Izvod iz matične knjige nasumičnih misli

Lav Kozakijević
Objavljeno 10.03.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 12 mins

Nedelja, 3. mart 2019. godine – Ne pušite u zatvorenom prostoru

Tmurna noć, tmuran dan. Porodično na kafi u „Dvorištu”, napolju iako kiša rominja. Razmišljajući o tome da im se kvalitet kafe popravio u odnosu na prošlu godinu, setim se objave na društvenim mrežama. Nišlija sa meračem zagađenosti vazduha u večernjim satima obilazio kafiće u rodnom gradu i zabeležio nivoe zagađenosti za koje je južna zona Pančeva polje lavande.

Svestan toga da uživaoci cigareta stvaraju ogromne eksternalije u zatvorenom prostoru, shvatam da činim još gore. Količina dima koju proizvedem jednom lulom nesrazmerno je veća od produkta strastvenog pušača u istom vremenskom periodu.

U poslednja 22 meseca pušenje nije opcija u kući zbog bića koje mi se danas po prvi put obratilo sa „ta-ta”. Nanošenje štete drugima svojim činjenjem inače uzimam vrlo ozbiljno, pa me začuđuje koliko mi je trebalo da razumem da eksternalije koje ne želim da nanosim svom detetu ne bi trebalo da nanosim ni drugima.

Ponedeljak, 4. mart 2019. godine – O knjigama

Poručujem tri knjige sa BookDepository. Postoji vrlo zanimljiva, pozitivna anomalija kod Pančeva u poređenju sa drugim gradovima u Srbiji o kojoj ujedno želim i ne želim da pišem javno jer strahujem da će ukazivanje na istu dovesti do njenog zatiranja. A znači mi, kao i drugim Pančevcima, iako je možda nisu svesni.

U odnosu na raniji period, poslednjih godina čitam sve više. Mislim da je jedan od razloga to što sam se oslobodio pritiska koji izaziva najbliže okruženje, a do granice pucanja nabija obrazovni sistem. Pritiska u vidu definisanja čitanja kao udubljivanja u svaku rečenicu od prve do poslednje strane, gde je sama pomisao na preskakanje stranica ili poglavlja strašni greh.

Kod fikcije i filozofije, sveobuhvatan pristup je nužan kako bi se priča razumela. Problem je fetišizacija knjige i autora, umesto da fikciju u slučaju dosadnog narativa baciš što dalje. Da dozvoliš sebi nezamislivo i prihvatiš da Hegela ne možeš da svariš. O užasa! Čistićeš ulice do kraja života! Svoj drugoj literaturi koja tvrdi da sadrži znanje, pristupam vrlo selektivno sa predumišljajem ideja za kojima tragam u određenoj knjizi. Samo razumevanje da postoje milioni naslova i da će ih toliko još biti stvoreno u decenijama koje predstoje, uz minimalno poštovanje sopstvenog vremena, nalaže mi ovakav pristup.

Utorak, 5. mart 2019. godine – Vaspitne mere

Sa jedne strane, želja da se ukaže poštovanje, ispuni neizrečeno očekivanje i obraduje dete. Sa druge, iskustvo besmisla gomilanja jeftinih ili skupih igračaka, pored kojih se dete najviše usreći varjačama, kutijama i drugim pokućstvima. To mi ide kroz glavu dok vozim dvogodišnjaka da se po prvi put (kao i ja) susretne sa bebom prijatelja.

U tom stanju rastrzanosti, uviđam da je to dobra prilika da dvogodišnjak bude u situaciji u kojoj bi predmet koji kupuje trebalo da pokloni drugome. Objasnim mu situaciju, nadajući se da shvata posledice toga što mu govorim i omogućim mu da bira između dve male plišane životinje.

Upoznavanje prođe bolje od očekivanog, dvogodišnjak izvlači užitak iz čina davanja poklona, čak u jednom trenutku nudi sopstveni traktorčić.

Sreda, 6. mart 2019. godine – Artiljerac

Restoran, podne, sredina nedelje.

Dva čoveka u pohabanoj odeći ulaze, svaki nosi desetak knjiga u naručju. Zauzeta su tri od desetak stolova, svaki je u očima dvojca prostor za prodaju i makar jedan moraju da osvoje. Za prvim nailaze na nedvosmisleno ne, instinkt im govori da je tu isuviše tvrdo. Treći sto im ne uliva nadu — ali drugi je taj gde osećaju plodno tle za otvaranje fronta. Bez dvoumljenja glavni prodavac kreće sa paljbom iz celokupnog arsenala u kojem nisu knjige, jer on ne prodaje njih. Prodaje emocije.

Prvo: glasno uzdizanje statusa u odnosu na osobu koja im je prva rekla ne, naglašavanjem navodno lepog vaspitanja i dobrodušnosti. Drugo: postavljanje suludo visoke cene za koju se navodno najskuplje od njih prodaju u knjižarama, što prati trostruko niža cena za koju je on, prijateljski, spreman da ih proda. Treće: veličanje intelekta osobe kojoj prodaju, a ne poznaju je — klasici su to, uvek dobri na polici bilo da se čitaju ili ne. Četvrto: apel na pomoć osobi suočenoj sa siromaštvom i invaliditetom u porodici. Peto: laskanje na fizičkom izgledu kroz komentar da bi devojke po Bosni, odakle je on došao, mene jurile – bez obraćanja pažnje na burmu.

Od sve artiljerije po kojoj je raspalio u manje od dva minuta najviše mi smeta vređanje inteligencije tim navodno nenormalno visokim cenama knjiga na tržištu, što mi ostavlja dovoljno gorak ukus u ustima da poželim da ga se u potpunosti otresem. Ipak, tih par stotina dinara koje sam spreman da ostavim u restoranu me kopka, te isti iznos dajem za nasumice odabranu knjigu. Još jednom pokušava da mi „uštedi novac” velikim popustom na klasik, nakon čega se rastajemo.

Četvrtak, 7. mart 2019. godine – Oni

Derek Blek bio je zvezda u usponu, mlada nada belih nacionalista SAD. Ozbiljan pedigre: sin osnivača najpoznatijeg internet svratišta nacista, ali i kumče najpoznatijeg savremenog vođe KKK. Danas glasni protivnik ideja kojima je vaspitan, antirasista i široko uzevši – liberal. Kada njegov identitet biva otkriven tokom studija, biva prokažen, šikaniran, uz fizičke pretnje. To ga nije promenilo. Jeste tretman razgovora, upoznavanja i opovrgavanja ideja u koje je verovao od strane prijatelja među kojima su bili Latinoamerikanci i Jevreji. Odlično napisana priča u Rising Out of Hatred, izvrsna naracija u audio izdanju.

Poznajem previše ljudi koji svesno ili ne, identitet drugih posmatraju uz predrasude. Najveći broj njih nikome ne čini zlo. Ostali to čine kroz institucije, objašnjavajući sebi da zapravo rade za ‘opšte dobro’. O prijateljima Dereka Bleka razmišljam previše često poslednjih meseci, u kontekstu politički angažovanih ljudi koje poznajem. Ljudi za koje smatram da su na najgoroj strani. Osećam naklonost ka mnogima, ali me boli zlo koje vidim da čine bez trenutka osvrta na ljudskost onih koje povređuju.

U tom duhu, danas stiže vest da mladi čovek čiji dolazak u Beograd sam organizovao i ko-finansirao, kako bi govorio o politički neobojenoj temi, veruje u iste ideje kao nekada Derek Blek. Ni naslutiti iz naše komunikacije, kao ni iz njegovih prethodnih poslovnih saradnji, te žestoko razočarenje. Ovaj momak već je ograničio pristup svojim društvenim mrežama, ali ne pre nego što je ostavljeno par uvredljivih komentara na njegovim slikama. Pratim razvoj događaja, prepoznajem taj metod korišćen protiv Dereka Bleka i razmišljam da li će mu neko prići i sa druge, ljudske strane, koja je jednog Dereka promenila na bolje – kao i ima li u ovom slučaju smisla pokušati tako nešto.

Petak, 8. mart 2019. godine – Divljina

SAD imaju Route 66, a Srbija Put 22.

Ibarsku magistralu izbegavam kada god je to moguće, s obzirom na sklonost značajnog broja vozača ka divljaštvu. Autobusi i tablice NP prednjače, prema mom iskustvu. Međutim, autoput ima svoje elemente opasnosti. Primetna je potreba kamiondžija da pretiču druge kamiondžije koji voze suštinski identičnom brzinom kao i oni, gde je prvima potrebno dugo vremena da završe radnju usporavajući i ugrožavajući ostale učesnike.

Jedna od stvari koje se setim kada sednem i dohvatim volan, koju su nam uspešno utuvili u glavu tokom časova vožnje je neophodnost naše koncentracije i značaj očekivanja i spremnosti na sve postupke drugih na asfaltu.

Subota, 9. mart 2019. godine – Idiot (ἰδιώτης)

Boravak van Srbije donosi neočekivano lako posmatranje dnevno-političkog u zemlji. U drugoj zemlji sam gotovo pola godine uživao u najboljem što ona može da ponudi, bez potrebe da se izlažem akutnoj disfunkcionalnosti. Iako svega par sati udaljena, dešavanja u Srbiji deluju zabavno, čak i bezazleno. Po povratku, suočavanje sa okruženjem je nužno, kako radosnim tako i užasavajućim.

Tokom prethodnih mesec dana jedino izlaganje vestima bilo je kroz nemogućnost izbegavanja naslova objava na društvenim mrežama. Iako olakšava bavljenje ličnim poslovima, poriv za izlaganje političkom i dalje je snažan. Naznake optimizma verovatno bi pomogle tom porivu da nadjača.

Autor ne piše onoliko često koliko bi voleo, ali se trudi

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)