Dajte nam pojas za spasavanje

Nenad Maletin
Objavljeno 10.06.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 12 mins

Nedelja, 3. jun 2018. godine

Jutro je. Otvaram prozor da vidim „boljitak” i obećeno „zlatno doba”. Uzalud, samo ga On vidi. Nisam mrzitelj, nisam državni neprijatelj, nisam izdajnik, pet puta sam se zakleo da ću čuvati voleti i braniti svoju zemlju, kao pionir, omladinac, izviđač, vojnik i omladinski radnik. Ne vredi, ne vidim, uzalud se trudim.

Jutarnji rituali, kafica i Đole mi čita vesti. Ovih dana intenzivno pratimo jutjub kanal Dinja. Unapređujem rečnik za psovke u cilju tehnike odbrane i svakodnevnog stresa od ljudske gluposti: diskriminacije, stereotipa i predrasuda, desničara, sekstista, bahatih političara, ekstremnih bajkera, homofoba, sendvičara… (svi navedeni termini podjednako se odnose i na muški i na ženski rod). Objavljujem na fejsu status: Mirdita (Dobar dan), ljudi!

Nedelja je u Pančevu, kao i obično nigde nikoga na ulici. U Barutani je manifestacija Dani avanture, ali ni to ne uspeva da izmami ljude u prirodu.

Na gradskoj manifestaciji u Domu omladine na Ex teatar festu je predstava „Sumnjivo lice”. Idealna i simbolična prilika da se nakon više od dve i po godine, od kako sam smenjen sa mesta direktora ove ustanove, pojavim na programu Doma. Nisam pozvan ni na jedan program, niti na jubilej ustanove od kako sam smenjen (čitaj: dao ostavku iz ličnih razloga). Ipak ne idem. Nisu u pitanju sujeta i ego, nema slobode, kultura i umetnost su cenzurisani, čekamo bolje dane za kulturne događaje u Pančevu.

Ponedeljak, 4. jun 2018. godine

Alarm me budi u 6:30 i krećem za Novi Sad, pomalo nadrndan zbog ranog ustajanja, ali zadovoljan jer me kao člana komisije očekuju intervjui za procenu nivoa znanja, veština i stavova mladih ljudi prijavljenih za procese obuke i validacije kompetencija za omladinske lidere/ke i omladinske radnike/ce u NAPOR-u (Nacionalna asocijacija praktičara i praktičarki omladinskog rada).

Kakav sad omladinski rad i radnici? Objasniću:

Omladinski rad je zanimanje i profesija u svim zemljama koje brinu ko i na koji način radi sa mladima, u udruženjima, sportskim klubovima, KUD-ovima, ustanovama i institucijama. U Srbiji je zahvaljujući udruživanju organizacija mladih i za mlade ovo pitanje stavljeno na dnevni red, još pre jednu deceniju, ali zvaničnih standarda kvaliteta i rešenja još uvek nema, osim u pojedinim udruženjima mladih i za mlade u Srbiji. Po definiciji: omladinski rad predstavlja stručni, pedagoški rad sa mladima koji se odvija izvan sistema formalnog obrazovanja, tj. u okviru slobodnog vremena mladih, i u koji se mladi uključuju na dobrovoljnoj osnovi. Predstavlja planiran (i kontinuiran) proces obrazovnog karaktera, kreiran sa svrhom pružanja podrške mladima u procesu osamostaljivanja. Omladinski radnik/ca je stručno lice, angažovano u udruženjima civilnog društva/institucijama/lokalnoj samoupravi, koje sprovodi aktivnosti omladinskog rada.

Danas smo razgovarali sa sedam kandidata. Ohrabruje me entuzijazam, volonterizam i aktivizam mladih. To je potvrda njihove posvećenosti, njihovih kritičkih stavova, ali i trud uglavnom organizacija mladih i za mlade Srbije, asocijacija NAPOR i KOMS (Krovna organizacija mladih Srbije) da izgrađuju mlade i odgovorne građane prema sebi, drugima i društvu, uz sufinansiranje, bez institucionalne podrške države (u daljem tekstu: Fontana).

Procenjujemo njihov nivo znanja u oblastima: omladinski rad, liderstvo, prihvatanje različitosti, upravljanje projektima, informisanje mladih i praksa u radu sa mladima.

U Pančester se dovlačim 21:30 h, u četiri zida me čekaju večera i Đole, najzad, mljac.

Utorak, 5. jun 2018. godine

I danas sam ceo dan u Novom Sadu na istom zadatku, kao i juče, na intervjuima sa mladima.

Napuštam Novi Sad, koji se licka i sprema za Evropsku prestonicu mladih 2019. i Evropsku prestonicu kulture 2021. godine i vraćam se u Pančevo, koje se sprema… „za ništa”.

Šta sam danas propustio? O da, Svetski dan je zaštite životne sredine. Pančevljani ga dočekuju ne baš svečarski u dimu južne industrijske zone, do guše u deponijama, sa štrokavim ulicama i skoro bez funkcionalnih trotoara, sa skladištem opasnog đubriva u Staklari… u tišini i uglavnom u krugu porodice. Zaboravljamo da smo planetu pozajmili od naše dece, a ne samo nasledili od naših predaka, i odnosimo se bahato prema njoj kao i prema svakom nasleđu.

Drugi dan vozim za NS i nazad, u BeGe-u pokupim i ostavim Maju, ona mi krati put i odlična je suvozačica, pa dva dana intervjua sa dva puta deset sati rada i eto me kod kuće tek u 22.30 h. Naravno sa glavoboljom.

Sreda, 6. jun 2018. godine

Nemam zakazanih obaveza, ne moram za Novi Sad, danas mogu duže da spavam i da iskuliram malo.

Sve u isti dan – javlja se dijaspora: Una sa Malte, Vesna iz Australije i Mara iz Hrvatske. Dobro su i zadovoljne, što i nama želimo. Neka ih greje sunce i ljuljuška more, šaljemo pozdrave i čekamo prilike. Koliko je samo ljudi zapalilo: trbuhom za kruhom, glavom za znanjem, srcem za slobodom… Kažu 70 odsto mladih želi da kidne odavde. Ovo poput mantre ponavljaju političari i zabrinuti mediji kada govore o mladima, ali ne daju rešenja.

Sa telefonom se slabo družim, ipak okrećem Nenu. Kljajići su mi veseli i zdravi, a deca rastu. Anđela je već maturantkinja, spremamo se i za njen plesni nastup, a Stefan ređa medalje u streličarstvu.

Onda uveče, kafica sa Rakovićima i Brajkovićima u Narodnoj bašti. Valja se malo izluftirati.

„Baš kažem Rikiju”: Nisam dugo vremena u Pančevu sreo osobu koja je pokupila govno za svojim kućnim ljubimcem.

Četvrtak, 7. jun 2018. godine

Krajnje je vreme za vežbanje. Dosta se sedelo ovih dana. Kod Bilje i Jele u salonče na poverplejt makinu. Ej, dvajs minuta vežbanja, deset masaže na spravi i efekti kao da vežbaš sat vremena. Ne prodajem uslugu, nego kažem. Meni svi kažu da super izledam, skoro kao Ruški Jakić!

Ozbiljne vrućine su krenule. Posle jutarnjeg vežbanja bi bilo još neko plivanje, za sutrašnju dobru upalu mišića. Preostaje bazen, ali otvoreni ne radi. Voda je čista, nema gužve, samo kod skakaonica i na početku traka od broja 7 do 10 smrducka toalet.

Dogovoreni Skajp sastanak je u 17 h sa NAPOR ekipom, nakon održanih intervjua sa budućim omladinskim liderima i liderkama. Počinjemo na vreme, Maja, Buba, Violeta i ja završavamo brzo i efikasno. Volim kada radim sa profesionalcima. Prezadovoljni smo jer smo se složili oko procene kandidata i što imamo tako zrele i odgovorne mlade. Svi mladi ljudi koji su intervjuisani su dobili zeleno svetlo od komisije za dalje školovanje za omladinske lidere/ke i omladinske radnike/ce. Koliko su oni svesni, stereotipa i prerasude koje imaju/imamo, i važnosti empatije za zajednicu i druge, efekti omladinskog rada se vide. Vrednujemo i naš rad, ponosni smo na buduće omladinske radnike, koji su prolazili programe omladinskog rada, a koje i sami razvijamo već decenijama.

Čitam dokumenta KOMS, radimo da u unapredimo sebe, u okviru mreže organizacija mladih preispitujemo i unapređujemo organizaciju i procedure.

Bežim, napolje, da ne kažem na vazduh, u Narodnu baštu.

Pera je mnogo opasan bajker i samo prozuji. Videli se bar na kratko i fala mu za to, a obećao je da se vidimo ovih dana, kao i ona Micika.

Petak, 8. jun 2018. godine

Temperatura je 34 stepena. Najtopliji dan ovog proleća. Đole i ja palimo za Beograd na Adu Ciganaliju. Pored dve reke u Pančevu nemamo kupalište. Ima opcija: Kačarevo jezero, eventualno Bela Stena, jok, onda Ada. Plaža, razgaćavanje i sunce, leto je već počelo. Još jedna oaza za istinski odmor, sunčanje, uživanje i plivanje.

Počeli su protesti u Srbiji zbog poskupljenja goriva. U svim većim gradovima blokirane su pojedine raskrsnice i na oko sat vremena je zaustavljen saobraćaj. Pržim se na takve akcije, radi me to kao rolerkoster ili ringišpil, dobijem neku energiju, a telo mi se trese od uzbuđenja. Treba ljudi da iskažu svoje neslaganje sa rešenjima i procesima koji ih se i te kako tiču. Opet se udarilo po siromašnima, neće proći, nadam se.

Protesti se nastavljaju, Srbija se budi, ali RTS ne. I dalje smo u medisjkom mraku.

Imam upalu trbšnjaka, ali što bi rekla, jedna motivaciona govornica na mojim treninzima: „Je l’ boli? Extra. I treba da boli.” Slažem se, ali samo u slučaju skidanja zimskih slojeva masnih naslaga i nebrige o svom telu.

Subota, 9. jun 2018. godine

Na ručku kod mama Eve. Ta žena je neumorna, vredna i vredna divljenja. Želim da budem kao ona. Biramo naočare za nju i idemo posle na kafu.

Dogovor je pao. Još 19 dana spavamo i idemo na more, kod tete i teče, u Istru i njih smo se uželeli.

Autor je diplomirani menadžer, omladinski radnik i trener trenerske baze KOMS, nikada član nijedne političke partije, pa prema tome nezaposlen

Ostavi komentar

  • (not be published)