Nedelja, 30. jul 2023. godine
Ova nedelja je imala poseban značaj za mene, budući da sam prvi put ove godine provela spojenih četrnaest dana u istom gradu. Nov posao, selidba i druge obaveze mogu da zvuče veoma zabavno, ali kada shvatite da živite u koferima i imate konstantne šetnje od aerodroma do autobuske stanice, možete razumeti i zašto vam je potrebna cisterna kafe da izgurate dan.
Kraj jula je definitivno obeležio jedan ponovni susret i mnogo kiše. Temperatura u Berlinu retko je prelazila 20C, kiša je padala često, što je bio savršen izgovor da se najzad posvetim čitanju. Našla sam vremena za neka ponovna čitanja, kao što su knjige Fizika tuge Georgija Gospodinova i Barikov Pijanista, a na listi su se između ostalih našli i neki novi biseri Petra je stvarno otišla Aleksandre Jovanović i Leto kada je mama imala zelene oči Tatjane Cibuleak.
Ipak, najvažniji događaj koji je obeležio ovaj vikend je selidba. Đorđe je stvarno došao u Berlin! On je jedan od onih ljudi koje sretnete i pitate se kako ste živeli bez znanja da sa druge strane reke, u Beogradu, živite vi, u drugom telu. Budući da su porodično svi bili tu, dan smo proveli šetajući i razgledajući različite znamenitosti grada, istražujući najbolja mesta za kobasice, pivo i krofne.
I taj kišoviti Berlin je odjednom dobio nove boje.
Ponedeljak, 31. jul 2023. godine
Sati koje sam provela spavajući od juče: 0
Broj šoljica kafe koje sam popila: 7
Spakovane torbe i foto-aparati: 2
Nije još uvek ni potpuno svanulo, a već smo krenuli na aerodrom. Foto projekat „Priroda u fokusu” spojila nas je sa sjajnim grupama iz Italije, Francuske, Rumunije i Srbije. Za mene posebno značajna informacija, jer ću uskoro ponovo imati priliku da jedem plazmu i jafu na internacionalnoj večeri!
Dobra stvar u vezi Nemačke je što ništa ne kasni, a to je uglavnom i karakterna crta svih stanovnika, tako da smo na aerodromu imali dovoljno vremena da uživamo u kafi i čokoladi, pre ukrcavanja. Ovog puta, igrala sam za Nemačku. Moj tim čine volonteri iz Ukrajine, Austrije, Irske i Nemačke i budući da su neki od njih maloletni, pripala mi je uloga vođe grupe. Putovanje nas je dovelo prvobitno do Beča, gde smo imali vremena da predahnemo, međutim tu nas je sačekala tužna vest o smrti jednog starijeg kolege. Nešto kasnije nastavili smo do Bukurešta, gde su nas čekali veseli domaćini iz Rumunije, kao i srpska ekipa, čiji sam član do nedavno i ja bila.
Još jedan ponovni susret koji je ulepšao ovo leto.
Utorak, 1. avgust 2023. godine
Trenutno nas nema ni na vremenskoj prognozi. Znate one svemoguće ajfon aplikacije koje znaju i da čitaju misli? E, ovde su poraženi. Pokušavam da saznam kakvo nas vreme očekuje, ali osim što smo sada sat unapred od Beograda i Berlina, mi ne postojimo na mapi. Oblast Prahova je najgušće naseljen okrug u zemlji, međutim selo u kom smo ima svega nekoliko kuća, veoma lošu internet konekciju, dve prodavnice i mnogo medveda.
Ipak, kako su nam lokalci objasnili, idealno je za turiste, postoji nekoliko kampova u podnožju planina, pejzaži su prelepi i vazduh je čist. Može biti problema ukoliko ne jedete palentu i paradajz, ali sve ostalo je zaista veoma lepo. Prava oaza između Bukurešta i Brašova. Kako za nas, tako i za medvede. Da, ima ih baš mnogo i nisu preterano druželjubivi (ne pitajte kako znamo).
Ovaj dan obeležilo je besumučno ponavljanje imena učesnika, aktivnosti za upoznavanje, kao i mnogo smeha, otkrivanja talenata, pevanja i najzad, malo plazme!
Ono što mi najviše nedostaje je definitivno hrana. Dobro, i Bob naravno. I kafa u „Brazileiru”. Note to self, zaustaviti spisak na trećoj stavki.
Sreda, 2. avgust 2023. godine
Ako mene pitate, ovo je zemlja palente i muva. Sigurna sam da su prvi u svetu po broju muva koje postoje u zemlji i po tome koliko kilograma palente pojedu po glavi stanovnika, na dnevnom nivou. Francuzi i Italijani ne znaju šta ih je snašlo, a najveći problem je nestašica kafe koja nas je zadesila.
Danas je internacionalno veče, tako da sa grupom pripremam prezentaciju o Berlinu, serviramo slatkiše koje smo poneli i nemačke perece, a ja se potajno veoma radujem srpskom stolu. Njihova ekipa je iz Pančeva i drago mi je da smo, pre svega, ponovo zajedno negde van zemlje.
Ono što je najvažnije u vezi ovih omladinskih razmena je što upoznajete veoma kvalitetne mlade ljude koji su raspoloženi za učenje, deljenje znanja, a i ispijanje kafe sa vama. Tako da sam posebno ponosna na sugrađane koji ne odustaju i pored svih obaveza i protesta koji im se nameću svakodnevno. Ono što ostaje iza svake razmene je neponovljivo iskustvo koje nosite sa sobom dalje, mnogi kontakti na različitim lokacijama u svetu i ono najvažnije, znanje koje vam niko ne može osporiti.
Važno je nikad ne prestanemo da šetamo. Bilo da je u pitanju Bukurešt ili Beograd ili Berlin. Šetnja je najzdraviji oblik rekreacije.
Četvrtak, 3. avgust 2023. godine
Danas smo se podelili u grupe, budući da nam je tako lakše da organizujemo sve predviđene radionice za ovu nedelju. Prva grupa ima zadatak da organizuje „Nemoguću misiju”, sjajnu aktivnost za timove, koji imaju pola sata da ispune naizgled nemoguće zadatke. Ovog puta tema će biti priroda i zagađenost.
Ekipa broj dva će svoju kreativnost iskazati crtežima, oslikavanjem, preuređivanjem prirodnih materijala i pravljenjem izložbe u prostoru. U pitanju je oblast nazvana „Land art” i zaista deluje umirujuće na vaš mozak.
Treća ekipa je pod mojim rukovodstvom, foto tim koji ima tri frakcije. Ekipu koja se bavi grafičkim dizajnom, zatim ekipu fotografa i ekipu snimatelja. Naš glavni zadatak je da dokumentujemo sva dešavanja na projektu, kao i da na kraju projekta svaki učesnik ima makar jednu umetničku fotografiju koja se tiče raznovrsnosti biodiverziteta u okruženju i ljudskog uticaja na isti.
Biće ovo veoma intenzivni dani, sa mnogo pitanja, grešaka i ponovnih pokušaja, ali vreme je lepo, palenta skuvana, a i kafa je počela da se pojavljuje.
Petak, 4. avgust 2023. godine
Jutarnju sesiju počeli smo uvodnim predavanjem o kompoziciji fotografija, kao i prikazivanjem različitih primera u praksi, zatim deljenjem u timove i davanjem različitih tema učesnicima, a posle ručka smo se uputili do obližnjeg sela, gde naši domaćini organizuju veliki događaj nazvan Ruralimpijske igre.
Ovaj događaj održava se nekoliko godina unazad i okuplja preko 50 volontera iz cele Evrope koji dolaze da pomognu u organizaciji. Budući da je ovo jedan od glavnih turističkih centara u zemlji, sva ta pomoć je zaista neophodna.
Kategorije na ovim olimpijskim igrama su prilagođene ruralnim oblastima, tako da postoje takmičenja u jedenju lubenice, muženju krava, jurenja jabuke na konopcu, trke u džakovima i slaganjem cepanica u što više kule. Naravno, tu su i kreativni štandovi, časovi pravljenja posuđa i nakita od gline, nizanje perli, oslikavane cegera, štandovi sa društvenim igrama za različite uzraste, kao i organizovane aktivnosti posle večere, poput hip hop sekcije, karaoka, improvizovanog pozorišta i bioskopa na otvorenom.
Ovaj dan bio je ispunjem istraživanjem okoline, isprobavanjem različitih specijaliteta specifičnih za ovu oblast, džemova i ajvara. Takođe, ono oko čega se cela grupa od 30 učesnika složila jeste da nam je potrebno više papanašija u životu, a ne palente. Papanaši je neverovatan dezert koji vam je potreban iako možda trenutno niste svesni toga.
Rumunija nije Transfagarašan, Rumunija nije Čaušesku. Rumunija je za mene papanaši.
Subota, 5. avgust 2023. godine
Drugi dan festivala je trajao duže nego jučerašnji, a mogla su se uočiti i novonastala prijateljstva. Svi su bili u sjajnom raspoloženju, uključujući i lokalne meštane koji su veoma druželjubivi i vole da poklanjaju kokice učesnicima. Događaj je obeležila trka u džakovima, takmičenje u igranju iks-oksa i tombola koja je bila cilj svakog takmičara, kako bi osvojili neke slatkiše. Međutim, dan smo završili ranije nego što smo želeli, usled kiše koja je stigla iz Srbije.
Nakon što smo se spakovali i vratili u naš smeštaj usred ničega, preostalo nam je samo da pevamo, jer je internet nestao, hrana je kasnila usled nemogućnosti da se sigurno vozi i svi su bili prinuđeni da budu u sobama. Ipak, kada se ovakvom događaju dodaju italijanske pesme i vešti francuski plesači, kao i pančevačka ekipa koja je pokazala kako igrati kolo, shvatite da i nije tako loše živeti bez konstantnih obaveštenja, mejlova i dosadnih poruka nebrojenih videa koje ni ne pogledate do kraja.
Ova razmena je bila jedno potpuno novo iskustvo za mene, prvenstveno jer sam saznala da nakon nekoliko naplatnih rampi, malo ničega i Leskovca, postoji još dalje – i to dalje se zove Maneću i nalazi se u Rumuniji.
Nedelja obeležena palentom, paradajzom, papanašijem i dobrom energijom završava se u utorak, kad ću se uputiti ka aerodromu, opet.
Autorka slika, piše i leti po meridijanima. Spakovala je život u kofer i krenula u potragu za savršenim kadrovima. Kaže „Vidimo se u avionu!”
