Nedelja, 26. februar 2023. godine – Hrana, piće i muzika
Juče smo sve pripremili. Uvek skuvam hrane kao za vojsku, tako se bolje osećam.
Mili je rođendan, radujemo se druženju sa ljudima, to nam obnavlja ćelije. Živimo u različitim kantonima, pa su iz tog razloga druženja uglavnom vikendom.
Dolaze Ljilja, Goran i Ognjen, svi iz Banja Luke, Dijana i Olivije, bosansko-francuska zajednica, i sitna deca, svi su već dugo ovde. Ivana i Dimitri su Pančevci, pronašli su se baš kao i mi, malo kasnije, ali taman na vreme. Sa njima dolazi i Aleksa, student književnosti i sjajan mladić.
Rakiju od kajsije nam je poslao Ivica. Hvala mu gde čuo i ne čuo! To je ona koju ne možes da kupiš, imali smo i manastirsku dunju, popile su se obe, sreća pa je bila nedelja, inače bi zafalilo. Ovu rakiju koju ne možeš da kupiš su doneli mama i tata u koferu, ajvar nije preživeo. Iskreno, rakiji smo se više obradovali!
Mila kaže da se torta zove: ”Don`t judge the book by its cover”.
Ognjen voli metal muziku, svira gitaru, Pike i on su u transu, ali sad ne znam baš tačno od čega, da li od muzike ili ovih gore pomenutih rakija.
Torta je bila preukusna, naziv joj je i više nego pristajalo, sliku ne želite da vidite.
Na ovakvim druženjima, smeh je jezik kojim pričamo.
Razilazimo se polako u dogovorima za sledeće druženje.
Ponedeljak, 27. februar 2023. godine – Posao, ljudi, sistem
Ponela sam na posao punu kutiju kolača. Shvatila sam da sam zaboravila da spakujem bajadere, a toliko sam bila ponosna na njih. „Ruke ti se pozlatile”, jedan kolega mi je to rekao na albanskom. Nisam ga razumela, prevodili smo uz pomoć Google aplikacije, kaže mi da oni tako govore svojim majkama i ženama kada nešto lepo skuvaju. Smejem se i kažem da i mi to isto kažemo, baš kao što pravimo baklavu za Božić, baš istu onakvu kakvu oni prave za Bajram. Smejemo se. Drugi dobacuje: Svi smo mi isti i dobri ljudi.
Imamo pravi melting pot u ovoj prostoriji u kojoj nas ima ukupno devetoro. Italija, Švajcarska, Nemačka, Kosovo, Srbija, Turska, Albanija. Slovenija. Učimo jedni od drugih, čestitamo jedni drugima rođendane, uskrse, bajrame i božiće.
Simon je Švajcarac, pametan, zna sve, smiren i skroman. Kaže da za dva meseca ide u Indoneziju na odmor. Prošle godine je uzeo tri meseca neplaćeno i obilazio Južnu Ameriku. Želi da ostari na Kostariki, tamo je kupio plac. On i žena ne kupuju jedno drugom skupe poklone, imaju neke stare mobilne telefone, oblače se skromno, i putuju po svetu. Vidiš mu u očima da je širok i zadovoljan.
Semi je poreklom iz Afrike, rođen u Nemačkoj, došao je ovde da radi. Nije preterano sretan zbog stresa kojim smo okruženi, ali se bori.
Danijel je poreklom iz Srbije, na srpskom zna da kaže „to je cool, brate” i to je sve. Najveseliji je od svih nas.
Ticijana ima oko 55 godina, Italijanka, gleda svoja posla i radi.
Šef nam je Albanac iz Preševa, mlad, ambiciozan i ljudina!
Imamo i velikog boss-a, on je Nemac, svako jutro prođe kroz našu kancelariju, ponaosob nas pozdravi, često donese kroasane za doručak.
Imam novo mesto u kancelariji. Sto mi je pored prozora i gladam u Alpe, još uvek ima puno snega, slušamo Lanu del Rey.
Utorak, 28. februar 2023. godine – An apple a day keeps the doctor away
U 6:30 izlazimo iz stana. Sreća je da suprug i ja radimo u istoj kompaniji, putujemo zajedno i, što bi se reklo, o jednom trošku. Konačno je svanulo, mrak više ne traje 24 stata.
Utorkom stiže voće od lokalnih seljaka, pune gajbe jabuka, šargarepa i krušaka. Uvek sezonsko, sveže i domaće.Tako je i u školama, deca dobijaju sveže voće svakog dana, to ne plaćamo, to se kupuje našim novcem od poreza. Ne kupujemo ni školski pribor, ni knjige, ni sveske. Uredno plaćamo porez. Na kraju godine svaki stanovnik od svoje opštine dobije kratki izveštaj o tome na šta je potrošen novac tokom prošle godine.
Na pauzi, pijem kafu sa Zoricom, pričamo o deci. Kaže da ne odlazi često u Banja Luku, svi je čekaju i vire u kese čim stigne.
Prosle godine je iz dijaspore u Bosnu sligla 1,5 milijarda evra zvanično, preko bankovnih transakcija. U Srbiju se iz dijaspore posalje oko četiri milijarde evra godišnje. Naglašavam, zvaničnim putem.
Prvog dana u novoj kompaniji i novom poslu, na koji sam se, u stilu kamikaze, odvazila posle 15 godina rada u prosveti, naišla sam na Zoricu.
Prišla mi je i pitala: „Razrednice, da li ste to vi?” Plakale smo.
Dan obećava, sija sunce. Kad krenemo kući biće dan. Moram da požurim, stiže mi mušterija.
Second hand tržište ovde cveta, sve što vam je višak u kući veoma lako možete da prodate preko društvenih mreža, isto tako naravno i da kupite svašta za sitne pare. Prodajemo stare skije, javio mi se jedan čovek i rekao da će uveče da dođe.
Tačan je kao sat, otvaram varata, deda ima blizu 70 godina, engleski priča tečno i tačno. Objašnjava da je sad baš odlučio da počne da skija, ako mu se dopadne kupiće nove skije, a do tad će ipak da testira sve na ovim našim polovnim.
Pomislim, naši ljudi sami sebe sahranjuju već polovinom pedesetih, a ovi ovde planiraju koju će novu veštinu da nauče u sedamdesetoj.
Švajcarci su inače veoma fizički aktivni i generalno fit. Obožavaju bicikle, ali nemaju biciklističke staze. Voze svi, i deca i odrasli, mi trnemo od straha. Ne znam zašto nemaju staze, to svima smeta, ali to je tako.
Sreda, 1. mart 2023. godine – Prvi maj se slavi na poslu!
U 6:45 polazak, na putu do posla u autu slušamo vesti na radiju.
Austrijanci predlažu da se uvede radno vreme od 35 sati nedeljno i da se ljudima povećaju plate za 20 odsto. Možda se nekad nešto i promeni, stižu neke nove generacije pametnije od nas.
Komentarišemo da Švajcarci nikada neće izglasati ovakve zakone. U kantonu St. Gallen radnja nedelja traje 42 sata. Na izborima su izglasali da 1. maj bude radni dan i da imaju četiri nedelje godišnjeg odmora.
U kantonu Appenzell su žene dobile pravo glasa na izborima 1991. Ali zato zbog seksualnog uznemiravanja na poslu dobijete otkaz veoma lako i brzo. Bilo je slučajeva.
Stiže mi poruka da je roditeljski zakazan sledećeg meseca. Razredni je neki zanimljiv tip, roker i pustolov. Uči decu da su putovanja najvrednija životna iskustva. Klincima napravi prezentaciju svetskih zanimljivosti na kojoj prikazuje svoje fotke sa putovanja, koje je napravio prilikom obilazaka svih država na planeti Zemlji.
Celu priču opravdava to da ako uporedite prosvetarske plate u Švajcarskoj sa ostatkom sveta, učitelji i profesori u Švajcarskoj imaju najveće plate. Školstvo u Švajcarskoj je posebno zanimljiva priča, sad smo se vec i navikli. Interesantno je na primer to da skijanje u trajanju od sedam dana, sa ski pasom i opremom košta 120 evra. Škole su različite i za različitu decu, neki kažu da bi to moglo i bolje, a ja kad uporedim sa našim školama, shvatim da mi nismo za poređenje i nikakva mera, i pitam se da li postoji bolje školstvo od ovog.
Sunce konačno sija, mogu da sedim napolju i jedem. Ima jedan tip koji se svakog dana smeje, glasno i iritantno. Svakog dana! Pitam se u kome je problem, u meni zato što me užasno iritira, ili u njemu, čemu se smeje svakog dana? Ali čovek se ipak samo smeje. Ali svakog dana. Glasno i iritantno. Nisam pametna! Skratiću pauzu, ne mogu da ga slušam.
Pike svira gitaru, tako tera stres! Laku noć!
Četvrtak, 2. mart 2023. godine – Ručak od juče
Ivana mi je poslala poruku. Kaže da nas je Goca pozvala da se družimo sa nekim ženama. Ma može, samo nek je veselo, pojma nemamo ko su žene, kažu slave 8. mart. Goca, inače Novosađanka, živi u Frauenfeld-u, stigla je ovde zadnjim vozom iz Minhena pre Korone. Muž joj je Denis iz Mostara. Živeli su u Stokholmu, Beču i Minhenu, sada su ovde. Dolaze ljudi da žive ovde i to sad već masovno, ali posle početne euforije svi imamo isti problem, life – work – balance. Od te krilatice ostalo je samo WORK.
Na pauzi je kantina puna ljudi i hrane, opet neko slavi rođendan. Naš kolega poreklom iz Turske, doneo je pide. Ljudi moji, ne sećam se da sam skoro nesto ukusnije jela. Kompanija je velika, doneo je za sve. Car!
Na povratku kući, prelazimo granicu i ulazimo u Austriju, sipaćemo benzin i idemo u DM. Volim DM a kod nas ga nema.
Dolazimo kući kasno, za večeru je ostao ručak od juče, milina.
Petak, 3. mart 2023. godine – Nostalgija i ostale đakonije
Na stolu me čeka griz, i Bar kafa. Patricija se vratila iz Slovenije, sve je donela, da nas želja mine. Sreća i veselje!
Dobijam poruku da idemo da gledamo stand up Nikole Đurička, gostuje u Cirihu.
Zadnji put kad smo negde išle, osramotile smo se do bola. Multimedijalna izložba, Mone, Cirih. Ma sredile smo se mi, moda se tera!
Sve smo pogledale i odslušale, u transu od oduševljenja i utisaka, polako krećemo ka izlazu.
Ako ste pratili Monea, znate sigurno za čuvenu sliku Japanski most. Na izlazu se nalazi replika mosta, prizor bajkovit.
Kako smo ga ugledale tako smo se popele, ma bez dogovora i pogovora.
Krenulo je slikanje iz svih uglova. Počeo je nesretni most da škripi i pucka, u tom će Ljilja: „Moraće moj Goran da dođe da im ovo malo pritegne”, i naravno opet smeh.
Da bi Dijana u jednom momentu rekla, „halo žene, pa ispred mosta je mesto za slikanje, a ne na mostu, pogledajte ima nalepnica na podu”. Krenuo je napad smeha. I sad me boli stomak kad se setim, što zbog smeha, što zbog sramote.
Petkom se kući vraćam vozom.
Žena, mlada, sedi i štrika, ova preko puta nje veze, ćaskaju. Torbe su im pune šarene vune i konaca. Švajcarci najviše cene hand made proizvode, i na tome sistemski rade. Jednom je Mila došla iz škole sa ištrikanim papučama, koje su izgledale kao da ih je upravo kupila. Šok i neverica.
Letos sam se očesala sa kravom ispred tržnog centra, pomislim, ma ko sam ja da mi sad smetaju nečije krave koje tu mirno pasu travu. Uđem u tržni centar i zaboravim na krave, koje mi stvarno uopste ne smetaju.
Dimitri ima ozbiljna istraživanja na temu elokventosti. Tvrdi da je naš seljak elokventniji od švajcarskog seljaka. Kako god bilo, ovaj švajcarski možda ima manji fond reči, ali njegove krave pasu ispred tržnog centra, a nas seljak više uopšte nema krave. Đavo bi ga znao ko je pametniji.
Miris đubriva se oseti i u centru grada od polovine februara do novembra, niko ne komentariše, od toga živi stočarstvo i poljoprivreda, a mi jedemo domaće proizvode.
Što se tiče nostalgije, tu bolest sam odavno preležala. Meni je lično žao što osećaj slobode i bezbednosti nisam uspela da doživim u svojoj zemlji.
Od nostalgije me ipak više muči osecaj tuge zbog svih onih ljudi koji su ostali da se u teškoj borbi uklapaju u svojoj rođenoj drzavi. I jednako je jezivo kad čovek shvati koliko je ljudi iz bivših republika otišlo.
Realno, nije ni ovo savršena država, ni jedan sistem nije savršen, ali Srbija jednostavno nije za poređenje.
Jednom je Dejan Tigao Stanković dobro rekao, za svo zlo i dobro u jednoj državi kriv je državni tužilac. Kazne su neverovatno visoke, i nema opraštanja, to je jedini put do slobode i bezbednosti. Znam da se mnogi sa mnom neće složiti, savetujem da dođu i probaju.
Voz se polako približava stanici, polovina tirkiznog rukava je ištrikana, dok sam odlazila, ljubazno su me pozdravile i nasmejale se. Oseti čovek neki mir u ovakvim momentima.
Pike i Mila me čekaju da zajedno večeramo pored jezera.
Pike svira gitaru kao i svako veče, danas je metal i rock zamenio sviranjem španske muzike na akustičnoj gitari. And by the way, stigla je kazna za prekoračenje brzine. Boli me duša, odoše još jedne dobre cipele u vetar!! Pravna država!!
Subota, 4. mart 2023. godine – Free style
Kad ne radim ustanem rano, bez alarma… no comment! Pijem kafu u miru i gledam u Bodensko jezero, ali ovog jutra je bila gusta magla.
Pike je otisao u Minhen na probu benda, radujemo se sledećem koncertu. Slušajte Pikes Edge, nije što je moj, ali je najbolji.
Nas dve smo bile u Cirihu na ručku, obavile i neki sitni šoping. Uspele smo da pogledamo light show na zgradi opere. Slavi se nova postavka Vagnerove opere Siegfried. Impresivno! Cirih je uvek predivan i smiren. Taj grad je sav nekako u redu i sa smislom.
Sutra je nedelja, potreban nam je odmor. Sledećeg vikenda stižu sva deca.
Long live our big family and Rock and Roll!
Autorka je odavno otišla, a zapravo nikad nije. Magistrica engleskog jezika u biznis svetu
Za ličnu slobodu vam je potrebna samo hrabrost.
