Reklame koje nas truju, a neke i grabe našu decu

Snežana Mirić
Objavljeno 24.10.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 8 mins

Svi dobro znamo da je sasvim normalno da onaj ko želi nešto da proda to mora dobro i da izreklamira. Svuda je to tako, u celom svetu, bez razlike. Pa ipak, nekako postoje mehanizmi koji se kao alarmi uključe tamo gde institucije države primete kako ta i ta reklama može vrlo lako da sklizne u antireklamu i onda država, koristeći te mehanizme, tu pojavu jednostavno spreči ili joj ograniči izvesne aspekte, uslovi je određenim stavkama…

Ovde se nećemo baviti mehanizmima države iz znanih razloga. Pozabavićemo se mehanizmima građanske svesti i delanja u situacijama kada nas jedna takva naizgled sasvim bezazlena reklama, lupi u mozak, udari svom silinom u moral u ispravnost i pokrene nas na razmišljanje. Ili nas ne pokrene. To je osnovno pitanje ovog teksta. Šta vas i nas pokreće? Kada dobijate želju da reagujete. Kako reagujete? Šta vas sprečava da odreagujete iako ste primetili da nešto nije kako treba da bude?

Šta učiniti kada na vratima vrtića i osnovnih, pa i srednjih škola osvanu reklame u kojima se pozivaju roditelji da svoju malu ili malo stariju, a u svakom slučaju maloletnu, decu dovedu tamo i tamo radi kastinga a u svrhu buduće modne revije „za klince i klinceze”. Gle, kako to slatko i bezazleno zvuči – „za klince i klinceze”. To je ta magija reklame. To su te birane reči i fraze koje kao magnet deluju na otupeli mozak.

Znaju li ambiciozne majke, namerno izostavljam reč „roditelji” u ovom slučaju jer su baš majke te koje prednjače u nastojanju da njihova deca postanu jednoga dana popularna – ma šta da one u trenutku podrazumevale pod tim terminom – znaju li, dakle, šta je sve potrebno da dete ode na nekakav kasting?

Ne znam ni ja sve do u detalje, osim što o tome imam negativan stav – mrsko mi je da se deca tretiraju kao objekti, da se od njih prave buduće Lolite, treptave zavodnice (i zavodnici), zvezde estrade i rijaliti programa – a samo je koračić dotle. Ali da stvar ne ostane samo na mom uverenju, potražila sam i neke odgovore na eventualna pitanja, pa ću vam ih eksplicitno proslediti.

Postoji izvesno uputstvo za jednu uzbuđenu mamu. Naime, prvi u nizu vaših koraka je da procenite da li dete ima talenat za „modelingom” kako se to fino, upakovano kaže.

E sad, ja moram da napravim izvesnu digresiju: od svih talenata koje vaše dete može da ima i sigurno ga i ima – vi ćete tragati baš za onim koji mu omogućuje da njegovo telo bude predmet posmatranja, a neretko i sasvim izvesno predmet bludnih želja pedofila i ostalih izopačenika. Vi ste sigurni da baš to želite?

Potom, kaže se, potrebno je da dete bude samostalno.

Polako, ne misli se ovde da ume samo da se opsluži u toaletu ili veže pertlu… ovde se jasno i nedvosmisleno misli na detetovu sposobnost da bez trunke stida i kolebanja prošeta pistom da ga vide i da ga gledaju, da balave za njim, dok vi suznih očiju ponosno pljeskate svojim šakama prikazujući cirkone na predugim i jezivo nalakiranim noktima!

Zatim, morate da budete svesni da će u odnosu na vaše dete ponekad imati prednost neko koje je, citiram: „riđe ili crnpurasto…” Nije nikakva diskriminacija u pitanju, samo biće malo neugodno ako ste već učinili sve da izložite svoje mezimče ovoj aktivnosti a „oni” izabrali neko drugo koje nema anđeosko lice uokvireno plavim loknicama. Čak neko, sačuvaj me bože, Ciganče. To stvarno nije u redu, ali te nepravde se na tim mestima povremeno dešavaju. Osmislite unapred kako ćete zaštititi svoje čedo od ovakvog poraza.

Ono što je dobra vest je svakako ta da vaše dete uopšte ne mora da ume da govori razgovetno, ni sa šest, sedam ili dvanaest godina, jer tamo ionako beknuti neće. Sad vam je sigurno pao kamen sa srca pošto ne morate da ga odvedete kod logopeda. Niti će ga ko išta upitati, niti će ono imati šta da pita, niti da razmišlja, niti da se buni. Nema tu preterane mudrosti: njegovo je da se obuče, presvuče i prošeta. Da zadrži osmeh i veseo izgled čak i ako ga zaboli stomak ili zub. Neka mala žrtva ipak mora da postoji. O čemu će vaše dete razmišljati, ni to nije od ključnog značaja, jer na tim mestima postoji čitav aparat onih koji razmišljaju i umesto Vašeg deteta i umesto Vas. Ovo poslednje nije ni teško.

A ako ste se malčice pokolebali da li da se uopšte upustite u čitavu priču, PR menadžeri reći će Vam da to nikako ne činite. Nema razloga da se kolebate. Objasniće Vam zbog čega je za Vaše dete od neprocenjivog značaja da se bavi baš manekenstvom. Naime, oni kažu kako na taj način deca stiču samopouzdanje i otkrivaju talente za scenski nastup, mogu postati glumci, pevači, voditelji… Škole za te profesije ne pominju, istina, jer to i nije od posebnog značaja. Kome treba školovan – ko god?

Vi verujete u to? Zaista verujete da se samopouzdanje deteta gradi ako ga, poput nesrećne mečke Božane, šetate modnom pistom? Jeste li vi u skorije vreme pregledali glavu? Pregledajte, pre nego što vam uspe da uništite sopstveno dete.

A vi, ostali građani? Šta je na vama u ovom slučaju, ako ste već zaključili da se na određene mehanizme države ne možete osloniti?

Za početak, cepajte te plakate!

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)