pak su snimljene tokom prošlogodišnjeg boravka u ovoj prelepoj varoši. Kao i Pančevo, tako i Bergamo ima svoju Gornju varoš koja se na ovdašnjem jeziku kaže la Cità alta.

Čovek se zove Mario Sonćineli i ukoliko mi do objavljivanja ovog teksta ne pošalje osnovne biografske podatke o sebi, ovo će biti jedino što ćemo o njemu znati.

Postoji veoma velika verovatnoća da će ovaj video biti blokiran.

Pogodite zašto.

Dobar dan svima!

Evo sam ovde u Bergamu, gde sam snimio ovaj video zarad sopstvenog olakšanja.

Dragi predsedniče Republike Matarela, dragi predsedniče Vlade Konte,

Događaji ovde ne idu u dobrom pravcu, što ste i sami shvatili. Tome ima mnogo uzroka. Pretpostavljam da je najvažniji taj što predstavnici vlasti koji su još u januaru znali za nailazak epidemije, nisu bili pažljivi na način koji bi priličio brižnom ocu porodice pa su propustili da nas pripreme, da obezbede dovoljne rezerve maski, zaštitnih košulja… Takav odnos sebi mogu da dopuste samo osobe bez osećaja odgovornosti koju podrazumeva vladanje jednom državom i staranje za zdravlje njenih građana koje je inače garantovano našim Ustavom. Veoma sam ljut. Veoma sam ljut zato što sam video određene političare koji su uveče izlazili u provod na otvorenom, koji su nam savetovali da i mi budemo napolju i nastavimo da živimo uobičajenim načinom i to u vreme kada je situacija već počela da se pogoršava. Reč je o ljudima koji su u tom momentu već bili testirani nakon prvog nagoveštaja nesreće. Ali, testova nije bilo za medicinsko osoblje bolnica u Serijateu, u Bergamu… Nisu testirani stoga što bi njihov odlazak na bolovanje stvorio probleme? Test nije urađen niti kod mnogih ljudi koji su preminuli…

Ovo bi za sve one koji su na vlasti trebalo da bude misao pratilja koja će nastaviti da ih proganja, jer pre ili kasnije će se ovo završiti i biće potrebno svesti račune. Biće potrebno svesti račune i shvatiti ko je šta priložio ovoj zemlji, šta su učinili lekari, medicinsko osoblje, Crveni krst, Civilna zaštita (ne njeni rukovodioci već njeni operativci), snage reda…

Trenutno, preko televizije emituju poziv da se tri stotine lekara dobrovoljno jave da bi se suprotstavili ovoj ubistvenoj pandemiji. I šta im zauzvrat nude?? Besplatan boravak u bolnici i nadoknadu troškova?!!

Ma, kako vas nije sramota?!

Ne osećate stid?

Kada ujutru stanete pred ogledalo, kako uspevate da se pogledate u lice a da se ne postidite?

Naši predstavnici u Parlamentu, naši poslanici i senatori trebalo bi smesta da se odreknu svojih plata, smesta da se odreknu svojih izdržavanja* koja brane svim silama kao svoja „stečena prava”. Ali, „stečeno pravo” je i ono koje se odnosi na zdravlje vaših sugrađana. To je pravo da budemo slobodni, da se krećemo, da živimo jedan normalan život, a ne samo da izdržavamo vas.

I kada uz sve to čujem da želite da radite samo jedan dan u nedelji, u trenutku dok po bolnicama ima onih koji rade 24 sata na dan, povraća mi se.

Kada vidim kamione kako sa groblja odnose leševe da bi bili spaljeni u nekim drugim mestima i njihove familije koje ne mogu da upriliče normalnu sahranu, povraća mi se. Kada čujem osobe različitih (političkih) opredeljenja da govore o tome kako voditi ekonomiju, povraća mi se.

Želeo bih da zaustavite sve i da ova epidemija konačno stane, pošto mi se plače svakoga jutra kada pogledam najnovije vesti. I želeo bih da se ovaj video snimak raširi što više pošto mi se sada čini da ćete nam zbog „problema upravljanja mrežama” uskoro uskratiti pravo da komuniciramo. To bi bila još jedna sramota više.

Imajte malo više samopoštovanja i odrecite se vaših plata u korist lekara i medicinskih tehničara koji su trenutno angažovani i pokušajte i vi da nekako preživite sa tih šesto eura mesečno koliko ćete dobiti na konto vaše privatne delatnosti**. Jer, ne možete tražiti od nekoga da se lično žrtvuje bez da pružite vlastiti primer. Želeći vam sve najbolje nadam se da će ovaj video dospeti u sve krajeve Italije jer ljudi moraju da saznaju ko ste u stvari i na kraju svega vam zatražiti da položite račune.

Pozdrav svima vama, naročito stanovnicima Bergama.

Držite se.

Uspećemo.

Proći će i ovo.

Ali zapamtite, zapamtite šta su radili i kako su se ponašali.

Budite mi dobro.

*Izdržavanje – I vitalizi – Jedna od formi nadoknada koje primaju članovi italijanskog parlamenta a koji, po opštem mišljenju prevazilaze sve razumne okvire. Tu nije reč samo o mesečnim nadoknadama koje prelaze i po pet hiljada evra mesečno već i beskrajnom nizu privilegija koje je teško zamisliti i uz najbujniju maštu. Primera radi, svaki poslanik ima pravo da tokom petogodišnjeg mandata potroši 25 hiljada evra na konto popravke zuba, u šta su uključeni i članovi njihove najuže porodice. Takođe, imaju pravo na besplatno korišćenje svih sredstava prevoza na zemlji, vodi i vazduhu, besplatne karte za sve kulturne manifestacije na teritoriji cele države pa čak i nadoknade za naočare i plaćanje nosača prtljaga. Nadoknada važi i za one poslanike koji su okončali svoj mandat u vremenskom periodu koji je više nego neverovatan. Sve ove privilegije uspostavljane godinama, već dugo izazivaju pravi odijum među italijanskim biračima. Jedino što ih može izbezumiti više od ove bestidne prakse je svest da se na ovom planu ništa ne može promeniti. Baš ništa. Osim da se s vremena na vreme ove privilegije povećaju ili prošire.

**Vaše privatne delatnosti – reč je o nadoknadi od 600 eura koju je vlada nedavno odredila za sve one koji su prijavili svoju privatnu delatnost, a iz različitih razloga nisu u stanju da je ostvaruju. Poslanici, pošto nisu u državnoj službi imaju status privatnika pa bi i njima, u okolnostima da se odreknu svojih plata sledovala pomoć od 600 eura mesečno. Naravno, reč je o ironiji, pošto svi poslanici imaju svoju redovnu delatnost.