Koliko god se mi trudili da krivicu za sve što nam u Srbiji ide kako nam ide prebacimo na strane sile, organizacije, saveze i faktore, istorija i svakodnevica nas neumoljivo razuveravaju. Nismo mi Srbi ni toliko dobri, ni naivni, ni nebeski, koliko mislimo da jesmo i koliko bismo voleli da budemo. Pre će biti da smo isti kao i svi drugi ljudi na svetu. Razlika u našim postupcima samo je vremenska. Kaskamo za Zapadnom Evropom, dokle ćemo i da li ćemo je stići, videćemo! Neke stvari koje su oni radili pre sto, dvesta, pa i trista godina, mi sada polako otkrivamo.
Mnogo je zla prošlo Zapadnom Evropom dok se nisu stvorile ovakve države kakve sada postoje. Nije ni sada idealno, ali, kudikamo je bolje nego kod nas. U svakom smislu. Jedan od razloga zašto je tamo bolje i sigurnije za život je i to što je tamo odavno razvijena građanska svest, tj. građanska kultura. Građanski aktivizam je, takođe, mnogo obuhvatniji, organizovaniji i jači nego kod nas. U Zapadnoj Evropi postoje gradovi stari preko hiljadu godina. U Engleskoj sam bio u pabu koji radi u kontinuitetu od XIII veka.
U Srbiji je do pre Drugog svetskog rata 80 odsto stanovništva živelo na selu, a i gradovi što su postojali više su ličili na turske kasabe, nego na urbane sredine skladnih arhitektonskih rešenja. Stvaranje građanske svesti je dug i složen proces. Ne čudi onda što svakodnevno, kod nas, viđamo raznorazne samožive ispade novih građana, bilo kog stepena obrazovanja. Oni jednostavno još uvek ne shvataju duh zajedničkog života. Deljenje i poštovanje zajedničkog prostora i vremena. Još uvek se ne shvata da su javne površine i objekti naše zajedničko, shvata se kao apsolutno TUĐE ili kao apsolutno MOJE. Ako se shvati kao tuđe, onda se shvata i kao da je protiv njih. Zato se lomi, krši, prlja, zapišava, jednom rečju, zato se ne poštuje. Sa druge strane, ne shvata se da to svi plaćamo, pa i ti što uništavaju. Zbog toga olako shvataju kada na njihove oči neki državni funkcioneri kradu i kraduckaju, kada na njihove oči kolege na poslu kradu ili kraduckaju. Ne shvataju da kradu od njih. Zbog toga olako kod građana prolaze odluke da se postave gradski arhitekta i ljudi koji bi vodili računa o našim rekama i priobalju, a oni postoje samo na papiru i na platnom spisku. Zbog toga naši građani i od njih izabrani građani koji nas predstavljaju četiri godine u skupštinama Grada, Pokrajine i Republike ne shvataju da je i poštovanje istorije jedno od načela građanske svesti. Olako se menjaju imena ulica i trgova. Pomeraju se ili bacaju spomenici. Ove na vlasti ne interesuje volja i interes naroda do pre njih, jer nemaju osećaj za zajedništvo. Ne shvata se da će svojim postupcima samo produžiti besmisao ponavljanja, prosto rečeno, bezobraznih dela.
Stvaranje građanske svesti ili kulture je dugotrajan i složen proces. Generacijski. Nije to samo naš problem, to je univerzalno. Ali, moguće ga je ubrzati. Jedan od načina razvijanja svesti je i informisanjem. Objektivno, pravovremeno i obrazovno informisanje.
