Ministar moj

Snežana Mirić
Objavljeno 27.09.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Ako ste u detinjstvu, ili ako to još uvek radite, čitali „Politikin zabavnik”, znate da se na poslednjoj stranici obično nalazi jedna tema i citati znamenitih ljudi na tu temu.

Ovde će teme biti iako srodne, ipak različite, ali je moj Ministar samo jedan…

Prilikom rekonstrukcije školske zgrade u selu Radičevići kraj Bečeja, reče on kako Srbija nije bogata država ali to može da postane. E sad, nije mi najjasnije da l’ će da postane bogata samo u Radičevićima ili cela? A možda čovek nije mislio na materijalno bogatstvo, možda je mislio na decu – đake, kojih je, doduše sve manje, a sve manje će ih i biti, posebno ako njihovi roditelji budu morali da ispljunu bar dva puta po 6000 dinara za uniforme. One ružne i nefunkcionalne. Ali brendirane, batice. Pa ako tako posmatraš, skoro da su džabaka. A ko ti brani da uneseš dozu pozitive u svoja razmišljanja? Problemi vaspitanja i obrazovanja naše nejači najbolje će se rešiti momentalnim uniformisanjem! Mene neko da pita, ja bih uvela uniforme i za nastavnike!

A i to je uvertira, pripremni korak za ono što nas očekuje. Jer, Ministar je ovih dana intenzivno okupiran razgovorima sa Du Dženjuenom, kineskim zamenikom ministra za obrazovanje. Razgovaraše o obrazovanju u bliskoj nam Kini (OK, nije baš Evropska unija pa šta, nemoj da troluješ sad) i fasciniran je kako su naši susedi Kinezi (jooooj, opet ti: ne hvataj me za svaku reč, ne cepidlači i ne mrači) unapredili svoj obrazovni sistem. Ma pusti me bre dosadni čitaoče, šta se bečiš i kolaš očima? Što sam rekla da su nam Kinezi susedi? Nego šta su! U svakoj trećoj ulici imaju po robnu kuću, malo li je? Što se mene tiče, dođu mi ko rodbina. I ne zamajavaj me više.

Dakle, lepo bi bilo zaista da se uhodamo po kineskom obrazovnom sistemu (eto vidiš da te uniforme nisu tek ban-badava), svi ko jedan, složno, u uniformama kako i dolikuje, jer posle iz škola prelazimo u fabrike, naše i kineske. Ma ne breee, ne putuješ nigde jadomire, te kineske fabrike su ovde, ovde ćeš da radiš samo ti se šef, direktor, vlasnik neće prezivati na -ić ili -ov, nego na -ung, -ong -đing… Jaka stvar. I nećeš imati pauzu ni puš ni piš, zato što ćeš imati pelene, a pušenje je ionako nezdravo, pa batali. Ali ajd’ jedno po jedno. „Jedan pojas, jedan put”, reče Dženjuen i ti ćeš batice biti na tom jednom putu. U uniformi, razume se. Meni se u celoj toj priči dopada baš ono što ti ne vidiš, a Ministar vidi.

E sad, ovi iz opozicije se meškolje kao ne valja im to što će preveliku ingerenciju imati jedan čovek – Ministar lično. Pa šta? Osim toga, ona će biti samo „još jedan filter”, lepo je rekao. Nečija valjda treba da je poslednja. Onda počeše nešto na temu vršnjačkog nasilja, pa sad, ne valja im što Ministar hoće da ima uvida u rad svake škole tako što će da postavlja i smenjuje direktore, a ovamo treba da se rasplinjuje na sto strana. Još i o tome da brine. Kakvo nasilje? Ja mislim da je to malo izvikano. Zagledaju se deca u rijaliti serije, popiju po koje pivo, dunu tu i tamo po malo, pa se pokarambasaju, mo’š misliti. Nije to nasilje, to su hormoni, to su pre svega muška deca, ne nekakvi pederčići. Mislim, verujem da Ministar nema ništa protiv istih, ali nije sad ovde reč o tome, ne podmeći mi bre! I lepo reče čovek da nema vremena da se bakće fejsbuk revolucijama. Novi zakon predviđa veću odgovornost za Ministra, ne bre za Ministra nemoj da me zagovaraš, nego za tebe tope jedan, za tebe! Lepo je čovek objasnio:

„Novi zakon predviđa veću odgovornost roditelja i ako roditelj ne može da plati štetu koje je njegovo dete počinilo, može da učestvuje u društveno korisnom radu”. Ne, nije na robiji, što me stalno prekidaš, ali ako mu Ministar izrekne meru da društvenokorisno radi – ima da radi bre! Šlus!

„I za decu se predviđaju takve mere. Znači slomio je klupu ne mora da plati roditelj, on će da pomogne da se to popravi, da očisti lišće u školskom dvorištu… Odgovornost se uvodi i za decu i za nastavnike”, kazao je on. Šta tu nije jasno? Zaboravio si priču o Zlatokosi? Pa je l’ se sećaš kad je sela na medvedićevu stoličicu pa je polomila pa potom lepo rekla da će njen tata da napravi drugu? Nije naš Ministar Zlatokosa, ne cerekaj se, ali je Zlatousti, bogami, svaka mu se pozlatila. Priznajem, ovaj deo koji se odnosi na nastavnike mi nije baš najjasniji, da li je mislio ako nastavniku dođe roditelj da vidi ocenu pa na primer, nezadovoljan istom podvikne, te ovaj u nastojanju da je obriše pocepa dnevnik? Opušteno, uvode se elektronski dnevnici i sve ima da teče ko podmazano!

A ovo oko ove škole u Zemunu? Ma haaajde. Pa lepo reče čovek baš to: „Ma haaajdee!” Pa i on sam nije uvek bio direktor kad je hteo pa nije, kako kaže, zaustavljao saobraćaj i „pravio ludosti”. A i ti roditelji više brate, ne znaju šta hoće. Blokirali školu, ma nemoj mi reći, a prolaze im prvačići kroz blokadu, a bome i osmaci i idu na nastavu. Neka malo pogledaju vlast, policiju koja je pre neko veče blokirala glavni grad, sve izlaze, mostove… to je blokada, batice, a ne ti mi tu praviš neki živi lanac držeći se za ruke. Mo’š misliti. Peace. Trt.

I tako… Prelistavam sad nešto…ček’, ček’… kaže „Imamo spremne otpremnine, ali imamo i ljude koje ne prihvataju poslove…” E?… E?.. Neće da rade? Neka onda idu na socijalno, neka im tamo dele pomoć, pa će da rade k’o bele lale kad ih onaj drugi Ministar potera! Ha!…

I onda nastavlja: „oni koji navrše 65 godina moraju da idu u penziju, jer inače ne možemo da zaposlimo mlade…” Malo sam se sad sneveselila, jer sam nekako planirala da radim do osamdesete. Mislim, rad sa decom me podmlađuje pa što da ne? Mogla bih ja još, ihaa. Ali neću da kukam, čim napunim 65 odoh u penziju da se zaposle i mladi. Nego, setih se sad, odoše silni penzosi a nijedan mlad se ne zaposli za stalno.Kako jeste, šta lupetaš?! Skoncentriši se, ja te molim, ne govorim o poslovima u gradskim upravama, govorim o prosveti. Ono, rade pod ugovorima, ali nikako da se neko doseti da je prazno radno mesto – prazno, pa da zaposli po neko dete. A sa druge strane, navalili mi iz prosvete ko mutavi, pa ko da smo mi jedini u javnoj službi. A činovnici po opštinama? Dobro de, po neki se provukao, ali to ni iz daleka nije potreban broj… A komunalna policija? A gradski i prigradski menadžeri? Evo sad će i upravnici tunela doći na red. Ima još ljudi koji čekaju posao.

Baš smo mi neki nezahvalni. Sreća pa imamo Ministra koji će da nas malko profiltrira. Ako, zaslužili smo.

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)