Zato što su antifašizam i antitotalitarizam temeljne vrednosti civilizovanih evropskih društava. Zato što njeni građani neprestano jačaju svoje temelje uzajamnošću i solidarnošću. Zato što je dovoljno stabilna da se njeni nedostaci mogu kritikovati sleva i dovoljno fleksibilna da može da podnese populizam zdesna. Zato što je mir. Zato što nema granica. Zato što su uspostavljeni različiti oblici saradnje i što od nje imaju koristi obični ljudi. Zato što je evropski milje naša prirodna sredina. Zato što smo Evropljani. Zato što smo isuviše blizu. Zato što je to neizbežno.
Zato što mnogi sanjaju da tamo odu, jer su izgubili veru da ovde može da bude kao tamo. Zato što su mnogi tamo otišli telom i poslom, a ovde ostali srcem i dušom. Zato što mi to možemo, ako konačno shvatimo da moramo da se menjamo.
Zato što nam je potreban oslonac od koga ćemo odskočiti i osnova u odnosu na koju ćemo se razlikovati. Zato što su razlike dobrodošle, one spajaju ljude, šire vidike; zato što u njima treba da uživamo i o sebi i drugima učimo, a ne da se zbog njih svađamo i ubijamo. Zato što društvo većinski toleriše sve vrste manjina. Zato što demokratija ne poznaje nacionalne manjine, manjine imaju prava da budu manjine, a čovek može da bude vegetarijanac i rastafarijanac, budista i jogista, gej i hipster, Pakistanac i Paragvajac, ateista i anarhista, kreacionista i komunista – i kombinacija svih nabrojanih i nenabrojanih osobina i sklonosti – a da to nikom nije čudno i nikom ne smeta. Zato što svako može da ispoljava svaki svoj identitet, ako ne ugrožava nečiji identitet, nije nasilan i ne šteti drugome. Zato što su žene ravnopravne. Invalidi zbrinuti. Zato što se svi trude da ugrožene grupe budu što manje ugrožene. Zato što je ekologija odavno državna politika. Zato što postoje klinike za životinje.
Zato što državom upravljaju zakoni, a ne ljudi. Zato što zakoni važe za sve i efikasno se sprovode. Zato što se političari ne bave politikom da bi zaradili novac, nego da bi kompletirali karijeru. Zato što pravna država, građansko društvo i javnost drže protivtežu manipulacijama, mahinacijama i malverzacijama. Zato što korupcija skoro i da ne postoji. Zato što uhvaćeni u korupciji kojima se dokaže krivica idu u zatvor.
Zato što je društvo organizovano i uređeno: zna se kad šta možeš, gde, pod kojim uslovima, i koliko to košta. Zato što to možeš da platiš. Zato što institucije stvarno postoje, stvarno su funkcionalne i stvarno rade u interesu građana.
Zato što Evropljani nisu hladni i otuđeni, samo ne zabadaju nos tamo gde mu nije mesto, u stvari koje se ne tiču njihovih života. Zato što ne troše vreme, energiju i druge resurse na neverovatne besmislice od kojih se naši životi sastoje. Zato što se tamo ne laže bez ikakve odgovornosti za javno izgovorenu laž. Zato što postoji odgovornost. Zato što postoje različiti mediji, ali se nijednom ne priviđaju državni udari. Zato što ljudi ne žive u neproglašenom ratnom stanju decenijama. Zato što vlast ne zastrašuje građane. Zato što se građani ne plaše vlasti. Zato što Srbija mora da prestane da nas maltretira. Zato što Srbija mora da prestane da nas ubija. Zato što je ohlokratija nemoguća. Zato što je diktatura nemoguća.
Zato što je „njihova” vlastela jela zlatnim viljuškama i noževima daleko pre „naše”, ali od toga niko ne pravi komeNdiju. Zato što bi se, kada bi neki „intelektualac” ili akademik rekao da su Francuzi nebeski narod, cela Francuska tresla od smeha.
Zato što su vozovi čisti i tačni. Biciklom možeš da putuješ kuda god želiš biciklističkom stazom. Putevi su bezbedni. Niko ne baca kese pune smeća kroz prozor. Satovi na ulicama i trgovima su tačni. Zato što rade javni toaleti. I fontane.
Zato što zakon ne brani da pečeš domaću rakiju za sopstvene potrebe. Zato što zakon brani da prodaješ domaću rakiju na crno i da lošom rakijom truješ narod.
Zato što se u decentralizovanoj državi uvažavaju specifičnosti svih regiona. Zato što u Evropi regija ima mesta za Vojvodinu kao regiju, sa političkim subjektivitetom, na zadovoljstvo njenih, a u korist svih građana Srbije. Zato što ima ljudi koji sanjaju da je Pančevo doterano i utegnuto kao što su to Padova, Parma, Palermo, Pamplona. Zato što ima Pančevaca koji se nadaju da će, jednom u budućnosti, jedan mladi Parižanin reći drugom „treba otići u Pančevo, tamo je život”. Zato što nema svako selo operu, ali građani svake evropske Omoljice i svakog evropskog Glogonja imaju životne uslove i standard kao i stanovnici Osla i Glazgova.
Zato što niko od nas nema dva života. Zato što možda nećemo stići do cilja za njegovog trajanja, ali tim pre treba da započnemo put kojim će neko posle nas to uspeti. Zato što zaslužujemo da živimo kao sav normalan svet.
