Nasilje naše nasušno

Dragana Petrov
Objavljeno 20.07.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 7 mins

Ubijanje slabijeg, nemoćnijeg je po pravilu omiljeni ritual u svim patološki zlom zahvaćenim zajednicama, koje generalno nemaju neophodne demokratsko-institucionalne ustanovljene matrice da ovakav vid zlodela prepoznaju, formulišu i sankcionišu.

Sakaćenje, kinjenje, silovanje, ubijanje, propratni ritualni načini poništenja života, prisutni su nažalost od samog postojanja čoveka i ljudske zajednice. Prirodi ubijanje nije strano, ali ritualno, uživalačko i patološko ubijanje, poništenje bića i života, nije nigde prisutnije do u ljudskom rodu.

Sveprisutno je dakle, pa ipak u onome što je civilizacija, bar ova naša, uspela da uredi u cilju opstanka i eventualno razvitka, jeste da pokušava na različite načine da ovo zlo zauzda.

Zašto i kada nasilje postaje matrica održanja i sprovođenja moći, koja je svojstvena kao svrha sama po sebi sociopatskim ličnostima, koje nažalost uz sve uzuse demokratskog razvitka poredaka, osvajaju sam vrh organizacionih struktura društva?

Tragična je i nepregedna lista evidentnog nasilja i agresije koja je Srbiju preplavila i koja je neminovna posledica ratnih sukoba čiji je akter bila, razorne tranzicije koja je uzdrmala i onako krhke temelje socološko-kulturološke matrice na kojoj je društvo funkcionisalo i novoustanovljenih brutalnih a nekompetentnih centara političke moći, nesposobnih da ostvare interese i omoguće organizaciono funkcionisanje društva.

Jedan od najgorih i u narastanju problema, evidentne prožetosti svake pore društva nasiljem, femicid, opet ovih dana apokaliptično se ponavljajuću, izvire iz svakodnevice života zajednice.

Poslednjih pet godina je Srbija u vrhu liste po femicidu u odnosu na broj stanovnika, a poslednja dva stravična zločina nad ženama i decom, činjenicom da su izvršena u okviru institucija koje su po slovu usvojenih zakona i ulozi koju bi trebalo da sprovode, tu da ovo preduprede i spreče, još jednom je potvrdila nedostatak volje, ali i mogućnosti da se ovaj problem sistemskom, temeljnom akcijom zajednice i društava reši.

IZVEŠTAJ O FEMICIDU U SRBIJI ZA 2016. GODINU

Analiza postupanja policije, tužilaštva i centara za socijalni rad – Mreža Žene protiv nasilja

U Srbiji je tokom 2016. godine bilo 33 slučaja femicida, odnosno 33 žene ubijene su od strane muških članova porodice i partnera.

U 2016. godini svedočile smo slučaju ubistva žene vatrenim oružjem u Žitištu kome je nasilnik ubio još četvoro, a ranio još 20 ljudi.

Ovo je već treći slučaj masovnog ubistva motivisanog mržnjom prema ženama u proteklih pet godina u Srbiji. U svim prethodnim izveštajima, ukazivale smo na neefikasno i neadekvatno postupanje institucija, a prošle godine propuste u radu nadležnih institucija utvrdio je i Zaštitnik građana.

Propusti institucija utvrđeni su u 12 od ukupno 14 slučajeva ubistava žena u kojima je on sproveo kontrolu postupanja. Iako je utvrđeno da institucije međusobno nisu razmenile informacije o uočenom odnosno prijavljenom nasilju prema ženi ili da su ga tretirale kao porodični problem, da nisu procenjivale bezbednosne rizike, niko u nadležnim institucijama, niti i u resornim ministarstvima, ne preuzima odgovornost za (ne)činjenje koje je dovelo do toga da ubistva nekih žena ne budu sprečena. Zabrinjava i to da su u pojedinim slučajevima femicida institucije bile sklone da (javno) negiraju da su imale saznanja o nasilju koje je žena trpela pre nego što je ubijena, iako je Zaštitnik građana kontrolišući njihov rad, utvrdio propuste u istom ili da se od članova i članica porodice i prijatelja ubijenih žena moglo čuti da je nasilje kome je žena bila izložena prijavljivano i pre nego što je ubijena.

*U ovom izveštaju nisu analizirani drugi oblici femicida kao što je feticid ženskih beba, ubistva žena koje su ubijene od strane poznanika, ubistva žena zbog miraza itd. Ima više razloga zbog kojih ne prikupljamo i ne analiziramo ove podatke. Prvo, fokusirane smo na oblik femicida koji je u najvećoj korelaciji sa nasiljem u porodici i muškim nasiljem prema ženama, a to je femicid u porodično/partnerskom kontekstu. Drugo, neke forme femicida kao što su ubistva zbog miraza ili ubistva iz časti nisu zastupljene u Srbiji. Treće, ne postoji jedinstvena i sveobuhvatna evidencija o ovom fenomenu koju bi vodile nadležne državne institucije, te za veliki broj slučajeva ne bi bilo moguće prikupiti podatke , a samim tim ni imati realnu „sliku” o karakteristikama ovog fenomena.

Podaci o žrtvama porodičnog nasilja za 2017. godinu su i dalje tragični, i čini se reakcija društvenih institucija i dalje neadekvatna, ipak implementacija novih zakona koji regulišu ovu oblast (od 1. juna 2017. stupio je na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji uvodi hitne mere zaštite od nasilja u porodici, procenu rizika od ponavljanja nasilja, obaveznu koordinaciju i saradnju nadležnih službi i evidenciju slučajeva nasilja, u skladu sa standardima koji propisuje Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici) i sve šira mreža građanskih i NVO organizacija koje se bave ovim problemom, daju nadu da se i ovaj vid agresije i nasilja mogu obuzdati do odbrane prava da živite u milom ili silom (razuma i znanja, stalne borbe i međusobne solidarnosti) civilizovanom i pravdi privedenom društvu.

Ostavi komentar

  • (not be published)