Od početnog entuzijazma za sveopštu evropsku žurku s kraja osamdesetih godina XX veka, kada su pozivnice već bile podeljene, pa do danas, čini se, nije ostalo ništa ili veoma malo. Setimo se, glavna prepreka za održavanje te masovne manifestacije preko noći je uklonjena, Berlinski zid je srušen na opštu radost partijaša željnih do tada nikad viđenog super-provoda, a muzika koja se sve glasnije i glasnije čula, zavodljivo je mamila na žur. Sve je bilo OK, svi su bili pozvani, trebalo je samo da svako organizuje sopstveni prevoz.
Tako je i naša ekipa, sastavljena od šest pajtaša koji se međusobno manje-više ne podnose i njihova dva manja frenda, zajednički krenula kolskom zapregom na najveću žurku u Evropi. Međutim, ta šestorka (+ ova dva nakačena) zapravo nije nikad ni stigla na event jer su se pajtosi posvađali i potukli ispred diskoteke, i to onako, bez veze, kako to obično biva kod budala. Počelo je običnom čarkom koja je mogla biti rešena u treptaju oka, samo da je bilo pameti, ali je umesto toga nastala bespotrebna opšta pizdaža između njih. Već na samom početku šorke, jedan od ortaka je iskoristio pometnju pa se umuvao u diskać na sporedni ulaz i od tada više nije hteo ni da čuje za ove druge. Preostali naši drugari, umesto da se pridruže žurci, tukli su se sve vreme dok je najbolji deo zabave trajao, peglali su se kao divljaci, razbijali jedni drugima noseve i pravili masnice ispod oka, vukli se po blatu, pljuvali i psovali k’o kočijaši, na opšte zgražavanje partijaša. Za to vreme, neki drugi, takođe uredno pozvani veseljaci, jedan po jedan su ulazili na žurku bez većih problema, kulturno i fino se predstavili domaćinu, ostavili kapute u garderobu i otišli do šanka a onda u zezanje. I ne samo to, pojedini su vremenom postali i vrlo popularni i neizbežni na partiju. A ispred diskoteke, kada su naši likovi shvatili da niko neće biti pobednik tuče, a i polako počinje fajront, odlučili su da se kobajagi pomire, da se tako iscepani, krvavi i prljavi upristoje i da pokušaju da upadnu na žur. Jedan pajtos iz ekipe, koji je inače i sam među prvima počeo da pravi sranja ispred ulaza u disko, uspeo je prvi da uđe u klub jer ga je uveo trešten pijani stariji buraz, ali nije se nešto oduševio partijem. U stvari, baš mu se nije ni dopalo mnogo jer je zatekao sam kraj žurke, kada su svi polako počeli da se bude posle te lude noći, mamurni, umorni i još uvek pod dejstvom opijata. Neki veseli partijaš je već otišao kući, drugi su počeli polako da pakuju svoje stvari i razmišljaju o putu do kuće, treći ih ubeđuju da ostanu na žurci i da zajedno pospreme ovaj rusvaj, neki mrse muda hoće-neće, dok naša preostala družba još uvek kuca na vrata i očajnički traži da bar malo oseti tog super evropskog vajba, ne znajući da se na žurci promenila muzika i da se možda fajront sprema.
Uostalom, zabava se popunila neplaniranim i nepozvanim gostima, „padobrancima“ iz dalekih zemalja, a nekim još daljim komšijama počela je da smeta buka, pa su se partijaši uzmuvali i lagano počeli da se grupišu po, svako svojim merilima. Jedni kažu da imaju bolju muziku, drugi bolje piće i klopu, neki smatraju da je njihovo ozvučenje najbolje, neki bi da menjaju DJ-a, a pojedinima, i to onima nedavno pristiglim sa nekih istočno-evropskih igranki po domovima kulture, uglavnom ništa posebno ne smeta. Kako izgleda, čini se da se duh žurke polako gubi, da entuzijazam posustaje, polako se gasi light-show, a majstor počinje da skuplja kablove. Istina, muzika iz DJ pulta još uvek se čuje, doduše malko tiše, sve je manje ljudi na zabavi, ponekad se napravi i neki žešći pičvajz na nekom evropskom trgu, šetalištu ili u metrou, što naravno utiče na elan učesnika i na kvalitet žurke. Naravno, kako to obično biva, na kraju dolazi i konobar, glavni partybreaker, da naplati svu tu zajebanciju, koja nimalo nije jeftina. Partijaši prebiraju po džepovima, neki se prave ludi, dok neki gledaju najbliži izlaz da pobegnu neplaćenog ceha, ako je to uopšte moguće.
Dakle, preostala ekipa s početka priče, izmučena, pocepana, musava i prljava, zajedno sa još nekom balkanskom braćom, želi na evropski plesni podijum sa velikim ambicijama. Pod ovakvim okolnostima, gotovo je izvesno da će svaki od njih ponaosob postati svetski poznat disko plesač, nešto kao Johnntra Wolltta, svima njima najomiljeniji lik.
