Nešto dobro, nešto vredno i nešto pobedonosno

Ljiljana Stevković
Objavljeno 23.08.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 15 mins

Nedelja, 16. avgust 2020. godine

Nedelja, pa još i avgust. Dan koji ne volim jer asocira na nepovratni gubitak voljenih osoba, ali i mesec koji ima prizvuk tuge. Mesec u kojem su rođeni moji D. & D., u kojem smo D. i ja krenuli istim putem i u kojem smo pravili planove našeg zajedničkog života, ali i mesec u kojem sam izgubila mog batu, moju zvezdu vodilju, mog anđela čuvara. Ipak, danas je važan dan! Retki su dani kada mogu sebi da dozvolim taj luksuz da nešto planiram, jer, život je imao drugačije planove. Danas je jedan od tih dana! Smeh. Opet me zasmejava dok pokušavam da mu izložim plan za danas. Dragoceni su ti trenuci radosti, razdraganosti i smeha. Džakovi -–yep, prsluk – yep, maske – yep, rukavice – yep, kolica – kad krenemo. Spremni za akciju naše Inicijative i „Pokaznu vežbu za gradske službe”. Ali… taman kad pomisliš da će sve biti u najboljem redu, da ćemo zajedno sa našim Teslašima učestvovati u akciji čišćenja dečjih igrališta, planovi su osujećeni. Ovaj dan za mene ima druge planove. Žal što ću propustiti fenomenalno druženje i konačno upoznavanje ostalih ljudi iz ekipe. Neverovatno je kako smo se za tako kratko vreme okupili i organizovali. Od fotke „Ruše Teslu!” koja je slučajno zalutala u moj telefon, do ovog momenta. Dan se, uprkos svemu, završava lepo – akcija je bila i više nego uspešna. Verujem u nas, u našu Inicijativu i pobedu u ovoj borbi za zaštitu prirode i ostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu. Gotovo i zaboravih šta mi je poremetilo dan.

Ponedeljak, 17. avgust 2020. godine

Divan je osećaj buditi se uz melodiju raspevanih ptica. Do ove godine nisam toliko obraćala pažnju na te umirujuće zvuke i mirise iz prirode, nisam toliko cenila privilegiju življenja u takvom okruženju. Ako postoji nešto što je pozitivno u nametnutom kućnom pritvoru kojem smo bili izloženi u aprilu i maju, to je onda činjenica da smo bili više upućeni na prirodu. Po prvi put sam posmatrala kako se priroda budi u proleće. Kao i većinu stvari u životu, uzimala sam naš zeleni raj zdravo za gotovo, verujući da će uvek biti tu. Spas kada vapim za vazduhom i od vrućine koju srce ne podnosi. Spas od jakih vetrova i nanosa snega. Spas od buke i zagađenosti vazduha. Kiseonik! Život! Ni pomišljala nisam da će neko baciti pik na njega. No, kao što kaže Ivo Andrić: „Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati.” Širi se vest o jučerašnoj akciji naše Inicijative, uz mnoštvo pozitivnih reakcija. Stiže i podrška iz Niša. Zaboravljam gde sam i šta se dešava oko mene dok osmeh veselo poigrava na uglu usana. Titraji ponosa, jer „biti zaslužan za nešto malo, tu mogućnost svi imamo” (D. Radović). Mislim da tu mogućnost i te kako koristim.

Prelistavam jučerašnju štampu trudeći se da preskočim sumorne teme. Bezuspešno, pažnju mi privlači članak sa podacima iz izveštaja „Batuta” o broju slučajeva nasilja nad ženama koje su zdravstveni radnici prijavili tokom 2019. godine. Razmišljam o svim onim ženama koje nisu dobile neophodnu pomoć i o tome da je u poslednjih 10 godina više od 400 dece ostalo uskraćeno za majčinsku ljubav i bezbrižno detinjstvu. U vezi sa tim, ni podaci istraživanja Krovne oganizacije maldih Srbije za 2020. godinu nisu ni malo ohrabrujući budući da gotovo 30 odsto mladih opravdava nasilje i da taj procenat iz godine u godinu raste (Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji 2020). Skloni smo da se zgražavamo nad nasilnim ponašanjem mladih i da krivimo roditelje, ali ne i da realno sagledamo šta ovo društvo nudi mladima. Dominanta kultura nasilja i bahatosti preliva se u sve sfere društva, na svakodnevnom nivou. Kako u takvim okolnostima i očekivati da nasilje među mladima i njihova relativizacija nasilja opadaju?!

Utorak, 18. avgust 2020. godine

Kao magijom otirem tragove teške noći, jer danas nam je divan dan, ujkina i ujnina princeza slavi drugi rođendan. Naša mala pametnica, mrvica zbog koje je ujna odlučila da uči nemački. Lepo je krenulo, zbog korone se stopiralo i sad čeka da se kockice poklope pa da nastavim gde sam stala. Nisam fan online nastave, posebno u situacijama kad treba da učim nešto novo i nepoznato, prema čemu imam otpor. Čekaću neke bolje dane za nastavak Deutch lernen. Mada, mislim da sam se dobro snašla kao predavačica kada smo tokom aprila i maja držali online nastavu na faksu, iako je to zahtevalo mnogo više vremena za pripremu nego klasična nastava.

Začudo, prva polovina dana teče lagano. Posle dužeg vremena lakše se diše. Dok lišće i plodovi kestena pod našim prozorom polako poskakuju na krilima vetra, primećujem da je lišće počelo da žuti. Kad pre se pojavio ovaj prizvuk jeseni? Ushićeno sa mojim Teslašima delim vesti o podršci koja nam se nudi iz Niša. Planiramo narednu akciju. Oduševljava me taj entuzijazam i aktivistički potencijal naše ekipe. Nema posustajanja. Nema odustajanja.

Sreda, 19. avgust 2020. godine

Početak dana obećava. Hoću li uspeti, bez prepreka, da ispunim ono što sam sebi postavila kao dnevni cilj? Prošlo je vreme kada sam mogla da postavljam dugoročnije ciljeve. Danas to izgleda gotovo nemoguće. Važno je znati poštovati svoje granice, ceniti ono što možeš a da istovremeno ne žališ za onim što (više) ne možeš da radiš. Još samo nekoliko dana i D. puni 45. Uživam da pripremam iznenađenja za njega, posebno onda kada on to najmanje očekuje. I posle toliko godina sačuvali smo našu magiju, naš čarobni balon. Sastanak sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju iz Niša. Lepo je čuti pohvale za našu Inicijativu, posebno od onih koji godinama podržavaju različite građanske inicijative. Znači da smo na pravom putu. Rastem od ponosa što sam deo te priče, što dajem svoj skroman doprinos.

Četvrtak, 20. avgust 2020. godine

Po navici, prelistavam jutarnje vesti. Hladan tuš: Jutki, osuđenom seksualnom prestupniku, potvrđen odbornički mandat!!! Gde mi to živimo? Ima li kraja ovom ludilu? Da li postoje granice tolerancije na ovo vređanje inteligencije i dostojanstva? Ljudima se sudi zbog kršenja policijskog časa (a što je to bilo kršenje ljudskih prava, nikom ništa!), zbog gađanja banera sa likom predsednika, ali ne i policijskim službenicima zbog brutalnosti prema demonstrantima, zbog batinanja ljudi koji, dok sede/leže na zemlji, ne pružaju otpor. Zvaničnici ne osuđuju napad pripadnika policije na mladića sa autizmom, ali je zato vađenje cevi iz reke u Rakiti direktan napad na vlastodršce. Čak i kada je odluka suda da investitor treba da izvadi cevi iz reke pravnosnažna, a niko to ne želi da uradi. Vlastodršci su iznad suda. U skladu sa tim je i ova potvrda odborničkog mandata osuđenom seksualnom prestupniku. Pitam se, kako je narodu u Brusu to OK. Pitam se, po kom osnovu se nama građanima za raznorazne gluposti traži dokaz o neosuđivanosti, ili da se ne vodi krivični postupak protiv nas, a eto to nije kočnica za poziciju državnog funkcionera?! Volela bih kada bi mi neki pravnik to objasnio. Šale se ljudi da živimo cirkus Monty Python-a. Pitam se, da mi ne živimo krugove Danteovog pakla?!

Petak, 21. avgust 2020. godine

Dan započinjem uz buket prelepih divljih ruža. Njihov miris ispunjava stan. Sećam se, kada sam bila mlađa oduševljavali su me „cvećarski” buketi, šareni, napravljeni s ukusom, ali bez mirisa. Poslednjih godina, pa i deceniju unazad, volim da me okružuju što prirodnije i jednostavnije stvari, što se odnosi i na cveće. Bliži se početak školske godine, koji stavlja na muke roditelje i decu, ali i nastavnike. Čini se, što više čitam i slušam o tome od (odlazećeg) ministra prosvete, da sve više deluje konfuzno i neorganizovano. U takvim uslovima, istraživanje u školama neće biti izvodljivo u ovoj školskoj godini. Beležim sebi da će to biti jedno od mojih važnih pitanja za Steering Committee tokom ISRD4 workshop-a planiranog za 9. septembar.

Za fakultete se pominje „hibridni model”. Hm, interesantan naziv. Nastava online, a praktične vežbe u manjim grupama uživo. Nekako se čini da je Univerzitet mnogo bolje organizovan u ovim uslovima epidemije nego što je to slučaj sa osnovnoškolskim i srednješkolskim obrazovanjem. Ostaje da verujem da je sve spremno za nesmetano izvođenje online nastave na Univerzitetu.

Oglasili smo akciju naše Inicijate planiranu za ovaj vikend. Društvene mreže „pokrivene”. Lokalni mediji „pokriveni”. Prošli vikend smo radili, ovaj vikend Teslaši odmaraju. Za sutra je planiran piknik na NAŠOJ livadici (jednoj od onih koju JP „Urbanizam” ima nameru da betonira i da na njoj podigne zgradu/e), sa svim onim čarima koje nosi druženje na pikniku. Pored druženja, dragocenost ovog piknika je što smo osmislili humanitarnu prodajnu izložbu dečjih crteža na temu Moja zelena Tesla i Platani – Čuvari Tesle. Prikupljeni novac planiramo da uplatimo na žiro-račun za pomoć našem malenog sugrađaninu, Urošu Siminu. Ponosna sam na nas, na našu humanost, odlučnost i solidarnost.

Subota, 22. avgust 2020. godine

Danas je spor, težak sunčan dan. Jedan od onih dana kada kao da nema vazduha u vazduhu, kada pluća vape za kiseonikom. Danas je veliki protest u Smederevu, vapaj ljudi da im se omogući da dišu. Danima se društvenim mrežama šire zastrašujuće fotografije crne prašine pune metalnih opiljaka. Država žmuri na to. Ne mogu da shvatim da se ljudi žrtvuju zarad lične koristi. Čini mi se kao da smo postali kontejner za Kinu, i da to preskupo plaćamo. Čini mi se da ovaj brod sve više tone.

Moji Teslaši se danas druže na pikniku. Nisam sa njima. Tako blizu, a opet tako daleko. Žiks se potrudio da dočara atmosferu svima nama koji nismo na današnjem druženju. Dok pišem ove redove, druženje još uvek traje. Dan se završava na najbolji mogući način, lepim iznenađenjem mojih Teslaša koje mi je nateralo suze na oči. Sticaj okolnosti je doveo ove divne ljude u moj život, i srećna sam zbog toga.

Autorka je večita optimistkinja i njegova Palčica

Pesma nedelje, meseca, godine: „Da sam ja netko” – Indexi, Cover by Kristina Ivanović & 3M

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

One Comment to: Nešto dobro, nešto vredno i nešto pobedonosno

  1. Avatar

    Marko Batur

    24 avgusta, 2020

    Ljiljo sila si ❤️

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)