Silazak na reku – fantazija svih vlasti

Kristijan Balteanu
Objavljeno 21.07.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 7 mins

Već desetinama godina unazad priča se o famoznom „spuštanju grada Pančeva na reku”. Te priče smo čuli još kao klinci u osnovnoj školi, bilo je reči o nekakvom „novom Pančevu” ili „Tamišu 2”, novom super-gradu, kakvim smo ga tada zamišljali, na drugoj strani Tamiša, negde preko puta silosa. Sve je to zvučalo fantastično, pa smo često pecali na keju, očekujući da će se Pančevo spustiti ispred nas, tamo preko. No, nije išlo – Pančevo nikako da siđe na reku, ništa od velikih radova, seče šume, visokih kranova, teške mašinerije… Između ostalog, u to doba, negde u drugoj polovini 80-tih, mini amfiteatar na keju, tamo gde je pre nekoliko godina održan jedini nastup iz projekta „Rock in River”, bio je pun omladine; pilo se i pevalo, svirale gitare i vladala je pozitivna atmosfera. Tada je na vlasti bila samo jedna partija – KPJ/KPS. A onda se malo odraslo, a amfiteatar je postao prazan. KPJ/KPS je zamenio SPS. Počelo je da se puca i u tom ludilu svi su postali preokupirani svojim životnim situacijama, a bilo ih je svakakvih, i prevazilazili ih na sebi svojstven način. Odmah na obali iznikli su splavovi. Niko više nije pričao o silasku grada na reku, a istina, ni grad nije potencirao takvu zamisao. Zaboravilo se na famozni, koji je u međuvremenu postao fantomski, projekat silaska, izlaska, spuštanja ili čega već. Tokom 90-tih godina svi silasci „grada” na reku su postali individualne prirode, obično sa bocom nekog alkohola i buljukom drugara.

Onda, čini se nekako naprasno, negde u drugoj polovini 2000-tih nekome iz DS vlasti je sinula ideja kako bi baš bilo dobro da se ponovo pokrene ova priča. „Silazak Pančeva na reku…”, dobro je zvučalo, ali ovoga puta bez izgradnje novog Pančeva u gradskoj šumi; ta zamisao je odavno otišla u zaborav. Tadašnji gradski arhitekta je imao fantastične ideje za potez duž Tamiša, poput izgradnje više bazena i bajkovitog akva parka na poljani kod trga Mučenika, pasarela preko reke, biciklističke i trim staze kroz Gradsku šumu i još štošta, ali naravno da su to bile samo lepe želje i sve se zadržalo na novinskim napisima.

No zaista, posle nekog vremena, grad je konačno počeo da se kreće prema obali Tamiša! I to u skoro fizičkom smislu! Preuređen je deo oko crkve Sv. Karla Boromejskog tako što je povađena turska kaldrma, vekovima stara, i zamenjena običnim pločnikom; cela ta zona je postala slobodna za saobraćaj, čudnu zavrzlamu od dozvoljenih pravaca, dok sa visine, duž Štrosmajerove i okolnih ulica, na crnog leptira što leti u krug svetlost bacaju ulične svetiljke koje liče na nekakva vešala, samo modernija. Srušene su stare gradske kuće u okolini, na primer stara Kaćurina štamparija, na čijem mestu raste korov i kiselo drvo. Kafana „Štuka”, jedno od kulturno-istorijskih dobara Pančeva, vremenom se sama od sebe urušila zbog nemara svih gradskih vlasti, a kasnije su je postojeće gradske vlasti i dokusurile. Logično, Džemo i njegova romska porodica sa kojom je tu živeo, otišli su negde ko-zna-gde, niko ga dugo nije video u gradu. Od kuće majstora koji je popravljao harmonike, odmah do „Štuke”, ostali su samo zidovi; i ona je u međuvremenu izgorela, poput stare Vajfertove pivare, „ponosa” grada (o čemu je sajt Pančevo Si Ti, naravno, već pisao).

U poslednje vreme, ova višedecenijska vizionarska ideja se pominje i u nastupima SNS vlasti u našem gradu, ali oni ovome pristupaju na drugačiji način – katamaranom! Od istorijskog puštanja u pogon dva vanbrodska motora izuzetne moći (o čemu je naš sajt takođe već detaljno pisao, jer su naši novinari uvek na licu mesta), do danas, ovaj sada već čuveni katamaran „Panuka” svakodnevno lagano plovi Tamišom, do ušća u Dunav, na polzu svih građana Pančeva i njihovih gostiju, srećnih zbog mogućnosti da sa broda posmatraju pecaroše, šetače, kupače i druge ljude na keju. U sklopu spuštanja grada na reku, a pod rukovodstvom trenutne vladajuće strukture, podrazumevalo se i premeštanje spomenika streljanim Borčanima u Prvom svetskom ratu, podignutom 1920. godine, sa Trga mučenika na Trg mučenika, ali samo nekoliko metara dalje, kako bi se napravio prostor za kasnije spuštanje na reku sportsko-poslovnog centra u izgradnji, naravno, uz dozvolu nadležnih.

Kako god bilo, dobro je da ikakav projekat o zoni oko Tamiša i dalje postoji u zamisli gradskih vlasti bilo koje političke opcije, ali kako će izgledati ostvarenje ove ideje u budućnosti,zavisiće verovatno od „najbolje kombinacije”.

Na kraju, čini se da, kada se priča o silasku grada na reku, svi pomisle na nekakve velike korake – na neku silnu lovu, epski ogromno gradilište, nekakve astronomske investicije… a verovatno je dovoljno da Pančevke i Pančevci svih generacija, bez obzira na fantazije gradskih struktura iz ma koje političke partije, s vremena na vreme jednostavno prošetaju duž Tamiša. (Iako kej i nije u baš najsjajnijem stanju, o čemu je sajt Pančevo Si Ti već izneo svoje viđenje. Naravno).

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)